Back

ⓘ Црмничка нахија




Црмничка нахија
                                     

ⓘ Црмничка нахија

Црмничка нахија је једна од четири нахије Старе Црне Горе, а такође и једна од десет управних нахија Књажевине Црне Горе. Нахије се деле на племена, а племена на братства. Оваква подела је важила до Првог светског рата.

                                     

1. Историјски подаци из 1895. године

Границе

Ова нахија налази се јужно од Ријечке, а граничи: са сјевера Ријечком нахијом, са истока Скадарскијем Блатом; са југа и запада Приморском нахијом.

Племена

У овој су нахији племена: Подгор, Брчеле, Сотонићи, Дупило, Глухи До, Бољевићи, Лимљани, Сеоца.

Планине

Највеће планине у овој нахији: Суторман, Острик, Созина, Тројица и Расоватац.

Путеви

Кроз ову нахију начињен је колски пут преко Сутормана, од Вира до Бара, који се спаја с Приморском нахијом и Јадранскијем морем, и водени пут је спаја с Ријечком нахијом од Вира до Ријеке.

                                     

1.1. Историјски подаци из 1895. године Племена

У овој су нахији племена: Подгор, Брчеле, Сотонићи, Дупило, Глухи До, Бољевићи, Лимљани, Сеоца.

                                     

1.2. Историјски подаци из 1895. године Планине

Највеће планине у овој нахији: Суторман, Острик, Созина, Тројица и Расоватац.

                                     

1.3. Историјски подаци из 1895. године Воде

Овој нахији, у колико је дотиче, припада Скадарско Блато; а кроз Црмничко поље теку ријеке: Црмница и Ораоштица, које се састају у близини варошице Вира и утичу у Скадарско Блато под именом ријека Вирштица.

                                     

1.4. Историјски подаци из 1895. године Путеви

Кроз ову нахију начињен је колски пут преко Сутормана, од Вира до Бара, који се спаја с Приморском нахијом и Јадранскијем морем, и водени пут је спаја с Ријечком нахијом од Вира до Ријеке.

                                     

1.5. Историјски подаци из 1895. године Позната мјеста

Једина варошица у овој нахији јест Вирпазар, који се налази на утоку ријеке Црмнице Вирштице у Скадарско Блато. Има свој окружни суд, варошку управу, телеграф, пошту и тврђаву, коју је сазидао владика Раде. Свакога петка бива на њему жива трговина. У близини варошице налази се брдашце Бесац, на коме је, у догађају 1702. године, на Бадњи дан ноћу погинуло седамдесет Срба из Дупила. У овој нахији још су знатна мјеста: Крњице, гдје је наша војска у рату 1862. године заробила шест стотина Турака; Каручи, гдје је Иван Црнојевић, некадашњи владар Црне Горе, петнаест хиљада Турака потукао; Бољевићи, у њима се родио владика Рувим, који је племе Куче обратио у православну вјеру; Брчели, гдје су понекад становали зетски владари Балшићи. У Брчелима је манастир, у ком је живио и умро "Лажни Цар Шћепан Мали". Бољевићи, Брчели, Сотонићи, Годиње и Крајина знатни су, што се тамо рађа добро грожђе, од кога се добива чувено црмничко вино. Чувени су риболови: Модра Ока, Јасен, Радуш и Лука Крњичка.



                                     

1.6. Историјски подаци из 1895. године Поднебље

У овој нахији поднебље је благо и умјерено, успијева свако воће, а особито смоква, као и рано поврће. Земљиште је врло плодно. Сију се познати домаћи усјеви, а понајвише кукуруз и пшеница. Горе су обрасле: дубом, јасеном, цером и другијем дрвећем. Од дивљачи се налази: лисица, зечева, куница и другијех. Од домаћих животиња гаје се: овце, козе, говеда, коњчад и свиње.

                                     

1.7. Историјски подаци из 1895. године Становништво

Највише се народ у овој нахији занима земљорадњом и сточарством; трговином вина и риболовом. Из ове нахије већином иду људи по свијету, да штогод зараде. Народ је побожан, радан, доброга здравља, а чисто се носи.

                                     
  • презиме презиме из Црне Горе које води поријекло из племена Бољевићи из Црмничке нахије и може да се односи на: Арсеније Пламенац Илија Пламенац Туро Спиридон
  • Здравко Велимировић Јефто Шћепановић Чајо Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5, Daly Press - Вијести, 2006. Катунска нахија Стара Црна Гора
  • Перовић Душан Биговић Катунска нахија Поповић, Ђуро Рогановић, Јован 1899 ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ, Катунска нахија Цетиње: К. Ц. Школска Комисија
  • Божидар Тадић: Пивско село Смријечно Марица Маловић Ђукић: Прилог настанку нахије Пива, Историјски часопис, број 53, 2006. године РТС Квадратура круга: Пива
  • Владо Дапчевић Ђуро Вујовић Петар Перо Ћетковић Милован Дрецун Ријечка нахија Племена www.njegos.org Ердељановић 1978, стр. 180. Ердељановић 1978
  • Ану, Евелину и Марију. Алексићи су пореклом из Црне Горе из Брчела, црмничке нахије одакле су се иселили у Боку которску, у Маине 1621. године. Капетан
  • из Зете. Племе Грађани је српско племе у Ријечкој нахији старе Црне Горе. Налази се у Ријечкој нахији Црне Горе, Југоисточно од Цетиња према Скадарском
  • Podgorica 15. Приступљено 07. 06. 2016. Списак тврђава у Црној Гори Црмничка нахија Вирпазар Скадарско језеро Општина Бар Портал Историја Портал Архитектура
  • куће 1922. Томашевић 1 кућа 1924. и Лековић 1 кућа 1926. из црмничке нахије и то први из Сотонића, други из Буковика и трећи из Годиње. Миличковић
  • Ријечка Нахија са пет племенима: Грађани, Љуботин, Цеклин, Добрско - Село, и Косјери. Љешанска Нахија са племенима: Дражовина, Градац, и Бурон. Црмничка Нахија

Users also searched:

...