Back

ⓘ Višećelijski organizam




Višećelijski organizam
                                     

ⓘ Višećelijski organizam

Višećelijski organizmi su svi oni životni oblici koji su gradeni od više ćelija, za razliku od organizama čija je grada samo jedna ćelija.

U grupu višećelijskih organizama ubrajaju se životinje Animalia, biljke Plantae i gljive Fungi. I neki prokarioti npr. plave alge iz roda Spirulina takode su višećelijski organizmi.

                                     

1. Pregled

Podela na jednoćelijske i višećelijske organizme ima samo opisno značenje osim kod životinja. Pojam ne govori ništa o srodničkim odnosima izmedu organizama, njihovom načinu života ili unutrašnjoj gradi i razmeni materije. U životinjskom carstvu su mnogoćelijske životinje Metazoa obuhvaćene u jednom taksonu i vjerovatno su monofilijska grupa.

Kod algi i gljiva mogu se naći brojni srodni oblici izmedu jednoćelijskih i/ili višećelijskih organizama.

Ova podela nije primenljiva u grupi Eumycetozoa gde su organizmi gradeni od velikih ameboidnih ćelija koje imaju veći broj ćelijskih jedara, te se dele, ponovo spajaju i čak reorganizuju tako da mogu izgraditi rasplodne organe Karposoma slično kao neke višećelijske gljive.

Većina višećelijskih organizama stvara podelu tela ćelijskom diferencijacijom naročito spolnih ćelija, koje služi razmnožavanju somatske stanice. Objedinjavanje ćelija, pri čemu se ćelije spajaju ali uglavnom i dalje imaju odvojenu razmenu materije i ne izgraduju posebne oblike razmnožavanja, naziva se kolonijama.

U uobičajenom slučaju, višećelijski fenomen se povezuje s besmrtnošću ako se izuzmu spoljašnji uticaji. Jednoćelijski organizmi se jednostavno dele. Nasuprot ovome, kod višećelijskih organizama besmrtne su samo spolne ćelije, dok ostale imaju samo ograničen životni vek.

                                     
  • Биљке су организми које карактерише примарно присуство пигмента хлорофила неке биљке су га секундарно изгубиле Захваљујући присуству хлорофила, биљке
  • progresiju organizma tokom vremena iz inicijalnog stanja npr. zigot, mlada osoba ili mladi jednoćelijski organizam do kasnijeg stanja npr. višećelijska životinja
  • једна од многобројних ћелија које настају у узастопним деобама зигота вишећелијских животиња, непосредно после оплођења. Резултат прве деобе зигота су две
  • bespolne faze. U tim grupama, višećelijski gametofit, koji ima haploidan n broj hromozoma, smenjuje se s višećelijskim sporofitom, koji je sa diploidnim
  • Мезозое Mesozoa су вишећелијске животиње које се разликују од свих осталих вишећелијских животиња по томе што: немају унутрашњи слој ћелија који би
  • назива сменом једрових фаза, а пошто су код копнених биљака обе фазе вишећелијске назива се и сменом генерација. Хаплоидна фаза гаметофит генерација
  • Прокариотским организмима припадају бактерије, aрхеје и модрозелене алге цијанофите док су сви остали организми било једноћелијски, било вишећелијски еукариоти
  • Животиње Animalia су велика група вишећелијских еукариотских, хетеротрофних организама која се у биологији класификује као царство. Животиње гутају

Users also searched:

...
...
...