Back

ⓘ Четинарска медењача




                                     

ⓘ Четинарска медењача

Четинарска пузица или четинарска медењача гљива је која јестива и распрострањена је широм земље. Обично се налази на четинарима, највише на смрчи, готово једнако масовна као и листопадна пузица, по пањевима и на живом дрвећу, гадан паразит.

                                     

1. Клобук

Клобук је величине од 3-7 па до и 11cm, сасвим млад, лоптаст, или чак јајолик, касније све спљоштенији, у старости готово раван, но увијек с подврнутим и заобљеним крајем. Риђесмеђ, загаситоокерсмеђ, односно боје кадуљина меда. По тјемену тамнији, готово чађавоцрн; по старости поприма шире или уже рђасте мрље. Млађи с гушћим, старији са све прорјеђенијим чекињасто ушиљеним истобојним остацима вела као чичак искићен. И по рубу вео оставља вунасто-паучинасте, махом бијеле појасе. Кожица љепљива и сјејна, лако се скида, с ураслим црнкастим врло ситним нитима.

                                     

2. Стручак

Стручак је величине 3-7/0.7-1.6cm, у задебљаном дну до 2cm. Исте боје као клобук, само свјетлијег тона, према дну тамније смеђникад жут. С тврђом кором и памучастом језгром, која се код старијих прошупљује. Прстен слаб и кратак, но зато је цијела површина, све до дна, покривена бијелом вунастом, пахуљастом или влакнастом пресвлаком, зонално, у цик-цаку или у појасима. Из њега излазе дуги, корјенасти, често као уже дебели ризоморфи дубоко у дрвени супстрат.

                                     

3. Микроскопија

Споре овоидно-елиптичне, гранулозног садржаја, hyailine, neamyloidne, 8-10/5.5-6-7mi. Базидији цилиндрични, слабо у врху задебљани, 30-38/5.5-6.5mi. Смеђи пигмент лоциран у мембранама.

                                     

4. Станиште и распрострањеност

Широм земље на четинарима, највише на смрчи, готово једнако масовна као и листопадна пузица, по пањевима и на живом дрвећу, гадан паразит. Расте у мноштву, но не и у грмовима са заједничким коријеном. Успијева и дуж обале на алепским боровима и пинијама.

                                     

5. Јестивост

Прворазредна јестива гљива, много укуснија од листопадне пузице. Пирјана, пржена, у супи;особито прикладна за кисељење. Стручци претврди, нису за јело. Теже сварљиива па је не треба јести у већим количинама. Сирова је отровна за неке животињске врсте и кувана. Ријетки појединци су алергични на њу.

                                     

6. Сличне врсте

Врло добра јестива грмошчица или грмача. Clitocybe tabescens, разликује се у првом реду по одсутности прстена, те по свјетлијим клобуцима. Листопадна пузица, Armillairella mellea, koja напада и воћке, има жути вео, који се, као такав, види барем у доњем дијелу стручка. Већа је, свјетлијег клобука, дужег стручка, јачег прстена, крембијеле отрусине, те у просјеку мањих спора:до 9-6mi. Пузице се јављају доста касно у години, у доба кад мраз лако изненади, те могу бити покварене да се то теже запази јер им лед не да се опусте. Зато не уживати пузице које су по листићима попримиле смеђе мрље. Отровне сумпораче, Nematoloma fasciculare 1 sublateritium, које за разлику од четинарске пузице, расту у грмовима, а долазе такође касно, и по пањевима, немају бијеле листиће и отрусину, него зелено-љубичастосмеђе. Осим тога, клобук им је жући, односно руменији.

Users also searched:

...