Back

ⓘ Стеноза аортног залистка




Стеноза аортног залистка
                                     

ⓘ Стеноза аортног залистка

Стеноза аортног залистка, аортна стеноза, стеноза аортне валвуле представља опструкцију тока крви преко аортног залиска приликом истискивања крви из леве коморе. Најчешће се јавља како код одраслих тако и код деце, изоловано или у комбинацији са оштећењем других залистака. Код ове врсте стенозе основни је проблем нарушена функција срца, пре свега леве коморе. Због нарушене хемодинамике срца код болесника са овом болешћу умногоме зависи њен даљи ток, али и прогноза и судбина ових болесника.

У клиничком току аортне стенозе присутан је више година, или асимптоматским периодом. Тегобе се обично јављају у случају критичне стенозе, када површина аортног залиска падне испод 0.75 cm² или 0.4 cm²/m².

                                     

1. Аортни залистак

Улога срчаних залистака састоји се у обезбеђивању једносмерног протока крви у срцу и према осталим органима у читавом телу. Лево артеријско ушће срца са аортним залистком лат. valva aorte је отвор преко кога лева комора комуницира са аортом, и омогућава кисеоником обогаћеној крви да из леве коморе уђе, у највећи крвни суд у телу, аорту.

Састоји се од три полумесачаста листића, која се означавају.

                                     

2. Етиопатогенеза

Најчешћи узроци обољења срчаних залистака су: атеросклероза, реуматска болест срца и инфекција бактеријски ендокардитис. Сужење стеноза, настаје као последица задебљања, таложења калцијума, тако да залистак постаје нееластичан, тврд слабо покретан. У том случају залистак не може да пропусти довољну количину крви коју срчани мишић покушава да истисне у аорту. Код проширења инсуфицијенције) залиска, због недовољног затварања отвора, долази до пропуштања крви у смеру супротном од потребног инсуфицијенција залиска. Обе промене на залисцима доводе до великог оптерећења срчаног мишића који покушава да успостави нормалну циркулацију у телу. Временом срце попушта, све више, што захтева оперативну интервенцију или замену залистка вештачким.

Према тренутним сазнањима, транскатетерска имплантација аортног залиска представља чврсту и добру алтернативу за замену аортног залиска код великог дела особа са значајно повећаним хируршким ризиком замене аортног залиска због тешке, симптоматске аортне стенозе.

                                     

3. Облици аортне стенозе

Према пореклу може бити урођена и стечена.

Урођена аортна стеноза

Урођена аортна стеноза може бити последица присуства:

  • четири листића -квадрикуспидна валвула.
  • два листића - бикуспидна валвула,
  • само једног листића на аортном залиску - уникуспидна валвула,
  • три листића који су деформисани
Стечена аортна стеноза

Стечена аортна стеноза јавља се најчесће код реуматске грознице или дегенеративних промена на аортном залиску.

Због продужетка људског века и смањене учесталости реуматске грознице аортна стеноза све чешће је проузрокована дегенеративним процесом. Око 88% свих изолованих симптоматских стеноза, последица је дегенеративних промена код болесника просечне старости 61 годину, док је 85% свих болесника старије од 50 година живота.

                                     

4.1. Терапија Медикаментна терапија

Ова врста терапије је се симптоматски и примењује се уз посебан опрез:

  • Нитрати се, такође, користе уз опрез, због опасности од ортостатске хипотензије и синкопе.
  • Диуретици се користе само изузетно, јер изазивају хиповолемију, и смањују минутни волумен срца, што може довести до ортостатске хипотензије.
  • Бета-блокатори су контраиндиковани, јер смањују контрактилност и доводе до срчане слабости.
  • Дигиталис не треба користити јер изазива коморске аритмије, осим у случајевима дилатације леве коморе и смањења ејектилне фазе.

