Back

ⓘ Борба код Ђуришког манастира




                                     

ⓘ Борба код Ђуришког манастира

Прву српску чету за четовање у Македонији формирали су, после мајског преврата, др. Милорад Гођевац, Васа Јовановић и Лука Ћеловић. За војводу је изабран калдрмџија Илија Славе, са замеником Анђелком Алексићем. Гођевчевом несмотренешћу у чети је примљен и Илија Вујановић, пребеглица из Бање Луке, који је због убиства аустроугарског жандармеријског наредника осуђен на смрт. У Београду је лежао у затвору због рањавања једног сељака. После издржане казне није био испоручен Аустрији јер је пребегао у чету војводе Илије. Са Вујановићем ступио је у чету и његов затворски чувар поднаредник Воја Кораћ.

Осмочлана чета је прешла границу код Буштрање тада гранично село са Османским царством. Одмах по преласку Вујановић се сукобио са војводом Илијом, којег је ранио па побегао у Србију. Чета се одмах вратила носећи рањеног војводу. За Вујановићем расписана је награда, он је касније убијен из заседе на Дрини.

                                     

1. Прва борба код Ђуришког манастира

Први неуспех није обесхрабрио Гођева, Јовановића и Ћеловића. Убрзо су формирали нову чету од 11 људи. Чета је била предвиђена за Порече и почетком септембра прешла границу код Буштрање. После неколико дана дошла је до села Сушице код Ђуришког манастира Овче поље, где је у шумарку данила. Одмор је прекинула пуцњава из правца манастриа. Чету бугарског ревизионог војводе професора Николе Пушкарева нападала је турска потера. Војвода Анђелко се одлучио да помогне Бугаре нападајући Турке са леђа. Изненађени Турци су се разбежали остављајући на попришту мртве и рањене. У овом сукобу теже су рањени Апса Гавриловић коме је метак разнео раме и Никола из Тетова погођен у груди. Покушаји Пушкарова да заустави крварење су прошли без успеха. Знајучи да их ускоро очекује напад знатно јачих турских снага Пушкарев је прихватио Анђелков предлог да се заједно повуку у Србију.

У Врању их је дочекао и угостио Извршни одбор. После неколико дана Никола Пушкарев и његова чета комита у затвореном вагону и под оружјем отпутовала је у Бугарску. Била је то прва и последња сарадња четника и комита.

                                     
  • Бугарској чети постављена је двострука заседа на планини Даутици, код локалитета Куртов камен. Борба је отпочела у поподневним часовима тако што су Бугари били
  • Борба на Бељаковцу била је 16. јуна 1905., када је петочлана чета са војводоом чича Павлом Младеновичем и шефом Горског штаба Бацетом откривена од бугараша
  • политичар у југословенској држави. Родио се 8. априла 1873. у селу Довезенце код Куманова у данашњој Македонији, а умро је 1935. у Београду. Основно образовање
  • Страцину Борба код Страцина Тражио је да буде сахрањен у Србији, на граници, како би могао да посматра чете при пролазу. Сахрањен је у Манастиру Свети
  • раскалуђеру и револуционару Гапону. Учествовао је у чувеној борби четника Срба и Бугара код села Дренова, 27. маја 1907. године. Српске комите су уништиле
  • албански качаци. Чета је откривена код села Пасјане у гњиланском крају 14. јула 1907. у локалној цркви. Развила се борба која је привукла све околне Албанце
  • војвода учествује у борби на Челопеку 1905. Услед јаких турских потера бива опкољен са Чича Павлом Младеновићем код села Бељаковце Борба на Бељаковцу па
  • После вишечасовне борбе у којој је погинуло 18 и рањено 12 војника, четници су покушали да се пробију, што је некима и успело. У борби је погинуо војвода
  • путовођа и потпоручником Живојином Миловановићем стигла је у Велику Хочу код Прилепа. У чети су још били Коста Караперић - Коњушки, Таса Миленковић, Станиша

Users also searched:

...