Back

ⓘ Хероине Првог светског рата у Србији




Хероине Првог светског рата у Србији
                                     

ⓘ Хероине Првог светског рата у Србији

Хероине Првог светског рата у Србији су жене које су током Првог светског рата дале велики допринос и поднеле велике жртве, а многе од њих изгубиле и животе, не само као борци на фронту или добровољне болничарке, већ и као једине које су остајале и бринуле се о домаћинству у окупираној земљи.

Српкиње су пружале конкретан допринос у ратовима тако што су руководиле економијом устанака или су бринуле о рањеницима и помагале санитету. Упркос патријархалном моралу, који је строго забрањивао женама да учествују у ратовима неке су, задојене снажним идеалима српства у периоду јачања националне идеологије, активно учествовале у рату, премда су тада ратови и револуције сматрани за ексклузивно мушку политичку борбу. Оне су учествовале у оружаним борбама углавном преобучене у мушкарце и то је представљало велики отклон од традиције и патријархалног морала. Жене у позадини преузеле су улоге карактерисане тада као "мушке”, које су им током историје ускраћиване под окриљем родних предрасуда. Оставши скоро у потпуности без мушке радне снаге, у време када је за рат мобилисано више од 60% радно способног мушког становништва, жене на селу су радиле највећи део тешког физичког посла и са децом и старима покушавале да одрже живот, земљу и производњу.

Свој допринос нису дале само Српкиње, већ су и жене из других земаља похрлиле у помоћ српској војсци и народу, као ратнице, санитетско особље или хуманитарне раднице које су допремале помоћ, прикупљале новац и слале га у Србију или су лично долазиле и остајале са српским народом.

О храбрости и издржљивости жена у ратовима за ослобођење Србије сликовито сведочи француски књижевник и новинар Анри Барби, који је извештавао светску јавност о Првом светском рату на балканским просторима, и са српском војском прошао албанску голготу:

                                     

1. Жене ратнице

У складу са вредносним системом тог времена, женама нити је било дозвољено нити друштвено прихватљиво приступање војсци нити учешће у ратним операцијама, па су оне налазиле друге начине да ступају у борбене редове. Скраћивале су косу, облачиле мушку одећу, пријављивале се под мушким именима. Остале су запамћене по томе што су се равноправно са мушкарцима бориле на фронту.

Ратнице из Србије

  • Милунка Савић
  • Мара Петровић
  • Ленка Рабасовић
  • Софија Јовановић
  • Љубица Чакаревић
  • Ризна Радовић
  • Живана Терзић.
  • Славка Томић

Ратнице из Црне Горе

  • Милица Миљанов
  • Јелена Шаулић
  • Милосава Перуновић
  • Василија Вукотић,
                                     

2. Добровољне болничарке и хуманитарне раднице

Најугледније грађанке, укључене у рад различитих удружења од којих је најпознатије Коло српских сестара, помагале су војсци, рањеницима и цивилима широм земље и у иностранству. Оне су узимале активно учешће као болничарке на фронту, али су радиле и у окупираним подручјима. Неке од њих су изгубиле и животе. Међу њима су и Љубица Луковић, тадашња председница Кола српских сестара и Надежда Петровић, чувена сликарка. Обе су умрле од пегавог тифуса.

Међу различитим хуманитарним мисијама које су у том периоду радиле у Србији, посебно се издваја Болница шкотских жена, која је послала велики број добровољних лекарки и болничарки у Србију. Многе чланице болнице су се са српским становништвом и војском 1915. повлачиле преко Албаније, а следеће године се придружиле српској војсци на Солунском фронту. Свакако треба поменути и милосрдне сестре Руске санитетске екипе, као и многе друге које историја није запамтила.

Многе међу онима које нису отишле на фронт узимале су активно учешће у различитим хуманитарним организацијама које су прикупљале помоћ војницима на ратиштима, од новца, лекова, хране и одеће, до цигара. Организовале су дељење оброка, склоништа за децу и старе, слале пакете заробљенима. Женска удружења су организовала добротворне приредбе на којима су прикупљана средства за ратну сирочад, рањенике и све невољнике погођене ратом и спроводила друге активности. Организовале су прихват српских рањеника и избеглица у земљама које су за то имале могућности.

                                     

2.1. Добровољне болничарке и хуманитарне раднице Српкиње

  • Љубица Луковић
  • Катарина Јовановић
  • Боса Ранковић
  • Надежда Петровић.
  • Даринка Мирковић Боровић
  • Драгиња Бабић
  • Анка Ђуровић
  • Делфа Иванић
  • Јелисавета Дојкић
  • Наталија Мунк
  • Мирка Грујић
  • Вука Попадић
  • Касија Недић Милетић
  • Јелена Димитријевић
                                     

2.2. Добровољне болничарке и хуманитарне раднице Немице

  • Марија Фјодоровна Зиболд
  • госпођа Шлибен
  • бароница Гризингер
                                     

2.3. Добровољне болничарке и хуманитарне раднице Рускиње.

