Back

ⓘ Бањалучка регија




Бањалучка регија
                                     

ⓘ Бањалучка регија

Бањалучка регија се налази у западном дијелу Републике Српске. Обухвата дио историјско-географске области Крајине, чије име потиче из времена када је ова област била гранично подручје између Турске и Аустроугарске.

                                     

1. Положај

На западу и југу регије је ентитетска линија граница са Федерацијом Босне и Херцеговине. И ова граница је дјелимично природна, а чине је ријека Уна и планине Клековача и Виторог. На истоку је граница са Добојско-бијељинском регијом. Географски положај регије је повољан. Она је транзитно подручје између Панонске низије и јадранског Приморја. Долинама ријека је повезана са појединим кантонима Федерације Босне и Херцеговине и Добојско-бијељинском регијом Републике Српске. Већи дио регије припада Панонској области, а мањи дио Планинско-котлинској рељефној области Републике Српске. Острвске планине ове регије се налазе у Панонској области. То су:

  • Козара, острвска планина између ријека Саве, Уне, Сане и Врбаса. Највиши врх је Лисина, 977 метара. Дуга је 70 km, широко око 20 km и добро је пошумљена. У циљу заштите и очувања природних и њених културно-историјских вриједности централи дио Козаре 3900 хектара, проглашен је националним парком 1967. године. У средишњем дијелу националног парка је плато Мраковица. На њему је уређен Меморијални комплекс музеј, споменик и меморијални зид погинулим Козарчанима у Другом свјетском рату.
  • Просара, ниска стршењачка планина смјештена ријека Уне на западу, Јабланице на истоку и југоистоку и Саве на сјеверу. Највећи врх налази се на 363 метара надморске висине. Просара је богата водом и она је под густом вегетацијом. Налази се на простору општина Козарске Дубице и Градишке.
  • Мотајица, планина која се пружа десном обалом ријеке Саве, граница на југу је долина ријеке Лепенице, а западну чини мала ријека Ина. Дуга је 12 до 15 km и широка 7 km. Пружа се у смјеру сјеверозапад-југоисток. Највиши врх је Градина, 652 метара надморске висине. Богата је гранитом и шумама, посебно квалитетним дрвећем храста и букве.

У регији се такође налази и Лијевче поље које је алувијална раван око доњег тока и ушћа Врбаса у Саву. Плодно земљиште је њено значајно богатство. На сјеверу Лијевче поља налази се мочварни екосистем. Ободу Панонске низије пирпадају и рудне и флишне планине Динарида. Најпознатије су:

  • Мањача, планина југозападно од Бања Луке. Највиши врх је Велика Мањача са висином од 1236 метара. Дио Мањаче је област Змијање. У селу Стричићи на Змијању, рођен је познати српски писац Петар Кочић. Мањачу такође обиљежава велико богатство биљног и животињског свијета. Овде се налази и највећа јама у Босни и Херцеговини, која достиже до 302 метра дубине.
  • Чемерница, налази се јужно од Бања Луке, на подручјима општина Мркоњић Град, Кнежево и управо Бања Луке. Највиши врх је голи Вис на висини од 1339 метара. Окружују је ријеке Врбас и њене притоке Угар и Врбања. Источно се налази планина Мањача. Обрасла је бјелогоричном шумом, са сјевероисточне стране је прекривена пашњацима, који се љети користе за испашу стоке.
  • Клековача, планина југоисточно од Бихаћа. Највиши врх је Велика Клековача 1962 метара. Богата је великом и густом четинарском шумом која на надморској висини од 1500 метара прелази у рјеђу букову шуму. Врх Клековаче обрастао је клеком, ниским растињем, по чему је и добила име. На Клековачи се може пронаћи и ријетка биљка рунолист, а ријетка љековита биљка жута линцура претјераним брањем је готово искоријењена.
  • Узломац, издужена планина у средишњем дијелу Босне и Херцеговине, чији се врх налази у општини Котор Варош. Протеже се смјером сјеверозапад-југоисток од ријеке Крушевице до Јошавке. Има два највиша врха који су исте висине, а то су Јеловка 1002 метра и Прдељица 1002 метра. Прекривају је мјешовите листопадне шуме храста китњака и лужњака и букве. Богата је такође и изворима и ловном дивљачи. Поред тога, богата је и водама текућицама: изворима, потоцима и ријекама.
  • Мајданска планина, планина богата жељезом која се налази југозападно од Приједора. Највиши врх је Главица. Изграђена је од кречњака и претежно обрасла шумом.
  • Димитор, такође кречњачка планина, а налази се источно од горњег тока ријеке Сане. Највиши врхови су Мали Димитор 1483 метара, Јаворац 1332 метара и Козја страна 1311 метара. Оскудијева изворним водама.
                                     

