Back

ⓘ Парк природе Жумберак




Парк природе Жумберак
                                     

ⓘ Парк природе Жумберак

Парк природе Жумберак је заштићено подручје које обухвата брдско подручје жумберачког и Самоборске горе, које се налази на око 30 километара југозападно од Загреба.

                                     

1. Карактеристике

Парк је површине 350 километара квадратних. Већим делом налази се у Загребачкој жупанији а мањим делом захвата Карловачку жупанију.

Налази се на надморској висини 180-1178 метара. Највиши врх је Света Гера - 1178 метара и Јепатић - 879 метара, као највиши врх Самоборског горја.

У погледу геолошког састава превладавају доломити тријаске старости и кредне наслаге.

Парк природе располаже са 337 извора, око 260 водотока и неколико водопада. Највећи водоток је речица Купчина дуга 20 километара, Слапница, Сушица, Градна и Брегана.

Парком природе, Жуберак је проглашен 28. маја 1999. године.

                                     

2. Опис

Жумберак чини и природну границу Хрватске са Словенијом.

Према геолошкој старости најстарије стене на подручју Парка датирају из периода палеозоика пре више од 250 милиона година, а у грађи превладавају доломити тријаске старости, што је условило настанак крша који прекрива чак 90 посто површине. На овом подручју налазе се бројне површинске и дубинске увале, пећине и јаме.

Вегетацијски покров чине букове, мешане храстово-букове шуме које се смењују са ливадама и пашњацима насталим деловањем човека.

Титулу заштићеног подручја парку је помогло и његово богатство флоре и фауне. Шуме и травњаци су два главна екосистема у којима су настањене и неке од ретких и заштићених врста биљака и животиња.

Водно богатство такође је одлика овог простора, а огледа се кроз бројност извора и водотока.

Подручје је било насељено од праисторије до данашњих дана, о чему сведоче археолошка налазишта из различитих периода. Позната археолошког налазишта су: Будињак и Братељи, на подручју којем је заснован археолошки парк у коме се налазе остатци средњовјековних градова Тушчака, стари град Жумберка и Окића. Окић се сматра најстаријом племићком тврђавом у северозападној Хрватској.

                                     

3. Биљни и животињски свет

Биљни свет одликује се разноликошћу и обилује ретким заштићеним биљним врстама као што су: ременик лат. Daphne blagayana, меколисна веприна лат. Ruscus hypoglossum, тридесетак врста каћуна, божиковина лат. llex aquifolium, планински божур лат. Paeonia mascula, хрватска перуника лат. Iris croatica и многим другима.

Животињски свет је разнолик и богат. Чине га бројни велики и мали сисари, птице, водоземци, гмизавци, бескичмењаци и инсекти. Од већих грабљиваца издвојају се медведи, вукови, јастреби, по којем је и назван оближњи град Јастребарско. Од змија, забележен је пепељасти поскок, белоушка, смукуља, рибарица и риђовка.

Од ређих врста, издваја се пегави даждевњак лат. Iris croatica.

                                     

4. Знаменитости

Насељен још од праисторијских дана овај крај изузетно је богат археолошким остацима.

  • Света Гера - највиши врх Жумберачке горе и северозападне Хрватске, 1178 метара, са Капелом Светог Илије.
  • Зидани пил - у близини места Жумберак и Новог града Жумберка. Пред њим су кажњавани разноврсни преступници крајишког доба.
  • Археолошки парк у Будињак - Стаза кнежева - дуга је 4.2 километара. Повезана је са гробљем у Будињаку, античким гробљем у селу Братељи и другим занимљивостима из културног и природног наслеђа овог краја.
  • Самостан сестара Базилијанки - у насељу Сошице у самостану сестара Базилијанки, основаном 1939., налази се богата етнографска збирка с мноштвом вредних предмета који сведоче о руралном животу Жумберка у прошлости.
  • Млинови - некада их је било више од 180, а данас их је тек неколико: млин на Сопотски слапу, Драганов млин на Каловки, Медвенов млин на Купчини и Јадеков млин у Боићу.
  • Кањон Слапница - речица Слапница у свом типичном току за кршка подручја понире, отапа доломитне наслаге и дичи се двама слаповима, Изворишни део је заштићени предео.
  • Жумберачки ускочки музеј - у Стојдрагу, етнографском збирком чува успомену на петсто годишњу традицију живота досељеника на подручје Жумберка.
  • Стари град Окић - средњовековни стари град недалеко од Самобора. Јединствен је по свом положају, високом степену очуваности и по значају који има с обзиром да његове структуре припадају романичком периоду. Заједно са околином чини парк шуму.
  • Стари град Жумберак - саграђен у романичко доба, у 13. веку.
  • Јама Јазовка - дубока кршка јама између Сошица и села Сопоте у којој је откривена масовна гробница жртава Другог светског рата.
  • Сопотски слап - слап горњег тока Купчине који се низ стену од 40 м у неколико каскада руши покрај тајанственог старог млина.
  • Света Петка у Будињаку - налази се у близини данашње римокатоличке цркве Светог Петронила, која је изграђена 1827. године, налазе се темељи старије гркокатоличке капеле Свете Петке, која је због дотрајалости срушена 1841. године.

Изглед капеле Свете Петке у потпуности је био непознат до археолошких истраживања која су спроведена 2006. године. Време њеног настанка је непознато.

  • Свети Ловро у Мрзлом Пољу - налази се педесетак метара од гркокатоличке цркве Светог Петра и Павла у Мрзлом Пољу, где су сачувани темељи ранороманичке цркве Свете Ловре.


                                     
  • подручје и уједно најстарији национални парк јесу Плитвичка језера, која су и део УНЕСКО - ве светске баштине. Национални парк Велебит део је УНЕСКО - вог програма

Users also searched:

...