Back

ⓘ Смилец




Смилец
                                     

ⓘ Смилец

Смилец је био бугарски цар од 1292. до 1298. године. Био је таст српског краља Стефана Дечанског и деда по мајци првог српског цара Стефана Душана. Оснивач је бугарске династије Смилец.

                                     

1. Биографија

Смилецово порекло је непознато. Хроничари пишу да припада "најплеменитијој породици у Бугарској". Такође, година његовог рођења је непозната. Имена Смилецових родитеља су непозната. Имао је двојицу браће, Радослава и Војсила. Породица је држала широк простор између Балканских планина и Средње горе. Пре него што је на престолу наследио Ђорђа I Тертера 1292, Смилец се оженио анонимном византијском принцезом, ћерком севастократора Константина Палеолога, полубрата цара Михаила VIII Палеолога. О околностима под којима је Смилец дошао на власт не зна се ништа, сем да се на бугарски престо попео жељом монголског кана Ногаја. За цара га је крунисао бугарски патријарх Јоаким III око 1282 - 1300. Јоаким је 1300. године погубљен због издаје од стране цара Теодора Светослава, сина Ђорђа Тертера. Владавина Смилеца период је врхунца монголског утицаја у Бугарском царству. Ипак, монголски напади на Бугарску можда су трајали и током овог периода, као нпр. напади из 1297. и 1298. године. Монголи у тим нападима пустоше делове Тракије које су тада држали Византинци, те можда Бугарска и није била њихов циљ.

Око 1296/7. године Смилец је своју ћерку Теодору оженио за српског "младог краља" Стефана Уроша III Дечанског, сина краља Стефана Милутина 1282 - 1321. Из овог брака рођен је српски цар Стефан Урош IV Душан 1331 - 1355. Смилец са историјске сцене нестаје 1298. године, на почетку инвазије Ногајевог сина Чаке. Могуће је да га је сам Чака убио или да је умро природном смрћу док су Монголи продирали у његову државу. Смилеца је накратко наследио његов син Јован II.

По Смилецу је назив добила стеновита тачка у Халовом заливу, североисточно од Нелсонових острва на Антарктику.

                                     

1.1. Биографија Потомство

Смилец је био ожењен анонимном ћерком севастократора Константина са којом је имао троје деце:

  • Јован II умро пре 1330., који је оца наследио на бугарском престолу 1298-1299/1300
  • Марина Смилец умрла 7. априла 1355., удата за бугарског племића Алдимира.
  • Теодора Смилец умрла 20. децембра 1322., српска краљица, супруга Стефана Дечанског 1321 - 1331 и мајка Стефана Душана 1331 - 1355
                                     

2. Извори

  • Fine, J. The Late Medieval Balkans, A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press.1987. ISBN 978-0-472-10079-8.
  • Smilets Point. SCAR Composite Gazetteer of Antarctica.
  • Bulgarian Antarctic Gazetteer. Antarctic Place-names Commission. details in Bulgarian, basic data in English
                                     
  • склапања брака и мира са Палеолозима, док му је удовица бугарског цара Смилеца 1292 - 1298 понудила да узме њу за супругу и са њом Бугарско царство у
  • 5. Теодора Немањић 22. Смилец 11. Теодора Смилец 23. Smiltsena Palaiologina
  • Стефана Дечанског и мајке Теодоре Смилец Душанов деда по оцу је српски краљ Стефана Милутина, а по мајци бугарски цар Смилец Као дечак је заједно са својим
  • Андроник II Палеолог 1289 - 1294 1299. 29. октобар 1321. 1340. Теодора Смилец Смилец - 24. август 1296. 29. октобар 1321. 20. децембар 1322. Стефан Урош
  • Прстен Константина Немањића пронађен у манастиру Бањска. Раније се приписивао Теодори Смилец
  • побегао Ђорђе Тертер, на власт је дошао Ногајев кандидат, сопотски војвода Смилец Српски владари Стефан Драгутин и његов брат, краљ Србије Стефан Урош II
  • Бугарској, владавина Георгија Тертера 1280 - 1292 и његовог наследника Смилеца 1292 - 1298 карактерише се сталним монголским уплитањем у унутрашње послове

Users also searched:

...