Back

ⓘ Батајница у Народноослободилачкој борби




Батајница у Народноослободилачкој борби
                                     

ⓘ Батајница у Народноослободилачкој борби

Батајница данас приградско насеље на територији Градске општине Земун, са око 48.000 становника у време Другог светског рата била је сеоска општина у саставу Земунског среза, са око 3.500 становника.

Батајница је окупирана 12. априла 1941. године када су делови немачке Осме тенковске дивизије заузели Земун и околину. Све до 10. октобра 1941. године део југо-источног Срема, који је обухватао делове земунског и старопазовачког среза, се налазио под немачком окупацијом, са доминантном улогом домаћег немачког становништва, а потом је укључен у састав усташке Независне Државе Хрватске НДХ, као део Велике жупе Вука, са средиштем у Вуковару.

У јулу 1941. године у Батајници су биле организоване партијске ћелије Комунистичке партије Југославије КПЈ и Савеза комунистичке омладине Југославије СКОЈ, преко којих је отпочело ширење Народноослободилачког покрета НОП. Главни покретачи НОП-а у Батајници су били Ратко Бокун, Светислав Голубовић Митраљета и Рада Обрадовић. Они су уз помоћ члана Среског комитета КПЈ за Земун Пала Шотија, као и Уроша Остојића Ђетића и Драгана Рајнпреха Брке, радили на омасовљењу организација КПЈ и СКОЈ-а, али и на укуљчивању становништва у НОП.

Светислав Голубовић Митраљета директно је био задужен за формирање првих ударних група које су у почетку вршиле ситне саботаже и диверзије - сечење телефонско-телеграфских жица и стубова, паљење жита намењеног окупатору и др. Поред овога они су радили на сакупљању оружја, муниције и друге војне опреме. Већ крајем 1941. године, у Батајници је постојалао неколико сигурних база Окружног комитета КПЈ за Срем, као и Среског комитета КПЈ за Земун. Због тога су у Батајницу илегално долазили и овде одређено време боравили многи руководиоци ослободилачке борбе у Срему - Аћим Груловић, Јован Веселинов Жарко, Станка Веселинов Сека и др, као и истакнути руководиоци НОП-а у Земуну - Андрија Хабуш, Јанко Лисјак, Силвестер Фогл, Драган Рајнперх, Анка Даус, Милка Бобинац и други.

Са развојем ослободилачке борбе у Срему, почетком 1942. године, долази до снажног ширења Народноослободилачког покрета у селима југо-источног Срема, па самим тим и у Батајници. Преко разних масовних антифашистичких организација, које су окупљале родољубе, жене, омладину и др, до краја 1942. године око 70% становништва Батајнице се укључило у НОП. Од тада па до краја рата, месне десетине и ударне групе изводиле су низ акција против окупаторско-квинслишких снага - сечење телеграфско-телефонских жица и бандера између Земуна и Нове Пазове, напади на окупаторске посаде у садејству са партизанским јединицама, учешће у заједничким акцијама са земунским илегалцима, паљење жита и друге летине на имањима домаћих Немаца фолксодојчера, као и срадника окупатора и др.

Децембра 1942. године месна партизанска десетина је из заседе напала седам немачких полицајаца, који су се враћали из Земуна. Том приликом убијена су петорица полицајаца, као и кочијаш, док су двојица успела да побегну, а страдала су и двојица партизана. У току читаве 1943. и 1944. године вршене су континуиране акције на минирању железничке-пруге Београд-Загреб и Београд-Нови Сад. Ове акције вршила је Диверзантска група Трећег сремског одреда, која је новембра 1943. године прерасла у Диверзантски батаљон Главног штаба НОВ и ПО Војводине. Све диверзантске акције на прузи у околини Батајнице, вршене су уз помоћ месне партизанске групе из села. У току јуна 1943. године извршене су две диверзантске акције. Прва 8. јуна на прузи између Батајнице и Нове Пазове, када је уништена теретна композиција од седам вагона, а прекид железничког саобраћаја је трајао 15 часова. Друга 19. јуна на прузи између Батајнице и Добановаца, када је уништена теретна композиција од девет вагона, а прекид саобраћаја је трајао три дана. Већ у јулу изведена је нова диверзија када је минирана пруга између Батајнице и Нове Пазове, уништено пет вагона, а саобраћај обустављен 14 часова. После краће паузе, пруга је поново минирана 20. септембра, када је уништено неколико теретних вагона. У току новембра и децембра 1943. године извршено је још неколико диверзија на прузи у околини Батајнице - 6. новембра, 29. новембра, 11. децембра и 29. децембра. Са акцијама на прузи настављено је и у 1944. години - 9. јануара, 20. јануара, 19. априла и 1. септембра. Последњу већу диверзантску акцију у близини Батајнице је извео 1. септембра Посавски партизански одред када је железничку пругу између Земуна и Батајнице минирао на 25 места и посекао 40 телефонско-телеграфских стубова, док је пругу између Батајнице и Нове Пазове порушио у дужини од 500 метара и посекао десет стубова.

