Back

ⓘ Буквар Вука Караџића




                                     

ⓘ Буквар Вука Караџића

Буквар Вука Стефановића Караџића или Први српски буквар представља кључно дело којим је означен зачетак описмењавања у тек ослобођеној Србији од вишевековног ропства под Османлијама, на српском језику ћириличним писмом. Објављен је и штампан 1827. године у штампарији у Бечу и у односу на време у којем је настао и тадашњи степен развијености педагошке мисли и наставне праксе, био је први српски штампани буквар на народном језику и реформисаној, српској ћирилици и сам по себи представља неку врсту синтезе, први пут остварених настојања писаца претходних деценија на челу са великим реформатором српске ћирилице Савом Мркаљем.

                                     

1. Историјат

Током свог књижевног рада Вук је констатовао како Срби немају на српском језику не само никаквих школских књига, него ни Буквар, из кога би деца почињала учити српски, читати и писати. Након ових сазнања и бројних контаката са Копитарем, на ту тему, за време борава у Лајпцигу, са којим се дописивао и саветовао, и који му је у једном писму 1823. одговарио: "да би то за отаџбину врло добро било, написати Буквар” и питао га да ли је он о томе довољно размишљао и упоређивао, "и да би на једном табаку требало дати најбоље и најпотребније”?

То је између осталог утицало на Вукову одлуку да крене у израду Бувара у Бечу, заједно са Копитарем. Кад се вратио из Лајпцига, Вук је написао Буквар, и почетком 1826 године предао га цензури, која га је одобрила, али због привилегија Будимске штампарије Буквар није могао те године изићи. Зато је Вук прво објавио "Оглед српскога буквара” у свом забавнику Даници за 1827. годину, а затим Буквар као посебну књигу.

Међутим као што је био забрањен Караџићев нови правопис, тако је и коришћење овог буквара у Србији било једно време забрањено због језичких новина, које је увео. У првој половини 19. веку, пре званичног усвојења Вукове књижевнојезичке и правописне реформе 1868. године протекле су многе деценије. У тим деценијама штампани су буквари прилагођени захтевима тадашњих друштвено-историјских и културно-историјских прилика на језику славе. Тако уместо Вуковог међу букварима који су штампани у Кнежевини Србији треба истаћи "Брзоуки буквар” професора београдског Лицеја Исидора Стојановића из 1846. године.

И док Срби у Кнежевини Србији нису користили Вуков Бувар, у Црној Гори он је коришћен све до 1836. године, када је, на иницијативу Петра II Петровића Његоша, у Митрополитској књигопечатњи на Цетињу штампан буквар Димитрија Милаковића.

                                     

2. Значај дела Саве Мркаља за Вукову азбучну револуцију

Међу, првим реформатором сматра се Сава Мркаљ, који је 1810. године у Будиму објавио своју реформу ћирилице у делу Сало дебелога јер либо азбукопотрес. Главна одлика Мркаљеве реформе се "не одликује увођењем нових слова, већ искључивањем сувишних и мењањем одузимањем и додавањем функција појединих већ постојећих графија или група графија". Мркаљева реформа, међутим, има значај за Вукову азбучну револуцију. Наиме Вук Стефановић Караџић је на темељу Мркаљеве реформе спровео реформу шест слова српске ћирилице ћ, ђ, њ, љ, ј, џ, али је пре тога у својој Писменици Беч 1814 први високо оценио Мркаљеву реформу.

Вук Караџић је овим уџбеником утемељио говорну методу у обради слова и почетном читању код Срба. Примењујући основне поступке гласовне методе, он је у Буквару разрадио редослед обраде слова према критеријуму "лакоћа изговора” и технику читања према захтевима слоговне методе. Тиме је његова педагошке идеје значајно утицале на даљи ток развоја наставне праксе и педагошке мисли у хуманистичко-просветитељском покрету код Срба.

                                     
  • Оглед српског буквара у забавнику Даница за 1827. годину. Буквар Вука Стефановића Караџића Беч 1827. године први је српски штампани буквар на народном
  • Заоставштина Вука Стефановића Караџића у Библиотеци и Архиву САНУ Буквар Вука Караџића Александар Сандић Јернеј Копитар Људевит Гај Вук Врчевић Музеј
  • Буквар Саве Инока Дечанца или први српски буквар Инока Саве јеромонаха у манастиру Дечани, који је живео у 16. веку први је српски ћирилични буквар
  • Вуков Видео Буквар је југословенска телевизијска серија снимљена 1992. године. Комплетна ТВ екипа Вуков Видео Буквар на сајту IMDb језик: енглески
  • правописом и народним језиком. Мали буквар српски написан је две године пре Вуковог штампаног Буквара и био је први буквар на српском језику. Објавио је
  • писац и путник који је 1597. године објавио први српски буквар Сачувани фрагменти буквара чувају се у Народној библиотеци Србије, у Збирци ретке књиге
  • путоказ била му је Вукова граматика из 1818. Битно се разликује од Вука по питању ортографије, с обзиром на то да су и Србски буквар и Србска грамматика
  • описмењавање одраслих. Објавио је у Београду 1846. године књигу Брзоуки буквар намењену недељним или пофторним школама. Писао је песме, чланке из историје
  • Вукова породица Оснивач је и прва председница Аустријско - српског културног друштва Вилхелмина Мина Караџић Живи и ради у Бечу. Наш језик, буквар
  • професор Учитељске школе следећих 14 година. Године 1830. тражио је од Вука Караџића да му нађе у Србији какву бољу службу Имао је у виду своју стручност
  • користио у румунском и српском језику слово је елиминисано у азбуци Вука Караџића и замењено је диаграфом је Остали савремени словенски језици могу