Back

ⓘ Споразум Караџић—Филиповић




                                     

ⓘ Споразум Караџић-Филиповић

Споразум Караџић - Филиповић, познат и као Српско-муслимански "историјски споразум”, био је споразум муслиманских представника предвођених Мухамедом Филиповићем и српских представника превођених Радованом Караџићем. Преговори су вођени током љета 1991. године, а споразум је потписан у јулу исте године. Први пут је објављен у Београду 2. августа 1991.

                                     

1. Историја

Преговоре је покренула муслиманска страна коју су представљали Мухамед Филиповић и Адил Зулфикарпашић уз одобрење Алије Изетбеговића. Разлог покретања преговора био је распад Југославије, од које су се већ отцјелипе Словенија, Хрватска и Македонија. Жељели су уредити односе СР Босне и Херцеговине са остатком Југославије и осигурати пуну равноправност Муслимана са осталим народима, у којој су жељели остати због знатног бројa Муслимана у Санџаку. Инсистирали су на територијалној цјеловитости Босне и Херцеговине, што је био минимум захтјева у преговорима.

Радован Караџић је прихватио преговоре, а као минумум српских захтјева истакао је жељу Срба да остану у једној држави, без обзира на њену форму. На српској страни преговарачи су били Никола Кољевић, Момчило Крајишник и Биљана Плавшић. Основна начела преговора била су да Босна и Херцеговина остане у Југославији, чиме би се реализовао најважнији циљ српске политике, да задржи пуни суверенитет, остане у својим границама са статусом државе која са осталим члановима заједничке државе има спољашњу политику, војску, царине, новац и општу економску политику, док би у осталим погледима била самостална.

Муслимански преговарачи су о току преговора извјештавали Алију Изетбеговића, али и Стјепана Кљујића како би Хрвати били у току преговара и отклонили сваку сумњу да у преговору има нешто антихрватско, осим жеље за спречавањем рата. Српски преговарачи су о напретку преговора обавјештавали Слободана Милошевића, као и руководство Српске демократске странке.

                                     

2. Спољашње везе

  • Текст споразума: "Српско-муслимански "историјски споразум ” ” PDF. Ослобођење. 2. 8. 1991. Архивирано из оригинала PDF на датум 06. 08. 2016. Приступљено 11. 7. 2016.
                                     
  • Детаљније: Споразум Караџић - Филиповић Споразум Караџић - Филиповић познат и као Српско - муслимански историјски споразум био је споразум муслиманских
  • будућности СР БиХ унутар Југославије и био је склопио краткотрајни Споразум Караџић - Филиповић Без обзира на сукобе са СДА и Изетбеговићем током Рата у Босни
  • Договор у Грацу Споразум Караџић - Филиповић Караџић изручен Хашком трибуналу BBC News. 30. 7. 2008. Приступљено 11. 3. 2013. Караџићу 40 година затвора
  • генерала Готовине, налазе се и Рахим Адеми, Дамир Крстичевић, Миљенко Филиповић Љубо Ћесић Ројс, Станко Сопта, Златан Мијо Јелић, Жељко Гласновић, Слободан
  • руководство Срба одлучило је да оснује своју војску. Између осталог, Радован Караџић је у вријеме када је основана ВРС изјавио: У првих 45 дана, када нисмо
  • угрожавали интересе прво Турске, а затим и Млетачке републике. Они нису хтели споразум са Млецима, нити су им давали данак. Аустријанци су им били други велики
  • Кућа Светозара Марковића Проте Милоја Бајрактаровића Кућа Љубице Филиповић Стара скупштина, Спомен кућа у Дуленима, Петрова воденица у Грошници
  • својих убица, што је документовано сликама новосадске полиције. Зоран Филиповић 23 од оца Милана, по националности Србин, рођен у Вуковару. Пре рата
  • илиризам а касније југословенство подупирала је просветитељски рад Вука Караџића у Србији, Људевита Гаја у Хрватској и Јернеја Копитара у Словенији. У Хрватској
  • Био је један од организатора и руководилаца Учитељског удружења Вук Караџић које је окупљало политички активне учитеље, а такође је био и члан Редакције
  • а три полицајца су рањена - Срећко Радивојевић, Горан Димчић и Драган Филиповић 1965 који је од задобијених повреда касније преминуо. У одговору полиције
  • Приступљено 29. 5. 2017. Никифоров 2011, стр. 805. Тафро - Сефић, Лејла Филиповић Омар, ур. 2011 Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине. Сарајево: