Back

ⓘ Богдан Несторовић




                                     

ⓘ Богдан Несторовић

Богдан Несторовић био је српски архитекта, аутор и универзитетски наставник. Посебно је укључен у израду плана катедрале Светог Саве, спојене са доприносом Александра Дерока, за који је био главни одговорни архитекта од 1935. до 1941. године. Као дизајнер дизајнирао је неколико познатих београдских зграда. Богданов отац био је познати архитекта Никола Несторовић.

                                     

1. Професионална каријера

Богдан Несторовић је студирао архитектуру у Београду 1923. године. Затим је студирао у Паризу, гдје је радио иу великим архитектонским уредима. По повратку у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца радио је између 1926. и 1930. године у архитектонској фирми "Архитект". Године 1930. именован је за асистента Архитектонског факултета у Београду. Она је остала његов стални посао до пензије. На факултету је предавао дизајн стамбених зграда као и стил и архитектонску историју. За свој животни рад 1971. године добио је награду од 7. јула.

Пре Другог светског рата Несторовић је освојио два архитектонска конкурса, 1931-33 Занатски дом касније Радио Београд и 1938. зграду ПРИЗАД касније ТАЊУГ. На другом тендеру за изградњу катедрале Светог Саве 1926-27 добио је другу награду за највишу награду. Комисија је утврдила да би коначни пројекат требало да буде реализован спајањем нацрта његовог и Александра Дерока. Даљи развој догодио се до 1934. Од 1934. до 1941. Несторовић је био одговоран за изградњу цркве као главног архитекте, Други свјетски рат и забрану градње комунистичке партије 1945-1984. Слиједећи опће смјернице, Несторовић и Дероко су наслиједили Бранко Пешић зграду у којој се мијењао, али посебно конструктивне методе.

На другом такмичењу у Краљевини Југославији 1926. године учествовало је укупно 22 архитекте. Евалуацију су обавили патријарх Димитрије, Јован Цвијић као председник САНУ Српске академије наука и уметности, архитекти и академици Андра Стевановић и Богдан Поповић, и архитекте Пера Поповић и Момир Коруновић. Ипак, они нису били међу 22 такмичарска дела која су испунила све спецификације. Ниједан од њих није пратио позив да се узвишење цркве заснива на "националном" стилу касне византијске "моравске школе". Вецина прилога је настала по узору на манастирску цркву Грачаницу или Аја Софију. Комисија се такође жалила да су укупни доприноси понуђени на ниском нивоу.

Најбоље место је дошао од Богдана Несторовића, чије је дело заузело друго место и представило монументалну копију Грачанице. Уопштено, стечајни допринос Несторовића доделио је релативно неискориштен модел, са компилацијом једноставних елемената блиских моделу цркве манастира Грачаница, док су други доприноси такмичењу снажније допринели експресионистичким облицима. Само са даљом комплетном ревизијом Несторовић је прилагодио волумен и димензије ближе моделу Хагије Софије и њеног система куполе, који је био повезан са величином зграде.

Несторовић је аутор бројних студија историје архитектуре. Обухвата студије од антике до 19. века. Класик предмета је "Архитектура Србије КСИКС века" Архитектура у Србији у 19. веку. Књига приказује целокупни стилски развој архитектуре у Србији са њеном стилском транзицијом од источњачко-исламске баштине до модела западне архитектуре. Несоторовић је Нестор архитектонске историје кроз своју збирку старих фотографија зграда у Србији. Његова колекција се данас чува у Српској академији.

За развој архитектуре Србије значајне су дванаест банака различитих банака које је изградио Несторовић. У Београду је био дизајнер великог броја стамбених објеката до Другог светског рата. На примјер, кућа Витомира Константиновича у Ул. Српских владара 3 1926-27.

                                     
  • предметима од метала и сл. Несторовић 1952, стр. 499 504 harv error: no target: CITEREFНесторовић1952 help Несторовић Н., Богдан 1952 Архитектура Старог
  • компонента намјештаја. Несторовић 1952, стр. 499 504 harv error: no target: CITEREFНесторовић1952 help Несторовић Н., Богдан 1952 Архитектура Старог
  • прстасто сложен лист. Несторовић 1952, стр. 499 504. harv error: no target: CITEREFНесторовић1952 help Несторовић Н., Богдан 1952 Архитектура Старог
  • романском и готском стилу. Примери абакуса у Француској Несторовић 1952, стр. 499 504. Несторовић Богдан Н. 1952 Архитектура Старог века Архитектура
  • дјела, односно мјеста на ком се она излажу. Галерија Несторовић 1952, стр. 499 504. Несторовић Богдан Н. 1952 Архитектура Старог века Архитектура
  • изворски. Несторовић 1952, стр. 499 504. Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука Несторовић Богдан Н. 1952
  • митолошки садржаји и сцене из свакодневног живота. Несторовић 1952, стр. 499 504. Несторовић Богдан Н. 1952 Архитектура Старог века Архитектура
  • Приступљено 8. 5. 2015. CS1 одржавање: Непрепознат језик веза Несторовић Богдан Н. 1952 Архитектура Старог века Архитектура Београд, Србија

Users also searched:

...