Народ Батајнице, као и читавог Срема, био је изложен страшном терору окупаторско-квинслишких снага, у чему су предњачиле усташе и фолксдојчери. Посебно је остала упамћена акција редарственог повереника Велике жупе Вука Виктора Томића, који је у циљу заустављања Народноослободилачког покрета, током августа и септембра 1942. године спровео масован терор над становништвом јужног Срема. У терору над становништвом Земуна и околине, посебно се истицао усташки натпоручник Мартин Волф, кога су почетком новембра 1943. године убила двојица земунских ударника - Лазар Саватић и Иван Радосављевић. Као одмазду за ово убиство, окупатор је између Батајнице и Земуна, на месту званом Говеђи брод стрељао 10 ухапшених родољуба, од којих су њих седам били из Батајнице.

Један од трагичнијих догађаја у току окупације Батајнице догодио се 23. јула 1943. године када је извршена блокада села Батајнице. У периоду од 23. до 26. јула немачки 14. СС полицијски пук, заједно са усташко-домобранским снагама, вршио је блокаду неколико села југо-источног Срема. Овом акцијом руководио је злогласни Антон Бауер, шеф немачке полиције из Руме. Током акције чишћења сремских села на лицу места је убијено 20, а неколико стотина људи је одведено у логоре. Приликом блокаде Батајнице, били су блокирани сви прилази селу, а сво мушко становништво је било доведено у порту православне цркве, на центру села. Локални издајник Ранислав Живан звани Рувеља тада је Бауеру потказивао припаднике и симпатизере НОП-а. Током блокаде ухапшено је око 180 мештана Батајнице који су били упућени у логоре Сајмиште, Вуковар, Рума, Аушвиц и др. Многи од тада ухапшених нису дочекали слободу.

Упркос репресалијама окупатора народ Батајнице је до краја рата давао снажну подршку Народноослободилачком покрету. Кроз Батајницу је пролазио један од главних коридора, којим су Земунци и Београђани одлазили у партизанске јединице у Срему и Босни. Будуће борце у селу су прихватале месне организације КПЈ и СКОЈ-а и смештале их код мештана који су били сарадници НОП-а, а потом су преко курира одлазили на Фрушку гору. Такође, преко Батајнице је ишла и главна веза између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Окружног комитета КПЈ за Срем, а касније Покрајинског комитета КПЈ за Војводину.

Батајница је ослобођена 23. октобра 1944. године, у склопу Београдске операције. Јединице Шесте личке пролетерске дивизије "Никола Тесла”, су након ослобођења Земуна и сламања јаког немачког отпора на Бежанијској коси, 23. октобра кренуле ка Новој Пазови, у сусрет јединицама 12. војвођанског корпуса, који је форсирао Саву и кретао се из правца Сурчина и Јакова. У току 23. октобра Прва личка бригада је заузела Добановце, Друга личка бригада Угриновце, а 22. српска космајска бригада Батајницу. Батајница је ослобођена без веће борбе, јер се главнина немачких снага из Земуна повукла ка Новој Пазови, а у селу је остао само мањи број војника, који се утврдио на сеоском гробљу, али се након краће борбе предао.

