Back

ⓘ Лична карта




                                               

Матео Максимов

Матео Максимов био је француски писац и евангелички пастор ромске националности. Његових једанаест књига преведено је на четрнаест језика. Рођен је у Шпанији, а његови родитељи доселили су се из Русије и Француске. Његова породица је склониште потражила у Француској код рођака током шпанског грађанског рата. Након избијања Другог светског рата, ухапшени су као страни држављани и годинама исељавани, заједно са многим другим страним избеглицама. После рата доселио се у Француску и тамо стекао књижевну каријеру.

Лична карта
                                     

ⓘ Лична карта

Лична карта је јавна исправа којом држављани доказују идентитет унутар матичне државе. Лична карта служи и као доказ о другим чињеницама које су у њој садржане. Ако је то одређено међународним уговором, лична карта може да служи и као путна исправа. У већини еврпских држава, лична карта је обавезна за поседовати и носити са собом након што особа напуни одређен број година, а неке државе дозвољавају да се носи пасош или возачка дозвола. Неке државе издају личне карте, али не захтевају да се поседује, док неке уопште немају образац личне карте.

Уколико особа одбије да покаже личну карту полицији или не поседује личну карту добија новчану или затворску казну.

Неке државе издају личне карте издају страним држављанима и лицима без држављанства са одобреним сталим боравком.

                                     

1. Историја

Верзију пасоша који се сматра најранијим личним документом уписаним у закон донео је енглески краљ Хенри V Ланкастер са Законом о безбедном опхођењу из 1414. године. Током следећих 500 година и до пре Првог светског рата већина људи није имала или нити су им требали лични документи.

Фотографска идентификација појавила се 1876. године, али није постала широко коришћена све до почетка 20. века када су фотографије постале део пасоша и других личних докумената као што су возачке дозволе, сви од којих су се називали фотографским идентификационим документима. Аустралија и Велика Британија су, на пример, увеле захтев за фотографским пасошем 1915. године након такозваног Лодијевог шпијунског скандала.

Облик и величина личних карти стандардизовани су 1985. године путем ISO/IEC 7810 стандарда. Неки од модерних личних докумената су паметне картице, које садрже интегрисана кола која је тешко фалсификовати. Те карте су стандардизоване 1988. године стандардом ISO/IEC 7816. Нове технологије омогућавају да личне карте садрже биометријске информације, попут фотографије; мера лица, руку или мрежњаче; или отиске прстију. Многе земље сада издају електронске личне карте.

                                     

2. Усвајање

Званичници задужени за спровођење закона тврде да личне карте олакшавају надзор и потрагу за криминалцима и стога подржавају универзално усвајање личних карата. У земљама које немају националну личну карту, постоји забринутост због пројектованих великих трошкова и потенцијалне злоупотребе високотехнолошких паметних картица.

У многим земљама, а посебно у земљама енглеског говорног подручка, као што су Аустралија, Канада, Ирска, Нови Зеланд, Велика Британија и Сједињене Државе, не постоје обавезне личне карте које издаје влада за све грађане. У Ирској, Одељење за послове запошљавања и социјалне заштите DEASP не сматра ирску карту јавних служби видом националне личне карте, мада многи сматрају да она то у заправо постаје, без јавне расправе или чак законодавне основе.

                                     

3. Лична карта у Републици Србији

Право на личну карту има сваки држављанин Републике Србије старији од 10 година живота са пребивалиштем у Републици Србији. Издаје се са роком важења од 10 година, а малолетницима са роком важења до 5 година, а најкасније до краја месеца у календарској години када пуне 16 година живота. Личну карту издаје полицијска управа према пребивалишту особе или амбасада/конзулат у иностранству. Подношење захтева и преузимање личне карте се обавља лично. Приликом подношења захтева потребно је донети документе које траже и узима се отисак прста, потпис и слика црнобеле боје у полицијској управи. Рок за издавање је 15 дана од дана подношења захтева.

Образац личне карте штампа се на српском језику, ћириличним писмом, и на енглеском језику, а у складу са законом и на језику и писму националних мањина. Може поседовати чип, у којем у сачувани сви доле наведени подаци. *Напомена: У случају да је лична карта издата са чипом, на самој личној није исписана адреса, те при промени адресе пребивалишта није потребно мењати саму личну карту.

