Back

ⓘ Битка код Дренова




Битка код Дренова
                                     

ⓘ Битка код Дренова

Битка код Дренова десила се на Спасовдан 1907. године у селу Дреново, код Велеса, Македонија.

Митар Шешљија, управитељ српских школа велешке области је на Ускрс 31. марта 1907. писмено обавестио надлежне војводе Јована Бабунског и Василија Трбића о одлуци донетој на састанку Скопског одбора коме је присуствовао и генерални конзул Живојин Балугџић. У одлуци је захтевао да српске прековардарске чете што пре избију на Вардар, успоставе везу са Рудником, а тиме и источним Повардарјем.

Најповољнији пут за извршење овога задатка водио је према бугарском селу Дреново, које је било окружено арнаутским албанским селима Дејковац, Горње и Доње Јаболчиште и турским селом Горње Врановце. У тако заклоњено Дреново склониле су се бугарске војводе Дачо из Бистрице и Стеван Димитров - Вардарац из Градског, обојица са по осам комита. Њихова намера је била да у Дренову дочекају сеоску славу Спасовдан и избегну освету српских чета за претходно извршене злочине. Нарочито се по злу прославио Стеван Димитров - Вардарац, који је попут друмског разбојника пљачкао и премлаћивао Србе из Азота. Поред тога његова чета је убила двојицу Срба, једног на путу за Богомилу, а другог у капиновској воденици. Такође су покушали да на путу за Теово убију српског свештеника Игњата Поповића.

За напад на Дреново, поред своје Трбићеве чете, Бабунски је ангажовао и сеоске четнике из Богомиле и Теова, што је укупно чинило 40 људи. Ради несметаног проласка кроз арнаутска села, четници су се преобукли у арнаутску одећу, коју су добили из Кичева. Такође, одлучили су се да Дреново нападну дању, пошто бугараши тада нису постављали страже. У поподневним часовима 9. јуна ушли су у село. Дреновчани, мислећи да пред собом имају Арнауте нису вадили оружје. Кад су српске чете сазнале у којој кући се крију комите кућу су опколили и напали из околних кућа. Уследила је обострана пуцњава. Неки четници су успели да се попну на кров и кућу запале. Бугари су се под заштитом дима пребацили у другу кућу и борба је настављена. Пошто је и друга кућа запаљена и пламтеће таванске греде почеле да падају на њих комите су се одлучиле да се, после четворостане борбе, пробију јуришем. У овом покушају су сви побијени, осим двојице који су се предали и који су касније убијени као саучесници у убиствима у капиновској воденици и на богомилском путу. Срби су у овој борби имали само једног рањеног - Трбићев четник Донче из Ораов-Дола. Из ове борбе проистекла је четничка химна "Спремте се, Спремте", која се са нешто измењеним текстом певала и у Другом светском рату.

                                     

1. Резултат

Борба на Дренову, којом је разбијена бугарска организација у западном Повардарју, био је последњи већи сукоб са бугарским четама до балканских ратова. Касније бугарске покушаје да преко Вардара убаце нове чете разбијала је турска војска. То је био случај са великом бугарском четом на никодимској планини 25. јуна и уништавање велике здружене чете бугарских војвода Мирчева, Чакова, Алабака и Велкова 17. јуна. код Велеса.

                                     
  • борби са Стеваном Димитровим код села Орешја априла 1905. када су српске чете победиле чету ВМРО - а. Учествовао је и у борби код Куртовог Камена 1907. Након
  • Битка код Смиловца Борбе код Јачинца и Стрновца Борба код Владиловца Похара Рудника Борба код Трешњева Борба код Габровника Борба код Сланског Битка код
  • Дивостину код Крагујевца 1880. године. Завршио је војну академију у Београду. Године 1905. 16. априла учествује у борби четника и турске војске код Челопека
  • Битка код Смиловца Борбе код Јачинца и Стрновца Борба код Владиловца Похара Рудника Борба код Трешњева Борба код Габровника Борба код Сланског Битка код
  • Битка код Смиловца Борбе код Јачинца и Стрновца Борба код Владиловца Похара Рудника Борба код Трешњева Борба код Габровника Борба код Сланског Битка код
  • против Османске војске у неколико значајних битака укључујући оне код Шупље Стене код Пчиње и на Челопеку код Старог Нагоричана Ђакон жичког владике
  • у својој књизи Савинац у таковском крају село Шарани и село Дренова записао: Дренова и Шарани били су у рудничком дистрикту, који је био подељен на
  • путовођа и потпоручником Живојином Миловановићем стигла је у Велику Хочу код Прилепа. У чети су још били Коста Караперић - Коњушки, Таса Миленковић, Станиша
  • Куманова. Пушкарање се настављало на одстојању од око 400 метара без губитака код четника. Ускоро је Турцима стигао у помоћ и један коњички ескадрон, који

Users also searched:

...