У току Народноослободилачког рата око 300 мештана Батајнице се борило у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије НОВ и ПОЈ. Око 220 Батајничана је страдало - у борби или као жртве фашистичког терора.

                                     

1. Спомен-обележја

У знак сећања на догађаје и учеснике Народноослободилачке борбе у Батајници је подигнуто неколико споменика и спомен-обележја, као и постављено неколико спомен-табли.

  • Споменици и спомен-обележја
  • Споменик палим борцима за слободу 1941-1945. - подигнут 1954. године у центру Батајнице. Споменик се састоји од мермерног постоља, на коме су исписана имена палих бораца и жртава фашистичког терора и бронзане фигуре борца високе 2.9 метара. Споменик је подигнут на иницијативу СУБНОР-а Батајнице, а његов аутор је вајарка Љубинка Савић Граси.
  • Споменик Светиславу Голубовићу Митраљети - подигнут 1973. године у дворишту основне школе, која носи његово име. Биста је изливена у бронзи, а њен аутор је наставник ове школе Михајло Станић. Посвећен је истакнутом борцу и организатору НОП-а у Батајници Светиславу Голубовићу Митраљети 1917 - 1942, који је погинуо августа 1942. године на Фрушкој гори.
  • Споменик народном хероју Моми Станојловићу - подигнут 1976. године испред управне зграде Војног завода, који носи његово име. Аутор бисте је вајар Звонимир Шутија. Посвећен је пилоту и заменику команданта Треће санџачке бригаде Момчилу Моми Станојловићу 1916 - 1943, који је погинуо јуна 1943. године у току битке на Сутјесци. Прогалшен је за народног хероја 1948. године.
  • Споменик партизану Хасану - подигнут на Батајничком гробљу, на месту где је сахрањен Витомир Савин звани Хасан 1910 - 1942, курир Посавског партизанског одреда, који је погинуо јула 1942. године у Батајници, приликом усташке рације.
  • Споменик диверзантским акцијама - подигнут 1979. године поред Железничке станице. Споменик је посвећен диверзантским акцијама вршеним на прузи у околини Батајнице, а изграђен је у облику пресеченог телефонског стуба. Висина споменика је 2.8 метара.
  • Споменик народном хероју Бошку Палковљевићу Пинкију - подигнут 1979. године у дворишту основне школе, која носи његово име. Аутор бисте је Драгутин Гргас. Посвећен је првом сремском партизану Бошку Палковљевићу Пинкију 1920 - 1942, који је погинуо 1942. године на Фрушкој гори. Проглашен је за народног хероја 1943. године.
  • Споменик стрељаним родољубима - подигнут 1968. године у кругу Ветеринарског завода, на Батајничком друму. Споменик је подигнут у знак сећања на 10 родољуба које је су усташе стрељале новембра 1943. године, као одмазду за убиство усташе Мартина Волфа.
  • Спомен-плоча на кући породице Голубовић - у Улици Јована Бранковића, постављена 1951. године у знак сећања на истакнутог борца Светислава Голубовића Митраљету.
  • Спомен-плоча на кући породице Обрешки - у Улици мајора Зорана Радосављевића, постављена 1951. године у знак сећања на оснивање првог Народноослободилачког одбора у Батајници, октобра 1942. године.
  • Спомен-плоча на Дунаву - на месту званом Брод, постављена 1977. године у знак сећања на акцију батајничких скојеваца који су у лето 1941. године разоружали посаду непријатељског брода "Загреб” и запленили велику количину оружја и муниције.
  • Спомен-плоче
  • Спомен-плоча на згради Месне заједнице - у Улици мајора Зорана Радосављевића, постављена 1971. године у знак сећања на оснивање месних организација КПЈ и СКОЈ, јула 1941. године.
  • Спомен-плоча на кући породице Смиљанић - у Улици мајора Зорана Радосављевића, постављена 1962. године у знак сећања на боравак Прве подунавске партизанске чете, 1941. године.