2. Клима и биљни свијет

Бањалучка регија је рељефно нагнута од југа према сјеверу, па је зато широко отворена континенталним утицајима из Панонске низије. Највећи, средишњи дио регије има умјереноконтиненталну климу. Сјеверни дио регије Посавина има континенталну климу са најмањом количином падавина у току године. Јужни дио регије, подручје Била и поља има планинску климу. Због утицаја западних вјетрова, количина падавина је већа у западним и јужним дијеловима регоје. Свејерни дио регије је био карактеристичан по травнатим површинама које су претворене у ораничне површине. Природна вегетација је имзијењена у котлинама и на брдовитим предјелима. Простране храстове шуме одавно су искрчене и претворене у воћњаке. Брдовити предјели регије су познати по шумама питомог кестена.

                                     

3. Воде и природна богатства

Ријеке Бањалучке регије су површинске, а све припадају сливу Црног мора. Највеће су:

  • Јањ, кратка ријека од свега 14 km. То је деста притока Пливе. Тече кроз кањон чије су литице високе до 200 метара. Кањони Пливе и Јања су заштићени природни резерват Републике Српске. Обје су веома богате рибом па се на њима често одржавају такмичења у спортском риболову.
  • Уна, ријека у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. Мјесто је богатог туристичког промета и међународне спортско-туристичке манифестације Уна-Регата. Улива се у Саву.
  • Врбас, ријека у западном дијелу Босне и Херцеговине. На Врбасу је изграђено неколико значајних хидроцентраја Јајце 2, Бочац. Улива се у Саву.
  • Плива, десна притока Врбаса, дугачка је 33 km. Ушће јој је код Јајца гдје гради 22 метра висок водопад.
  • Угар, десна притока Врбаса. Извире у подножју планине Влашић и дијелом тока тече ентитетском границом. Велики дио тока од 45 km је дубока кањонска долина.
  • Сава, ријека у сјеверној Босни и Херцеговини и највећа ријека у читавој земљи. То је мирна ријека погодна за риболов и рекреацију, те располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. Улива се у Дунав.
  • Сана, ријека у Босанској Крајини. У мјесецу јуну одржава се манифестација "Дан ријеке Сане", еколошка манифестација која има за циљ очување и заштиту ријеке. Улива се у Уну.

Што се тиче језера у Бањалучкој регији, она су малобројна. Најпознатије је вјештачко језеро Балкана, које се састоји од два језера, великог и малог. Балкана је центар зимског и љетног туризма. Бочац је такође вјештачко акумулационо језеро на ријеци Врбас. Настало је изградњом бране за потребе истоимене хидроелектране. Налази се између планина Чемернице и Мањаче. У Бањалучкој регији су бројни извори минералних и термалних вода. На многима од њих су изграђене бање. Најпознатије су Мљечаница код Козарске Дубице, Лакташи, Слатина код Бањалуке. Регија располаже значајним природним богатствима. То су плодно земљиште, воде, шуме. Значајно богатство су и руде метала и неметала. У Љубији је највећи рудник гвожђа у Босни и Херцеговини. Значајне резерве гвожђа су и у Омарској и Томашици. Код Приједора су резерве гипса, а код Шипова глине. Поједина налазишта минерала су затворена због скупе, нерентабилне експлоатације.



                                     

4. Становништво

Бањалучка регија је највећа, популационо најбронија и привредно најразвијенија регија Републике Српске. Површина регије је 8.869 km². По прелиминарним подацима пописа из 2013. године, имала је 597 000 становника, а густина насељености 67 становника на km² је неравномјерна. Највећа концентрација становништва је у Бања Луци и Приједору. Број становника у сеоским предјелима се стално смањује. Бања Лука је највећи град Републике Српске. Представља политички, културни, здравствени, спортски и универзитетски центар регије и Републике Српске. Смјештен је на обали Врбаса на надморској висини од 163 метра средишњи дио града. У 19 вијеку се развија значајни трговачки центар. Развој индрустије почиње изградњом прве жељезничке пруге 1872. године. Културно-историјски споменици Кастел, архитектура Бански двор, музеји, ријека Врбас и природа околине основа су за развој туризма. Бања Лука се налази у сеизмички веома нестабилној зони. Снажан земљотрес десио се 1969. године са катастрофалним посљедицама.

