Back

ⓘ Кусадак




Кусадак
                                     

ⓘ Кусадак

Кроз село пролази пруга Београд-Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице Железничка станица Кусадак. Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.

Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нађено је парче украсне плоче, на којој је рељефно изражен римски император као победник. Ова плоча чува се у београдском народном музеју, позната као Камеја из Кусатка

Прве податке о овоме насељу имамо већ из прве половине 18. века. За време аустријске владавине 1718-1739. године помиње се ово насеље под именом Kussadak. У списку села и цркава у смедеревском "диштрикту" срезу у 1732. години забележен је Кусадак, који тада имао 30 домова и једну цркву "у шуми". Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Предање вели да су деспоти овде причешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.

Село није одувек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове од насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено "због помора који је завладао".

Кусадак се помиње у арачки списковима и имао је 1818. г. 107, а 1822. г. 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.

Најстарије су породице: Стојаковићи данас по разним презименима чији је предак Остаја дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је "због помора" побегао на данашње место; Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из "Старе Србије-из Турске" пребегли од Турака; Банковићи воде порекло од предка Банка који је дошао "од Сјенице – Старог Влаха;" Кнежевићи – Кораћи који су род Маринковићима у Ковачевцу; Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа буне познате под именом "Ђакова буна" Године 1846. г. Кусадак је имао 244 куће, а по попсу из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6031 становником. подаци крајем 1921. године.

Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10. августа 1944 када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и уместо обичног, послали блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника, као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.

Кусадак има око седам хиљада становника и веома је развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда а у центру села једна већа која је од првог до осмог разреда, Основна школа "Брана Јевтић". У селу се такође налази и манастир Пиносава из 17. века.

Село је веома атрактивно за младе пошто има доста локала где могу да се окупљају, село има и језеро које је окружено великом шумом а и спортске активности су заступљене. Постоје фудбалски клуб и фолклорно друштво које окупља доста младих људи.

Овде се налазе Црква Светог Симеона и Светог Саве у Кусатку, Кућа Владислава Ћертића и Спомен-плоче палима у НОБ-у Кусатку.

                                     

1. Демографија

У насељу Кусадак живи 4586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41.6 година 39.9 код мушкараца и 43.4 код жена. У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3.58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима према попису из 2002. године, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

                                     

2. Коришћена Литература

  • Напомена
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено 1927 г. "Напредак Панчево,
  • "Насеља" књ.19. др. Б. М. Дробњаковић 1925 г.Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • "Летопис": Подунавска места и обичаји Марина Беч 1999 г. Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине," Летописи "и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

                                     

3. Спољашње везе

  • Неколико фотографија и основни подаци о манастиру Пиносава Клуб путника Србије
  • План насеља на мапи Mapquest
  • Мапе, аеродроми и временска ситуација локација Fallingrain
  • Гугл сателитска мапа Maplandia
                                     
  • са посебним потребама, које похађа 7 ученика. Списак ОШ у Смедеревској Паланци ОШ Брана Јевтић Кусадак www.osnovneskole.edukacija.rs језик: српски
  • Железничка станица Кусадак је једна од железничких станица на прузи Београд - Ниш. Налази се насељу Кусадак у општини Смедеревска Паланка. Пруга се наставља
  • Главаш Глибовац ФК Будућност Ратари Резултати Селевац Кусадак на srbijasport.net Железничар Кусадак на прагу стоте године од јесени поново у окружној лиги
  • Кусадачко језеро једно је од језера у насељу Кусадак општини Смедеревска Паланка. Кусадачко језеро налази се у средишту троугла који чине путеви између
  • Железничар Београд ФК Железничар Брестовац ФК Железничар Инђија ФК Железничар Кусадак ФК Железничар Лајковац ФК Железничар Ниш ФК Железничар Нови Сад ФК Железничар
  • Аћим Чумић Трешњевица код Аранђеловца, 1836 - Кусадак 27. јул 9. август 1901 је био професор права, судија, председник владе Србије. Студирао и завршио
  • Азања Баничина Бачинац Башин Влашки До Водице Глибовац Голобок Грчац Кусадак Мала Плана Мраморац Придворице Ратари Селевац Смедеревска Паланка Стојачак
  • Голобок, Грчац, Кусадак Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. Највеће село у општини је Кусадак Град је у својој
  • Михаило Магдаленић Кусадак код Смедеревске Паланке, 1846 - Врњачка Бања, 9. децембар 1926 је био српски генерал. Учествовао је у Српско - турским ратовима
  • брушења и полирања вишеслојног сардоникса. Камеја је откривена у насељу Кусадак у општини Смедеревска Паланка и вероватно је направљена између 325. и