Такође, велики број улица у Батајници носи назив на истакнуте учеснике и борце Народноослободилачке борбе - Бранислава Баришића Доктора, Браће Баришића, Браће Гавриловића, Браће Ергића, Браће Нештинац, Браће Обрешки, Браће Рукавина, Браће Савића, Браће Смиљанића, Браће Узелац, Василија Ранковића Баће, Вере Мишчевић, Војвођанских бригада, Далматинских бригада, Димитрија Лазарова, Драге Михаиловића, Жарка Бокуна, Ђурђа Бошковића Бате, Јасеновачких жртава, Катице Опачић, Марка Перичина, Наталије Дубајић, Николе Сукњаревића Прике, Саве Гркинића, Стевана Дубајића, Стевана Петровића, Фрушкогорског одреда и др.

                                     

2.1. Пали борци и жртве окупатора Списак палих бораца

  • Петар Светомира Кнежевић 1918 - 1943, машиновођа. Сарадник НОП-а од 1941, а у партизанима од 1943. године. Погинуо је 6. августа 1943. године у борбама код Тузле.
  • Душан Бранка Керечки 1925 - 1943, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од априла 1943. године. Погинуо је у Босни 1943. године.
  • Здравко Славка Марковић 1904 - 1943, ковач. Сарадник НОП-а од 1943. године и исте године отишао у партизане. Погинуо је 20. децембра 1943. године у борбама у Босни, код Бијељине.
  • Никола Стевана Рашула 1926 - 1944, земљорадник. Приликом блокаде Батајнице, 23. јула 1943. године, као сараданик НОП-а је био ухапшен и одведен у логор на Сајмиште. Успео је да побегне из логора и ступи у партизане, а погинуо је 1944. године.
  • Влада Миле Ашић 1923 - 1943, сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од 1943. године. Погинуо у борбама у Босни, код Зворника.
  • Небојша Ђоке Баришић 1923 - 1944, земљорадник. Године 1941. се укључио у НОП и постао члан СКОЈ-а. Учествовао је у многим диверзантским акцијама, а 1944. године је ступио у партизане. Био борац Пете козарске бригаде. Учествовао је у Београдској операцији, октобра 1944. године, током које је погинуо у близини Рипња. У знак сећања на њега, као и његовог брата од стрица Бранислава, једна улица у Батајници носи назив - Улица Браће Баришић.
  • Лазар Јоце Рукавина 1926 - 1943, радник. Сарадник НОП-а од 1942. године, а у партизанима од августа 1943. године. Као борац Прве војвођанске бригаде, погинуо је 19. децембра 1943. године, код Босанског Шамца.
  • Момир Жарка Крушедолац 1926 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1943. године. Приликом блокаде Батајнице, 23. јула 1943. године, као сарадник НОП-а је одведен у логор Сајмиште, а одатле у логор-смрти Аушвиц, где је убијен 1944. године.
  • Бата Јове Јовановић 1920 - 1945, радник. Године 1943. године је био одведен у логор Јасеновац, одакле је успео да побегне и прикључи се партизанима. Погинуо је 20. априла 1945. године код Стејановаца.
  • Славко Стевана Добрић 1922 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизане отишао 1944. године и погинуо.
  • Катица Славка Опачић 1921 - 1944, домаћица. Сарадница НОП-а од децембра 1942, а потом отишла у партизане. Погинула је 15. маја 1944. године, у борбама код Бијељине. Једна улица у Батајници носи њено име.
  • Александар Јанићија Панајотовић 1925 - 1944, кројач. Био сарадник НОП-а, а од 1943. године у партизанима. Погинуо је 1944. године.
  • Душан Јоце Радовановић 1914 - 1944, металски радник. Као илегалац на путу ка партизанима је страдао у близини Купинова, 1. маја 1944. године.
  • Драгомир Драга Жике Михајловић 1921 - 1944, машинбравар. Као радник фабрике авиона "Икарус” 1942. године се укључио у НОП. Године 1943. је отишао у партизане и погинуо 1944. године у борбама код Манђелоса. Једна улица у Батајници носи његово име.
  • Ђура Јована Ђурић 1927 - 1944, механичар. Сарадник НОП-а и члан СКОЈ-а од 1942, а у партизанима од 1944. године, када је и погинуо.
  • Бранко Митра Бокун 1920 - 1944, одрастао и школовао се у Нишу, где је живео са родитељима. Јануара 1942. као ученик седмог разреда гимназије ступио у партизане. Јануара 1943. године дошао у Срем, где је потом ступио у Шесту војвођанску бригаду. Погинуо је децембра 1944. године у Босни, код Дервенте.
  • Александар Милана Зеленовић 1922 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима 1944. године и погинуо код Бездана.