  • Марија Сергејевскаја
  • Наталија Берлацекова и Куова
  • Атанасија Марковна
  • Марија Степановна
  • Татјана Белипонова
  • Пелагија Феодоровна
  • Александра Хартвиг
  • Дарја Коробкина
  • Ана Истомина
                                     

3. Подсећања

Народна библиотека Србије основала је дигиталну библиотеку Велики рат, насталу је као део пројекта Еуропеана колекције 1914-1918, који има за циљ да из фондова 9 националних библиотека дигитализује и учини јавно доступним преко 400.000 публикација насталих током Првог светског рата. У оквиру пројекта постоји и портал за наставнике, са препорученим темама и начином вођења часа уз помоћ ове библиотеке. У низу предавања налази се и једно о женама у Великом рату.

О улози жена у Великом рату говори и монодрама "Челичне ратнице - Жене добровољци у Првом светском рату” која је изведена децембра 2014. године у Историјском музеју Србије, у пратећем програму изложбе "Србија 2014”. Ова монодрама преноси сведочења Катарине Штурценегер, Милунке Савић, Василије Вукотић, Милице Марка Миљанова Поповић, Антоније Јаворник, Флоре Сендс, Надежде Петровић, Делфе Иванић, Елси Инглис, Софије Јовановић и других жена добровољаца које су у Првом светском рату учествовале као војници, хуманитарне раднице и болничарке. Монодрама је реализована у извођењу, режији и по тексту Јелене Миле. Текст је стваран на основу оригиналних записа, аутентичних изјава и одломака из биографија конкретних ратница.

Британкама, које су у Првом светском рату помагале српском народу и војсци одата је почаст у виду поштанских маркица. У питању су Шкотланђанке и на маркицама се налазе ликови Флоре Сендс једина жена официр српске војске из Велике Британије, др Кетрин Стјуарт Макфејл припадница болнице шкотских жена, Елси Инглис прва жена одликована орденом белог орла, психијатар др Изабел Емсли Галовеј Хатон, Евелине Хаверфилд активисткиња за права жена и лекарка др Елизабет Рос. Издавање маркица је део шире кампање коју је спровела амбасада Велике Британије у Србији, а којом је одата почаст за више од 600 жена које су помогле србији у Првом светском рату.

У Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности новембра 2014, приказана је изложба "Жене у Првом светском рату" ауторке Александре Нинковић Ташић. Поставка је настала као део обележевања стогодишњице почетка Великог рата. Изложба је после Београда организована и у другим српским градовима: Лозници, Шапцу и др.



                                     

4. Спољашње везе

  • Записи британских болничарки о Србији "Политика”, 1. септембар 2018
  • "Жене у Првом светском рату”. Елементаријум. Центар за промоцију науке. Приступљено 6. 8. 2016.
  • "Марке о британским хероинама у Првом светском рату”. Политика. 15. 12. 2015. Приступљено 5. 8. 2016.
  • "ZABORAVLJENE "KANARINKE" Tužna sudbina žena koje su pravile oružje u Prvom svetskom ratu”. Blic. 10. 6. 2016. Приступљено 6. 8. 2016.
  • Slavić, Dragiša. "STO GODINA OD VELIKOG RATA”. webinfo.rs. Приступљено 6. 8. 2016.
                                     
  • многобројних привремених медицинских установа у Краљевини Србији Оне су по избијању Првог светског рата основале неколико санитетских екипа. Ове болнице
  • број жртава рата 1.706.000 милион у седам стотитина и шест хиљада Данас, 22. априла, на годишњицу пробоја логораша у Јасеновацу, Србија обележава празник
  • деловање пацифисткиња током Првог светског рата у Србији али су се оне организовано испољавале у земљама које су учествовале у рату Немачкој, Аустро - Угарској
  • Prosveta. ISBN 978 - 86 - 7455 - 376 - 3. Хероине Првог светског рата у Србији Станојевићи Портал Биографија Портал Србија Портал Први светски рат Портал Жене
  • само у Београду већ у целој Србији У то време се звала Основна школа код Саборне цркве. Изузетно репрезентативна, што је било условљено положајем у овако
  • је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата наредник у Другом пуку српске војске Књаз Михаило жена са највише одликовања у историји ратовања
  • Балканских и Првог светског рата Милунке Савић. Поред матичне школе, у оквиру образовне установе функционишу и четири издвојена одељења, у Стублу, Чукојевцу
  • Опијум у наредним вековима покреће велики део светских економских и политичких догађаја, половином 19. века почиње и први од два опијумска рата у којима
  • Company 1916. Andrić I. Sabrana dela. Beograd: Prosveta 1981. Хероине Првог светског рата у Србији Елси Инглис Др Катерин Пејн Еленор Сото Мабел Деламер Елизабета
  • Непосредно после Првог светског рата Милан Роглић, захваљујући помоћи француске владе, завршио је фотографски занат у Марсељу. Вратио се у Београд и постао
  • Србима у XIX и XX веку, У Добоју су срушени споменик и костурница Срба, помрлих у интернацији у Добоју 1915.1916 године, за време Првог светског рата а подигнута

Users also searched:

...