У случају појаве апсолутне аритмије постоји опасност од озбиљне хипотензије и пада ударног волумена због недостатка преткоморске контракције, па се због брзог коморског ритма може јавити исхемија миокарда и ангине пекторис. Зато треба покушати конверзију у синусни ритам, као и спречити појаву апсолутне аритмије код честих суправентрикулних екстрасистола



                                     

4.2. Терапија Оперативно лечење

Код одраслих особа са калцификантном аортном стенозорн замена залиска је терапија избора. Операција се ради код болесника са врло озбиљном стенозом површина аортног залистка испод 0.75 cm² или 0.4 cm²/ m², поготово ако имају симптоме: ангине пекторис, синкопуили срчану слабост.

Такође, оперативном захвату подлежу и асимптоматски болесници са озбиљном дисфункцијом леве коморе и прогресивном кардиомегалијом. Ако је аортна стеноза удружена са коронамом артеријском болешћу, треба у исто време заменити залистак и направити реваскуларизацију миокарда.

                                     

4.3. Терапија Врсте вештачких залистака валвула

Данас постоји велики избор вештачких, механичких и биолошких срачаних залистака.

Механичке валвуле

Механичке валвуле новије генерације израђене су од пиролитичког карбона, материјала који је издрзљив и дуговечан. Састоји се од прстена и два листића који се, у одговарајућим фазама рада срца, отварају и затварају и тако обезбеђују нормалан проток крви.

На њихов рад не утичу рендгенско зрачење, мобилни телефони, као ни магнетно поље стандардних апарата. После уградње механичких валвула потребна је стална антикоагулантна заштита.

Биолошке валвуле

Биолошке валвуле израђене су од билошког материјала, животињског свињског или говеђег или хуманог порекла, који је уграђен је у протезу од металне мрежице слично коронарном стента, али знатно већу. Ткиво од кога је произведен скројено је тако да у потпуности опонаша функцију нормалног тролисног људског залиска. Ови залистци се лако уграђују.

Њихов главни недостатак је ограничено време трајања, јер након 7-10 година долази до дегенеративних промена на њиховим листићима, па се намеће потреба за новим оперативним захватом. Њихова предност је та што не захтевају сталну антикоагулантну заштиту.



                                     

4.4. Терапија Транскатетерска имплантација аортног залистка

Транскатетерска имплантација аортног залистка нова је метода код које се биолошка аортна протеза помоћу катетера имплантира на место стенотичног залиска. Од 2002. године, када је поступак по први пута изведен, у Западној Европи расте број захвата за ову врсту интервенције, тако да се процењује да је до сада имплантирано више од 30.000 залистака.

Транскатетерска имплантација аортног залиска индикована је код болесника са тешком, симптоматском аортном стенозом, и угроженом животном прогнозом, који због високог оперативног ризика није погодан за класичну, хируршку замену залиска. Типичан болесник за ову интервенцију је старија особа са једном или више пратећих болести или стања који значајно подижу ризик хируршке замене чија је процењена статистичка смртност захвата већа од 15-20 посто.

                                     

5. Прогноза

Прогноза код асимптоматских болесника врло је лоша: 52% умире током првих 5 година, а 90% током 10 година. У случајевима са стеченом аортном стенозом смрт наступа у просеку у 63. години живота. Пацијенти са ангином пекторис живе у просеку 5 година, са синкопом три године, са срчаном слабошћу 1.5 - 2 године. Смрт наступа из три разлога:

  • Срчана слабост.
  • Изненадна смрт, наступа најчешће код асимптоматских болесника, јер болести обично претходи појава симптома, пре свега ангине.
  • Субакутни бактеријски ендокардитис.

Изненадна смрт код симптоматских пацијената са аортном стенозом јавља се у 15-20% случајева и најчешће је последица исхемије миокарда или аритмије.

Код асимптоматских болесника изненадна смрт јавља се у 3-5% случајева.

                                     
  • део у контакту са тролистним залистком Десно срце са три преткоморе је јако ретка болест и настаје због перзистеног залистка десног синуса ембрионалног
  • zvukove koje srce emituje kada ritmički pumpa krv, kroz srčane šupljine i zalistke Uz pomoć ovog zapsia a u skladu sa trajanjem snimljenih zvukova, intervalima
  • када је индиковано оперативно лечење, као што су аортна стенозе и или инсуфицијенција, митрална стеноза и или инсуфицијенција, Кардиомиопатије, код којих

Users also searched:

...