На предњој страни личне карте штампају следећи подаци:

  • Име
  • Важи до
  • Презиме
  • Документ издаје
  • Регистарски број
  • Датум издавања
  • Датум рођења
  • Пол

На полеђини личне карте штампају следећи подаци:

  • Пребивалиште и адреса стана
  • Јединствени матични број грађана
  • Машински читљива зона
  • Држава рођења
  • Место и општина рођења

Са личном картом се може ући и боравити у Северну Македонију 90 дана, Босну и Херцеговину 90 дана и Црну Гору 30 дана.

Лична карта не поседује RFID, те не испуњава ICAO9303 стандард путних исправа.

Приликом промене личних података, као што су име, презиме и адресе, као и у случају губитка личне карте, мора се издати друга.

Лична карта на старом обрасцу је важила на рок издавања наведеном на личној карти, најкасније до 31. децембра 2016. године.

Држављанин који нема пријављено пребивалиште у Србији, сходно члану 5 Закона о личној карти, може имати личну карту са роком важења од две године.

Уколико особа одбије да покаже личну карту полицији или не поседује личну карту добија новчану казну у висини од 50 хиљада динара или 30 дана затвора.



                                     

4. Особна исказница у Републици Хрватској

Право на особну исказницу има сваки држављанин Републике Хрватске старији од 10 година живота са пребивалиштем у Републици Хрватској. Издаје се са роком важења од 10 година, а малолетницима са роком важења до 5 година, а најкасније до краја месеца у календарској години када пуне 18 година живота. Особну исказницу издаје полицијска управа према пребивалишту особе. Приликом подношења захтева потребно је донети документе које траже и узима се отисак прста, потпис и слика се у црнобеле боје у полицијској управи. Рок за издавање је 10 дана од дана подношења захтева.

Образац личне карте штампа се на хрватском језику и на енглеском језику, а у складу са законом и на језику и писму националних мањина.

На предњој страни личне карте штампају следећи подаци:

  • Датум рођења
  • Вриједи до
  • Спол
  • Презиме
  • Име
  • Број особне исказнице
  • Држављанство

На полеђини личне карте штампају следећи подаци:

  • Датум издавања
  • Машински читљива зона
  • Особни исказни број
  • Пребивалиште
  • Издала
                                     

5. Лична карта у Босни и Херцеговини

Право на особну исказницу има сваки држављанин Босне и Херцеговине старији од 15 година живота са пребивалиштем у Босни и Херцеговини. Издаје се са роком важења од 10 година, а малолетницима са роком 2 година, а најкасније се издаје 60 дана након што лице напуни 18 година. Личну карту издаје Министарство унутрашњих послова односно полиција према месту пребивалишта.

Наслов и називи појединих поља у личној карти пишу се на босанском, хрватском, српском и енглеском језику. Подаци се уписују латиничним и ћириличним писмом одвојено косом цртом /.

                                     

6. Лична карта у Савезној Републици Немачкој

Немачка лична карта је обавезни документ који издаје регионални регистрациона канцеларија. Према немачком законодавству, лице је дужно да поседује важећу личну карту или пасош након навршене 16 те године.

Лична карта поседује RFID технологију. Подаци су исписани на немачком, енглеском и француском језику.

                                     

7. Унутрашњи пасош Руске Федерације

Унутрашњи пасош Руске Федерације је лични документ који се издаје руским држављанима ради идентификације у Руској Федерацији. Особама се издаје након навршене 14, 20 и 45 године живота.

                                     

8. Спољашње везе

  • Informisanje.info - Процедура и упутства за издавање личне карте
  • Scotsman story: ID Cards will lead to "massive fraud"
  • Министарство унутрашњих послова
  • PRADO – Public Register of European Travel and ID Documents Online
  • PRADO Glossary – EU site detailing document security technologies security features
  • ID Card – Is Big Brother Stalking You?
  • HTTPS CARD – Internet identity card
  • Telegraph story: the case for and against identity cards