Back

ⓘ 21. октобар




                                     

ⓘ 21. октобар

  • 1994 - САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм.
  • 1997 - Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације.
  • 1879 - Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима.
  • 1941 - Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.
  • 1096 - Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји.
  • 1805 - У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода.
  • 2002 - Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.
  • 1097 - Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије.
  • 1943 - Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску
  • 1991 - На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију.
  • 1520 - Фердинанд Магелан је открио пролаз који спаја Атлантик с Пацификом, који се данас, у његову част, назива Магеланов пролаз.
  • 1944 - Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
  • 1950 - Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета.
  • 1969 - Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке.
  • 1986 - САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве.
  • 1600 - Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната.
  • 1938 - Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон.
  • 1945 - На изборима у Француској први пут су гласале жене.
  • 2001 - Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду.
                                     

1. Рођења

  • 1449 - Џорџ Плантагенет, војвода од Кларенса. прем. 1478
  • 1917 - Дизи Гилеспи, амерички џез музичар. прем. 1993
  • 1965 - Јон Андони Гоикоечеа, шпански фудбалер.
  • 1942 - Џуди Шајндлин, амерички адвокат, ТВ личност и списатељица.
  • 1984 - Ана Богданова, руска атлетичарка.
  • 1992 - Бернард Томић, аустралијски тенисер.
  • 1997 - Никола Танасковић, српски кошаркаш.
  • 1987 - Андреј Гречин, руски пливач.
  • 1980 - Ким Кардашијан, америчка јавна личност, модел и глумица.
  • 1971 - Никола Дамјанац, српски фудбалски голман.
  • 1982 - Џејмс Вајт, амерички кошаркаш.
  • 1949 - Мишел Бријер, канадски хокејаш. прем. 1971
  • 1949 - Бенјамин Нетанјаху, израелски политичар.
  • 1650 - Жан Бар, француски адмирал. прем. 1702
  • 1772 - Семјуел Тејлор Колриџ, енглески писац и мислилац. прем. 1834
  • 1943 - Тарик Али, британски историчар, романописац, режисер, политички активиста и коментатор.
  • 1957 - Волфганг Кетерле, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику 2001.
  • 1956 - Андро Кнего, хрватски кошаркаш.
  • 1725 - Франц Ласи, аустријски фелдмаршал. прем. 1801
  • 1956 - Кери Фишер, америчка глумица. прем. 2016
  • 1981 - Немања Видић, српски фудбалер.
  • 1945 - Никита Михалков, руски режисер и глумац.
  • 1986 - Милан Вилотић, српски фудбалер.
  • 1833 - Алфред Нобел, шведски хемичар, индустријалац и проналазач. прем. 1896
  • 1990 - Рики Рубио, шпански кошаркаш.
  • 1328 - Цар Хунг-ву из династије Минг, кинески цар. прем. 1398
  • 1877 - Освалд Ејвери, амерички лекар и медицински истраживач. прем. 1955
  • 1972 - Александар Стојковић, српско-босанскохерцеговачки глумац.
  • 1958 - Андреј Гејм, холандско-британски физичар руског порекла, добитник Нобелове награде за физику 2010.
  • 1959 - Кен Ватанабе, јапански глумац.
  • 1790 - Алфонс де Ламартин, француски књижевник и политичар. прем. 1869
  • 1757 - Пјер Ожеро, француски војсковођа и маршал. прем. 1816
  • 1981 - Мартин Кастрођовани, италијански рагбиста.
  • 1929 - Урсула Ле Гвин, америчка списатељица. прем. 2018
                                     

2. Смрти

  • 1969. - Вацлав Сјерпињски, пољски математичар. рођ. 1882
  • 1096 - Валтер без Земље, вођа сељачког крсташког рата.
  • 1765 - Ђовани Паоло Панини, италијански сликар и архитекта. рођ. 1691
  • 1266. - Биргер Јарл, краљ Шведске. рођ. 1210
  • 1805 - Хорејшио Нелсон, британски поморац и адмирал. рођ. 1758
  • 1125 - Козма Прашки, чешки свештеник, писац и историчар. рођ. 1045
  • 1969 - Џек Керуак, амерички писац и један од оснивача битничког покрета. рођ. 1922
  • 1931 - Артур Шницлер, аустријски приповедач и драматург. рођ. 1862
  • 1422 - Карло VI Луди, француски краљ. рођ. 1368
  • 2014 - Марија Црнобори, југословенска глумица. рођ. 1918
  • 1984 - Франсоа Трифо, француски филмски режисер. рођ. 1932
  • 1978 - Анастас Микојан, совјетски политичар, револуционар и дипломата. рођ. 1895
  • 1980 - Ханс Аспергер, аусријски лекар. рођ. 1906
  • 1990 - Дени Шамун, вођа либанске Националне либералне партије. рођ. 1934