Back

ⓘ Архив САНУ у Сремским Карловцима




Архив САНУ у Сремским Карловцима
                                     

ⓘ Архив САНУ у Сремским Карловцима

Архив САНУ у Сремским Карловцима први је модерно уређен архив у нововековној српској историји, у коме најстарије познате инвентарске јединице потичу још из 1719. године. У саставу Архива је и библиотека са преко 5.000 књига. Смештен је у згради Богословије "Свети Арсеније”.

                                     

1. Историја

Настанак Архива везује се за Велику сеобу Срба 1690. године, када је део српске јерархије и народа пренео нешто књига, повеља српских владара, и многобројног сакралног инвентара, синђелија, берата и других списа из балканских делова Османског царства у Хабзбуршку монархију. На ово културно благо надовазао се вишегодишњи рад и преписка коју су патријарх Арсеније III и његови наследници - у својству представника народно-црквене и школске аутономије, или као приватна лица - водили са световним, црквеним и војним установама или појединцима у Хабзбуршкој монархији, Србији, Русији и другим земљама.

За време Другог светског рата Архив је био затворен од стране окупационе немачко-усташке власти, и делом оштећен. По сведочењу првог управника проф. Косте Петровића,

На молбу Српске академије наука, Свети архијерејски синод СПЦ, 4. јула 1949, предао је "на чување и дефинитивно уређене архиве Митрополије и Конзисторије Сремскокарловачке”, ради њиховог коришћења у научне сврхе.

Након преузимања архивског материјала Академија је обезбедила средства, кадар и услове да се из Беча врати 81 повеља. Истовремено са необезбеђених места, Архив је прихватио списе Карловачког магистрата, Карловачке гимназије и друге. Од грађана Архив је добио извесан број списа, било путем поклона или откупа. У Хисторијском архиву у Задру Архив је микрофилмовао већи део списа Далматинске епархије. Тако је настала сједињена архивска грађа у карловачком Архиву САНУ, која хронолошки обухвата период од средине 16. до 70-их година 20. века.

Међу списима су дела писаца разних занимања, на српском и његовим старијим варијантама, немачком, латинском, рускословенском, мађарском, румунском и још неким европским језицима. Садржајно су то молбе, жалбе, извештаји, меморандуми, записници, уговори, тестаменти, пописи становништва и слично.

Грађа Архива још није потпуно сређена, а део ње се ставља у заштитне кутије, "лечи” од влаге и других оштећења.

                                     

2. Фондови

На архивским полицама које се простиру на око 300 квадрата, засад је Архива у Сремским Карловцим сврстана у 42 фонда и 9 мањих збирки. За већину њих постоје изворни или накнадно рађени деловодни протоколи и регистри, регеста, картотека личности, сумарни пописи.

Грађа појединих фондова је прворазредни извор за политичку, културну и привредну историју српског народа на подручју данашње Војводине, као и за српске сународнике у другим деловима некадашње Аустроугарске монархије, а посебно за цркве и верски живот; школе, образовање, књижевност, уметност; разноврсне односе Срба са више евро - азијских народа.

                                     

3. Центар за дигитализацију

У седмој деценија трајања, Архив САНУ у Сремским Карловцима уз подршку САНУ и председника Владимира Костића, ресорног министарства, Покрајинске владе и СПЦ, отворио је Центар за дигитализацију. Према речима директор ове установе др Жарка Димић, датесредином 2020. године:

                                     

4. Библиографија

Међу бројним истраживачима који су радили своје књиге, студије и чланке на основу грађе, архива или је објављивали по часописима и тематским зборницима су дела:

  • Радослав М. Грујић,
  • Мита Костић,
  • Иларион и Димитрије Руварац,
  • Никола Гавриловић.
  • Славко Гавриловић,
                                     

5. Спољашње везе

  • Архиви ван архивске мреже Србије
  • Званични сајт Архива САНУ у Сремским Карловцима
  • Сведочанства о српском трајању: У години 70. рођендана, Архив САНУ у Сремским Карловцима посвећен дигитализацији "Вечерње новости”, 27. јул 2020
                                     
  • дописни члан САНУ Рођен је 2. јула 1892. године у селу Кунићу, општина Плашки. Основну школу завршио је у Плашком, а гимназију у Сремским Карловцима Медицински
  • у првој половини 20. века. Мира Радојевић је рођена 1959. године у Новим Карловцима где је похађала основну школу, а потом је завршила гимназију у Инђији
  • Први конгрес српских лекара. Српски архив 1904 св. 1, стр. 45 - 48 Први конгрес српских лекара, Српски архив 1904 св. 8 стр. 321 - 322. Свечано
  • Основну школу је завршио у Руми, гимназију је почео у Сремским Карловцима а наставио у Крагујевцу. Школовање је наставио на Лицеју у Крагујевцу где је дипломирао
  • Манастир Фенек је мушки манастир у сремској епархији Српске православне цркве. Манастир се налази у близини Јакова, 25 km од Београда, некада општина Земун
  • пре него што је послата у Цариград. Обе слике су непосредно по завршетку биле предате Патријаршијском музеју у Сремским Карловцима Због лошег стања и трошности
  • године у Београду, 1890., 1949. у Новом Саду, 1890. у Сремским Карловцима те 1890. у Панчеву и Вршцу. У свом сликарском опусу највише су заступљени портрети
  • Сад: Архив Војводине, Сремски Карловци Каирос, Београд: Музеј Српске православне цркве, Крагујевац: Каленић, 1995. Веселиновић, Рајко 1993 Срби у Хрватској
  • Сарајево 1986 Иван Антић, Говор на отврању изложбе Иван Штраус у Галерији САНУ Београд 1987 Иван Штраус, Архитектура Југославије 1945 - 1990, Сарајево

Users also searched:

...