  • Милорад Живана Михајловић 1919 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1941, а члан КПЈ од 1943. године. У партизане је отишао 1943. године, а погинуо 20. јуна 1943. године у борбама у Босни, код Јасиковца.
  • Жарко Стеве Николић 1913 - 1944, берберин. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од новембра 1943. године. Погинуо је у борбама у Босни, јула 1944. године.
  • Момир Богољуба Радишић 1924 - 1944, земљорадник. Као сарадник НОП-а 1943. године је отишао у партизане. Погинуо је у борбама у Босни, 1944. године.
  • Жика Лазара Марковић 1925 - 1943, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од 1943. године. Погинуо је у борбама у Босни. Био је познат борац-бомбаш познат под називом "Курјак”, а погинуо је у јуришу на непријатељски бункер.
  • Светозар Момира Ергић 1925 - 1944, трговац. Сарадник НОП-а је од 1942. године. Активно је учествовао у акцијама месне партизанске чете у Бољевцима и Војки. Потом је отишао у партизане, са којима је прешао у Босну, где је и погинуо маја 1944. године код Јабланице. У знак сећања на њега, као и његовог брата од стрица Милана, једна улица у Батајници носи назив - Улица Браће Ергића.
  • Рада Љубе Обрешки 1925 - 1945, млинарски радник. Сарадник НОП-а од децембра 1942, а потом одлази у партизане. Погинуо 15. фебруара 1945. године у борбама у Барањи.
  • Светислав Голубовић - Цвејко, Митраљета 1917 - 1942, радник. Један од организатора НОП-а у Батајници у току 1941. и 1942. године. Члан КПЈ од 1941. године. Августа 1942. одлази у партизане и ситог месеца гине у непријатељској офанзиви на Фрушку гору.
  • Лазар Симе Рашула 1921 - 1945, трговац. Сарадник НОП-а од 1942, а члан СКОЈ-а од 1943. године. У партизане је отишао 1943. године, а погинуо је 30. априла 1945. године у борбама у Словенији.
  • Милан Пере Гавриловић 1920 - 1943, физички радник. Сарадник НОП-а од 1941. године, а потом ступио у партизане. Погинуо 20. јула 1943. године у борбама у Босни, код Шековића.
  • Илија Владе Бајац 1916 - 1944, фризер. Као сарадник НОП-а ступио у партизане 1943. године. Погинуо 1944. године у борбама код Белог Манастира.
  • Светислав Љубе Преочанин 1920 - 1943, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од августа 1943. године и погинуо исте године у борбама у Славонији.
  • Милован Пере Керечки 1926 - 1944, земљорадник. Отишао је у партизане почетком новембра 1944. године и погинуо након неколико дана 15. новембра 1944. године.
  • Живан Стевана Бунош 1919 - 1943, земљорадник. Крајем 1941. године се укључио у НОП, због чега је био ухапшен од усташа 1942. године. Године 1943. ступио у партизане и погинуо у новембру, код села Дивоша.
  • Никола Цвеје Вукадиновић 1923 - 1945, млински радник. Сарадник НОП-а од 1942, а члан СКОЈ-а од 1943. године. Јануара 1943. године ступио у партизане. Погинуо је 1945. године у борбама на Дравском каналу.
  • Јоца Петра Делнегро 1928 - 1945, трговачки помоћник. Био је сарадник НОП-а и члан Народноослободилачког одбора, а 1944. годинеје отишао у партизане. Погинуо је 1945. године у борбама на Сремском фронту, код Чалме.
  • Бранко Цвеје Пражић 1924 - 1945, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1943, а у партизанима од 1944. године. Погинуо је 1945. године у борбама у Бачкој.
  • Милан Животе Ергић 1919 - 1944, земљорадник. Приликом фашистичке блокаде Батајнице, 23. јула 1943. године, био је одведен у логор Сајмиште. Новембра 1943. године успео је да побегне и да се прикључио партизанима. Као борац Пете војвођанске бригаде погинуо је 5. новембра 1944. године у борбама између Манђелоса и Лежимира. У знак сећања на њега, као и његовог брата од стрица Светозара, једна улица у Батајници носи назив - Улица Браће Ергића.
  • Иван Петра Делнегро - Енглез 1919 - 1943, месар. Сарадник НОП-а од 1941, а у партизане је отишао 1942. године. У борби са усташама на Иришком венцу, 13. јула 1943. године је био ухваћен и заклан. Међу сремским партизанима остао је упамћен по енглеској блузи, коју је носио и због које је добио надимак "Енглез”. Једна улица у Батајници носи његово име.
  • Лазар Ивана Гавриловић 1926 - 1943, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942. године, а у партизанима од 1943. године. Погинуо 25. новембра 1943. године у борбама код Петровчића.
