Back

ⓘ Миодраг Јаћимовић




                                     

ⓘ Миодраг Јаћимовић

Миодраг Јаћимовић је рођен 1934. године у селу Моравци код Љига у свештеничкој породици. Од 1938. године због премештаја службе оца Милоја, живи у Бресници код Чачка где је завршио Основну школу "Ђенерал Марко Ђ. Катанић". У Чачак прелази 1945. године где наставља школовање и завршава Гимназију, а Филозовски факултет завршава у Београду на Одсеку за књижевност и српски језик. Од 1959. године ради као професор књижевности у Чачку, до пензионисања 1995. године. Године 1985, постао је члан Удружења књижевника Србије и сарадник Језичког одељења САНУ. Путујући много, видео је целу Европу, велики део Африке и Азије и Блиски исток. Два пута је био на поклоничком путовању, у Палестини и Израелу као и Светој Гори. Има звање хаџије. У сазиву Народне скупштине Србије 2000. године, био је народни посланик. Умро је у Чачку 12. августа 2009. године.

                                     

1. Књижевни рад

Миодраг Јаћимовић књижевним радом се бавио од 1958. године. Објављујући путописе, приповетке, романе, монографије и историјске монографије. Приредио је дневнике солунаца под називом Слово ратниково. Последње дело Миодрага Јаћимовића су дневнички записи Предајте се Срби, издање из 2008. године.

                                     

2. Дела

  • споменица "Техничка школа у Чачку 1946-1996)
  • историјска монографија "Лазар Мутап" 1973
  • историјска монографија "Знаменити Рудничани" 1990
  • роман "Укидање будућнсти" 1986
  • етнографска књига "Качер-предели и људи" 1997
  • историјски лексикон "Качерци некад и сад" 1994
  • роман "На путу за Пањевац"1981
  • народна предања "Лепопоље" 1981
  • дневнички записи "Време опадања" 1999
  • збирка приповедака "Урези у памћењу" 1998
  • монографија "Качерски родови" 1984
  • историјска монографија "Арсеније Лома" 1972
  • приповетке "Белези Белановице" 2000
  • збирка приповедака "Мртва зона" 1994
  • Студија Рудничка лична имена" 1985
  • хумористичка проза "Јордо" 1996
  • збирка приповедака "Моји људи" 1977
  • књига политичких расправа "Професор није крив" 1986
  • монографија "Белановица" 1974
  • дневници солунаца "Слово ратниково" 1980
  • народна предања "Качерске легенде" 1978
  • књига путописа "Свет у очима Чачана" 1983
  • роман "Без лета"1975
  • приповетке Чачанске приче" 2001
  • збирка приповедака Усрећитељи" 1989
  • монографија "Храм Успенија пресвете Богородице" 2001
                                     
  • је објављен у Едицији Слово ратниково дневници војника сељака Миодраг Јаћимовић 1980. године. Пренесени топ се данас чува у Војном музеју у Марсеју
  • Ђорђе Митровић Пухово Војислав Јаћимовић Добросав Јаћимовић Драгослав Јаћимовић Миленко Јаћимовић Станимир Јаћимовић Павле Јелић Живојин Д. Тодоровић
  • последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Професор Миодраг Јаћимовић забележио и објавио у збирци Качерске легенде 1978. године.... Некакав
  • 1950 - Слободан Вујошевић 1950 - Лав Ивановић 1950 - Милојица Јаћимовић 1950 - Зоран Каделбург 1950 - Александар Крапеж 1950 - Милош
  • Зечевић Војислав Илић композитор Александар Сања Илић Боривоје Илић Срђан Јаћимовић Вуле Јевтић Иван Јевтић 1947 Ђорђе Јанковић композитор Даворин Јенко
  • Бања Лука 1998. Српски стари век Миодраг Милановић Вандалија, Београд 2008. Историјско порекло Срба Миодраг Милановић Вандалија, Београд 2011
  • проф. др Петра Пијановића, Путописи српске авангарде доц. др Слађане Јаћимовић и Поетика бајке Гроздане Олујић доц. др Зоране Опачић. Едиција Студије
  • Rigoleto, Travijata Dakomo Pučini: Boemi, Madam Baterflaj, Toska Srdan Jaćimović Mefistofilis Young lad snimak za radijski festival u Berlinu Milovan
  • Мишко Димитријевић Илија Мићевић Миодраг Милојевић Владан Калоперовић Душан Радовић Младен Шекуларац Предраг Јаћимовић Вања Гуша Страјин Недовић Званичан
  • био и тренер првог тима Партизана Веселин Матић Марин Седлачек Предраг Јаћимовић Петроније Зимоњић Миливоје Каралејић Саша Никитовић кратко био и тренер
  • Антић: Српски погледи на тројанску енигму предговор књизи Милутин М. Јаћимовић Троја српске престоница Скадар стр. 7 - 22, Пешић и синови, Београд
  • 2008. Аница Добра 2010. Никола Лежаић, сценариста и редитељ, и Милош Јаћимовић директор фотогафије, за филм Тилва Рош 2011. Милош Радивојевић за режију