Приједор је други град по величини у Бањалучкој регији, а трећи град по броју становника у Републици Српској. Смјештен је у подножју планине Козаре, на обали ријеке Сане. Значајан је индустријски центар. Привредни центри у Бањалучкој регији су још: Градишка, Лакташи, Прњавор, Нови Град, Козарска Дубица, Котор Варош, Мркоњић Град, Србац, Челинац.

                                     

5. Привреда

Енергетика

Енергетика регије користи значајан хидропотенцијал Врбаса, гдје је изграђена хидроелектрана "Бочац". Предвиђена је изградња и малих, проточних хидроелектрана на Угру и другим ријекама.

                                     

5.1. Привреда Пољопривреда

Пољопривреда у Бањалучкој регији има одличне природне услове за развој. Најплодније земљиште је у Посавини и Лијевче пољу, али и у Перипанонском ободу. То је предуслов за развијену земљорадњу у оквиру које се највише производе житарице, поврће, воће, те индустријско и крмно биље. У низијском дијелу регије карактеристично је стајско, интеnзивно сточарство. У планинском дијелу још увијек је у великој мјери карактеристично пашњачко, екстезивно сточарство. Шумарство, лов и риболов представљају важне дјелатности у регији.

                                     

5.2. Привреда Индустрија

Индустрија ове регије је најразвијенија у односу на остале регије у Републици Српској. Значајна пољопривредна производња је предуслов за развој прехрамбене индустрије јер има домаће сировине. Фабрике за прераду воћа, поврћа, меса и млијека су распоређене у Посавини, Поткозарју и Лијевче пољу. Неке од најзначајнијих фабрика које су успјеле да однове производњу после грађанског рата су "Витаминка" Бања Лука, Бањалучка пивара, "Млијекопродукт" Козарска Дубица, "Мира" Приједор.

                                     

5.3. Привреда Енергетика

Енергетика регије користи значајан хидропотенцијал Врбаса, гдје је изграђена хидроелектрана "Бочац". Предвиђена је изградња и малих, проточних хидроелектрана на Угру и другим ријекама.

                                     

5.4. Привреда Рударство

Рударство Бањалучкје регије се базира на налазиштима руда метала и неметала. Рудник гвожђа у Љубији Мајданска планина је био највећи на територији Југославије, а сада је и у Босни и Херцеговини.

                                     

5.5. Привреда Туризам

Туризам у Бањалучкој регији је града привреде која има одличне услове за развој. Планински туризам зимски, излетнички је карактеристичан на свим планинама, али се нарочито издваја Козара. Градски туризам је прије свега развијен у Бања Луци. Бањски туризам је развијен не само као дио здравственог туризма него све више и као рекреативни. Туристичка понуда се све више оријентише и на манифестациони "Кочићев збор" и вјерски туризам. Спортски риболов, рафтинг на Врбасу и другим ријекама представљају значајну перспективу развоја.

                                     
  • финансијских средстава и следеће сезоне су почели од Треће лиге група Средња регија 1 Челик прошао даље по правилу више голова постигнутих у гостима. Резултати
  • Луци је одржана Међународна конференција о земљотресном инжењерству. На бањалучком Тргу Крајине постављен је криви сат на којем казаљке вјечно стоје постављене
  • средишњем дијелу општине Челинац, која се налази у Бањалучкој регији У односу на добојско - бијељинску регију има периферни положај. Јошавка захвата површину
  • прошлост и садашњост. У фокусу радње серије је породични бизнис угледне бањалучке породице, обавијен бројним сплеткама. Генерацијски јаз, сукоби, борба
  • Дистрикту. На западу Републике Српске се налази дио Босанске Крајине, односно Бањалучка или Врбаска крајина, а одатле према истоку ка Семберији се простиру Посавина
  • рату изгубила 130 бораца. Зона одговорности бригаде је била територија регије Семберија. Команда бригаде се налазила у Бијељини. Прва семберска лака пјешадијска
  • корпуса Војске Републике Српске. Зона одговорности бригаде је била територија регије Семберија. Команда бригаде се налазила у Бијељини. Друга семберска лака
  • četvrtoplasirani bendovi, dok je premijerno uvedena i nagrada za najperspektivniji banjalučki bend. U revijalnom programu nastupali su Kelis, Skindred, Tricky, Threesome
  • 5. козарска бригада. На фронт су, такође, стигли и 11. Дубичка, Прва бањалучка Друга крајишка бригада, Први батаљон војне полиције и Извиђачки одред

Users also searched:

...