  • Василије Богољуб Ранковић Баћа 1921 - 1943, ученик Трговачке академије. Као сарадник НОП-а, 1941. године је постао члан СКОЈ-а. Учествовао је у разним диверзантским акцијма. Погинуо је у борбама са усташама 1943. године код Нерадина.
  • Драгољуб Илије Радишић 1922 - 1945, земљорадник. Као сарадник НОП-а 1943. године је отишао у партизане. Погинуо је у борбама, 21. јануара 1945. године.
  • Алекса Живана Пражић 1921 - 1945, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942. године. Приликом једног задатка, био је откривен и ухапшен у Угриновцима. Потом се налазио у логорима Стара Градишка и Јасеновац, одакле је успео да побегне и прикључи се партизанима. Погинуо је марта 1945. године, у борбама као Босанске Дубице, као борац Двадесете крајишке бригаде.
  • Стеван Срете Бешлић 1925 - 1944, земљорадник. У партизане ступио 1944. године и погинуо у борбама код Моштанице.
  • Иван Раде Војновић 1924 - 1943, сирач. У партизане отишао 1943. године и исте године погинуо у Босни, код Шековића.
  • Радивоје Каменка Михајловић 1921 - 1943, службеник. Сарадник НОП-а од 1941, а члан СКОЈ-а од 1942. године. Као велики активиста, био је ухапшен 1943. године и одведен у затвор у Земун, где је био мучен. Био је један од десеторице талаца стрељаних 11. новембра 1943. године на месту Говеђи брод, на Дунаву, као одмазда за убиство усташког натпоручника Мартина Волфа.
  • Стеван Срете Будимировић 1921 - 1944, сарадник НОП-а од 1941. године, а од марта 1944. године у партизанима. Исте године погинуо у Босни, код Грачанице.
  • Јелена Веље Михајловић 1919 - 1943, кројачица. Сарадница НОП-а од 1942. године. Члан СКОЈ-а од 1943. године. Године 1943. отишла у партизане и исте године погинула у Босни, у борбама код Зворника.
  • Петар Саве Добрић 1888 - 1945, погинуо 22. октобра 1944. године од фашиста у Новој Пазови.
  • Божидар Владе Нешковић 1921 - 1944, месар. Сарадник НОП-а од јула 1943, а у партизанима од јануара 1944. године. Погинуо у борбама код Шида, крајем 1944. године.
  • Жарко Милана Бунош 1914 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942. године, а од краја 1943. године у партизанима. Погинуо маја 1944. године у близини Купинова.
  • Миленко Петра Кушан 1926 - 1943, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од 1943. године. Погинуо је 25. јуна 1943. године.
  • Живота Ранка Енгленџија 1924 - 1944, земљорадник. Сараданик НОП-а од 1942, а у партизанима од 1944. године. Погинуо је у борбама за ослобођење Обреновца, октобра 1944. године.
  • Славко Лазара Војновић 1913 - 1943, кројач. Био сарадник НОП-а, а 1943. године отишао у партизане и исте године погинуо у Босни.
  • Смајил Муратагић 1917 - 1943, металски радник. Као радник "Икаруса”, у лето 1941. године приступио НОП-у. Као стручан металац успевао је да прави бомбе и мине, које су служиле за вршење диверзија. Почетком 1942. године примљен је у чланство КПЈ. Активно је учествовао у оружаним акцијама које су организовале месне партизанске групе из Батајнице. Након једне акције, у којој су ликвидирани домаћи Немци припадници фашистичких организација, био је откривен и са породицом је морао да напусти село. Приликом одласка на ослобођену територију, промашио је пут и 6. јануара заједно са Стеваном Дубајићем дошао у село Деч, где је у сукобу са домаћим Немцима погинуо.
  • Срета Велимира Марковић 1913 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942. године и исте године отишао у партизане. Погинуо је у Босни, у борбама код Јабланице.
  • Сава Боже Велицки 1914 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942. године, а потом отишао у партизане. Погинуо 1944. године код Старог Градаца.
  • Јурај Јаук 1908 - 1944, железнички службеник. Отишао у партизане септембра 1944. године. Као борац Друге војвођанске бригаде погинуо је 10. децембра 1944. године у Мославини.
  • Љубица Цвеје Јовановић 1923 - 1945. Ступила је у партизане 1944. године, али је услед болести од туберкулозе умрла 1945. године.
  • Бранислав Максима Баришић - Немања, Доктор 1920 - 1944, студент медицине. Као студент припадао револцуионарном студентском покрету и био члан СКОЈ-а, а 1941. године постао члан КПЈ. Један од организатора првих акција и саботажа у Батајници, 1941. године. Септембра 1942. године ступио у партизане, а од априла 1943. године је био борац Прве војвођанске бригаде. Током 1943. године је био пребачен у Посавски батаљон, где је био члан Штаба. Касније постављен за политичког комесара Другог батаљона у Седмој војвођанској бригади. Погинуо децембра 1944. године у околини Осијека. Једна улица у Батајници носи његово име.
