Back

ⓘ 28. новембар




                                     

ⓘ 28. новембар

  • 1830 - У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.
  • 1908 - Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве.
  • 1962 - Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије.
  • 1830 - Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића.
  • 1920 - У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.
  • 1950 - У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије.
  • 1520 - Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.
  • 1443 - Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје.
  • 1942 - У пожару који је уништио ноћни клуб "Цоцоанут Грове" у америчком граду Бостон погинуло 491 особа.
  • 1912 - Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.
  • 1986 - Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна Високо и РК Борац Бања Лука.
  • 1954 - Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност.
  • 2000 -
  • 1994 - Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.
  • 1996 - Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992.
  • 1971 - Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.
  • 1821 - Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.
  • 1975 - Фретилин Револуционарни фронт за независност Источног Тимора прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор.
  • 1919 - Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент.
  • 1905 - Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.
  • 1979 - Новозеландски авион DC-10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде.
  • 587 - Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије.
  • 1941 - Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова.
  • 1989 - Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима.
  • 1943 - У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови "у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата".
  • 1987 - Приликом пада јужноафричког авиона "Боинг 747" у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.
  • 1964 - У Хановеру основана "Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс" НПД.
  • 1960 - Мауританија добила независност од Француске.
  • Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу.
  • Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа.
  • 2002 - 200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ.
  • 2005 - Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима
  • 2008 - Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.
  • 2004 - У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара.
                                     

1. Рођења

  • 1950 - Расел Алан Халс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику 1993.
  • 1820 - Фридрих Енгелс, немачки филозоф, историчар, комуниста, социолог, новинар и револуционар, најближи сарадник Карла Маркса. прем. 1895
  • 1632 - Жан-Батист Лили, француско-италијански композитор. прем. 1687
  • 1984 - Мери Елизабет Винстед, америчка глумица и певачица.
  • 1971 - Андрија Ђогани, српски играч и певач.
  • 1907 - Алберто Моравија, италијански књижевник и новинар. прем. 1990
  • 1944 - Рита Меј Браун, амерички списатељица, песникиња и сценаристкиња.
  • 1984 - Ендру Богут, аустралијски кошаркаш.
  • 1977 - Фабио Гросо, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1961 - Алфонсо Куарон, мексички редитељ, сценариста и продуцент.
  • 1987 - Карен Гилан, шкотска глумица, редитељка и сценаристкиња.
  • 1946 - Џо Данте, амерички редитељ, продуцент, монтажер и глумац.
  • 1979 - Фабијан Гербер, немачки фудбалер.
  • 1964 - Рој Тарпли, амерички кошаркаш. прем. 2015
  • 1881 - Штефан Цвајг, аустријски писац, драматург, новинар и биограф. прем. 1942
  • 1988 - Адријан Родригез, шпански глумац и певач.
  • 1909 - Александар Ранковић, комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, јунак социјалистичког рада, народни херој Југославије и потпредседник СФР Југославије. прем. 1983
  • 1950 - Ед Харис, амерички глумац, продуцент, редитељ и сценариста.
  • 1989 - Ди Џеј Сили, амерички кошаркаш.
  • 1955 - Алесандро Алтобели, италијански фудбалер.
  • 1950 - Борис Бизетић, српски музичар, песник, комичар и ТВ водитељ.
  • 1948 - Агњешка Холанд, пољска редитељка и сценаристкиња.
  • 1757 - Вилијам Блејк, енглески песник, писац, сликар и графичар. прем. 1827
  • 1992 - Дедрик Бојата, белгијски фудбалер.
  • 1983 - Ана Горшкова, руска глумица и модел.
  • 1970 - Братислав Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1961 - Бојан Милановић, српски певач.
  • 1923 - Глорија Грејам, америчка глумица и певачица. прем. 1981
  • 1988 - Скарлет Померс, америчка глумица и музичарка.
  • 1959 - Стивен Роуч, ирски бициклиста.
  • 1995 - Тин Једвај, хрватски фудбалер.
  • 1925 - Јожеф Божик, мађарски фудбалер и фудбалски тренер. прем. 1978
  • 1982 - Леандро Барбоса, бразилски кошаркаш.
                                     

2. Смрти

  • 1916 - Никола Спасић, српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар. рођ. 1838
  • 1954 - Енрико Ферми, италијански физичар. рођ. 1901.
  • 2010 - Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. рођ. 1926
  • 2011 - Анте Марковић, последњи премијер СФРЈ и први председник бившег Савеза реформских снага Југославије. рођ. 1924
  • 1945 - Двајт Дејвис, амерички тенисер и политичар. рођ. 1879
  • 1870 - Фредерик Базиј, француски сликар рођ. 1841
  • 1878 - Ђура Јакшић, српски сликар, песник и приповедач. рођ. 1832
  • 1939 - Џејмс Нејсмит, канадски изумитељ кошарке рођ. 1861
  • 1952 - Јелена Савојска, италијанска краљица. рођ. 1873