Back

ⓘ Борба на Мукосу




                                     

ⓘ Борба на Мукосу

После погибије бугарског војводе Стевана Димитрова и пропасти његове чете на Орешким ливадама бугарска организација се осетила веома угроженом у Западном Повардарју. Пошто није успела да продре у Порече Куманоски крај су преузеле српске чете. Бугарским комитима је преостало да се максимално ангажују како би задржала велешку област и тиме спречила повезивање Срба с обе стране Вардара. Поред тога Срби су почели да преузимају нека бугарашка села у околини Велеса и Прилепа. Због свега тога бугарска организација је у велешкој области концентрисала неколико стотина добро наоружаних комита, које су предводили Константинов, Пенчо Шиваров, Иван Алабак, Секула, Дачов, Сугарев, браћа Петар и Гига Ацев. Циљ им је био да у директним сударима разбију српске чете, које су биле бројно слабије.

                                     

1. Борба

20. јуна 1905. на планини Мукос, која раздваја велешку и прилепску област дошло је до борбе између две српске чете и здружене бугарске чете. Српске чете су предводили Јован Бабунски и Глигор Соколовић заједно 31 четника. Бугарска чета је, према Бабунском, имала 120 комита и њом су командовали Константинов, Сугарев и Дачов. После четири часа борбе, бугарска чета је разбијена. Убијено је 10 комита и после рањавања Константинова у раме и Дачова у ноге комите су побегле. Пушчана паљба је привукла турску посаду из Прилепа, тако да су четници добили новог непријатеља. Са помоћу локалних сељака повукли су се за време мрака, без губитака.

Ту постоји знан цитат, када су сељаци питали Константинова како су могли лошије наоружани Срби да победе, на шта им је одговорио.

А бе, како да победиме като налитат като орлови, а нашите бегат като жени.

                                     
  • Борба код Габровника била је на Ђурђевдан 7.мај 1907. Знајући да Ђурђевдан сеоска Слава у Габровнику и да ће тога јутра сви сељани бити у цркви, група
  • четама омогућено да се, после деветочасовне борбе са Турцима, повуку без већих губитака. Резултат борбе Борба на Владиловцу је трајала преко 12 часова. Губици
  • чекајући ноћ. Четници у овој борби нису имали губитака. Бугари су имали петорицу убијених комита а Турска потера 10 мртвих. Борба са Турцима је настављена
  • село Страцин преведе на српску страну војвода Петко Илић - Нагорички, са четом, у ноћи 4. марта 1912. ушао је у село и отпочео напад на неке бугарашке куће
  • Крстић - Алгуњски, са четом од око 30 људи. Око 10 часова пре подне, на месту Шумата Трница, чета је наишла на велико одељење деврија. Четовођа Омаљ Глишић из чете војводе
  • Војин Поповић Саватије Милошевић Војислав Танкосић Битка на Орешким ливадама Борба на Мукосу Љ. Алексић - Пејковић, Документи о спољној политици Краљевине
  • одбору, с тим, да ако он и даље остане при своме, он ће носити грех на души Борба за Македонију један четник је преживео Гаврило Чамур Малешевска котлина
  • 1903 - 1912, стр 36 С. Краков, н.д. 80 - 81 Миленко С. Филиповић: Говедаров Камен на Овчем Пољу С. Краков, н.д. 87 - 89 Крваве борбе 11 - 27 Портал Македонија
  • Велевски - Горанов Прилеп, 1912 - планина Мукос 14. септембар 1942 учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Рођен је 1912.
  • на село Лагово, у непосредној близини Прилепа од 13. до 19. септембра 1942. године вођене су жестоке борбе са бугарским фашистичким снагама на Мукосу
  • кичевски крај. Издржао је војвода Крстић све четничке борбе на Челопеку, Облавцу, Козјаку, Мукосу Орешу, Орешким ливадама, Крапи, Нежилову, Куртином Камену

Users also searched:

...