  • Спаса Живанчевић 1911 - 1944, столар. Рођен је у Јакову, а занат је учио у Батајници, где је након тога стално живео. Сарадник НОП-а је од 1942, а у партизане је отишао 1944. године. Погинуо је у борбама за ослобођење Обреновца, октобра 1944. године.
  • Живан Николе Михајловић 1925 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942. године. У марту 1944. године је отишао у партизане. Једно време се борио у Босни, а погинуо је у јесен 1944. године у борбама код Љукова, у близини Инђије.
  • Дамјан Милана Нештинац 1917 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1943, а у партизанима од почетка 1944. године. Погинуо је 1944. године код Моштанице.
  • Живан Радована Грујић 1923 - 1943, радник. Сраданик НОП-а од 1942. године. У партизанима од јануара 1943. године. Погинуо у јесен 1943. године у борбама у Босни, на Мајевици.
  • Наталија Алексе Дубајић 1925 - 1943, домаћица. Сарадница НОП-а је од 1942, а у партизане је отишла 1943. године. Исте године је била заробљена од четника, а потом тешко мучена након чега је преминула. Једна улица у Батајници носи њено име.
  • Сава Боже Петровић 1921 - 1944, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од 1944. године. Погинуо је 11. децембра 1944. године у борбама код Вуковара.
  • Жарко Алексе Михајловић 1890 -?, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1941. године. Године 1942. је био ухапшен и одведен у логор Јасеновац. Заменом је пуштен из логора и отишао је у партизане. Погинуо је у борбама код Купинова.
  • Радован Срете Дубајић 1923 - 1945, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од 1944. године. Погинуо је 1945. године у борбама код Руме.
  • Срета Филипа Гркинић, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942. године. Године 1943. покушао да оде у партизане, али је био ухваћен од окупатора и потом стрељан.
  • Стеван Алексе Дубајић 1906 - 1943, земљорадник. Сарадник НОП-а био је од 1941. године, а био је и кандидат за члана КПЈ. Активно је учествовао у оружаним акцијама које су организовале месне партизанске групе из Батајнице. Након једне акције, у којој су ликвидирани домаћи Немци припадници фашистичких организација, био је откривен и са породицом је морао да напусти село. Приликом одласка на ослобођену територију, промашио је пут и 6. јануара заједно са Смајилом Муратгићем дошао у село Деч, где је у сукобу са домаћим Немцима погинуо. Једна улица у Батајници носи његово име.
  • Даница Чедомира Крушедолац, погинула као борац 1944. године.
  • Иван Душана Добрић 1927 - 1945, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизане отишао 1943. године. Као борац Пете војвођанске бригаде, тешко је рањен код Манђелоса. Од задобијен рана је умро 1945. године у Батајници.
  • Паја Иве Имбришић 1926 - 1945, земљорадник. Отишао у партизане септембра 1944. године. Погинуо је 22. марта 1945. године у Болманској битци.
  • Жарко Стеве Голубовић 1908 - 1943, земљорадник. Сараданик НОП-а од 1941, а у партизанима од 1943. године. Погинуо је 1943. године у борбама у Босни.
  • Влада Славка Војновић 1927 - 1945, тесар. Сарадник НОП-а од фебруара 1943. године, потом отишао у партизане. Погинуо 1. априла 1945. године у борбама код Весова.
  • Слободан Стевана Марковић 1922 - 1943, земорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а у партизанима од 1943. године. Погинуо 1943. године у борбама у Босни.
  • Сава Жике Гркинић 1923 - 1945, земљорадник. Сарадник НОП-а од 1942, а потом отишао у партизане. Погинуо 12. априла 1945. године у борбама код Вировитице. Једна улица у Батајници носи његово име.
  • Јован Владе Мијатовић 1900 - 1944, радник на железници. Рођен је у Бечмену, а дужи временски период је живео у Батајници. Ухапшен је 1942. године и одведен у логор Јасеновац. Из логора је успео да побегне и ступио је у партизане. Погинуо је 1. маја 1944. године у борбама код Купинова.
  • Милан Петра Војновић 1923 - 1943, столар. У партизане отишао јануара 1943. године и погинуо 20. новембра исте године.
                                     
  • у његов састав ушле 42. и 48. македонска дивизија НОВЈ. Корпус је тада добио назив ударни Од јануара 1945. године, корпус је учествовао у борбама на
  • елемет у општем напору за исцрпљивање осовинских снага и преузимања иницијативе. Бошњак, Љубомир 1983 ДИВЕРЗАНТСКА ДЕЈСТВА У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ
  • ДИВЕРЗАНТСКА ДЕЈСТВА У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941 - 1945. Београд: Војноисторијски институт. ХРОНОЛОГИЈА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА 1941 - 1945 Архивирано
  • предовођене маршалом Судецом и генералом Јепишевим. На седници су о Народноослободилачкој борби у Београду, ослобођењу Београда и погинулим совјетским ветеранима
  • Palićka 71, Batajnica Sarajevo u revoluciji Историјски архив Сарајево, група уредника, Сарајево у револуцији, комунистичка партија Југославије у припремама
  • хрватско - муслиманске војске преостало становништво се иселило већином у Србију, у околину Београда, Батајницу Нову и Стару Пазову. Село је потпуно уништено, куће су
  • Београд Нови Београд 214.506 Земун 157.363 укључујући у број становника насеље Батајница 48.600 Сурчин 18.205 Хрватска Вуковарско - сремска жупанија
  • најдостојнији начин најодговорнију дужност у нашој Партији. Био је херојски вођа у великој народноослободилачкој борби и у социјалистичкој револуцији. Три и по
  • Батајница Земун и Панчево забиљежиле су неколико напада диверзантских група, док су командант ваздухопловне базе Земун и његов замјеник побјегли у Румунију
  • Бешка, Јазак, Сурдук, Голубинци, Сремски Карловци, Батајница Стари Бановци, Босут. Скоро сви су страдали у логору. Публиковани су поименични подаци о страдалима

Users also searched:

...