Back

ⓘ 5. октобар




                                     

ⓘ 5. октобар

  • 1796 - Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.
  • Аустроугарска анексирала Босну и Херцеговину.
  • 1908 -
  • 1900 - Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића.
  • 1883 - Први европски трансконтинентални експресни воз "Оријент експрес" кренуо је из Париза за Истанбул.
  • 1511 - Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.
  • Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I.
  • 1813 - После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.
  • 610 - У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости Аја Софија Ираклије 610 - 641. крунисан за новог источноримског византијског цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.
  • 1974 - Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.
  • 1989 - Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.
  • 1938 - Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.
  • 1910 - Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.
  • 1988 - Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године.
  • 1983 - Лидер пољског покрета "Солидарност" Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.
  • 1969 - Би Си је емитовао прву епизоду серије "Летећи циркус Монти Пајтона", која је постала култна емисија широм света.
  • 1954 - Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне са градом Трстом Италији.
  • 1915 - Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.
  • 1964 - У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961.
  • Успостављен је Светски дан учитеља.
  • 1994 -
  • У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте "Храм Сунца" који су извршили обредно масовно самоубиство.
  • 1995 - Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.
  • 2004 - У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић
  • 2000 - Демонстрације 5. октобра 2000. - после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице.
                                     

1. Рођења

  • 1970 - Александар Кристић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1713 - Дени Дидро, француски филозоф и писац. прем. 1784
  • 1919 - Доналд Плезенс, енглески глумац. прем. 1995
  • 1983 - Флоријан Мајер, немачки тенисер.
  • 1971 - Никола Рицоли, италијански фудбалски судија.
  • 1958 - Нил Деграс Тајсон, амерички астрофизичар.
  • 1921 - Драго Ланг, народни херој Југославије. прем. 1942
  • 1951 - Карен Ален, америчка глумица.
  • 1952 - Харолд Фалтермајер, немачки музичар, композитор и музички продуцент.
  • 1938 - Милан Чоп, хрватски фудбалер.
  • 1986 - Никита Курбанов, руски кошаркаш.
  • 1936 - Вацлав Хавел, песник и последњи председник Чехословачке и први председник Чешке. прем. 2011
  • 1951 - Боб Гелдоф, ирски музичар, глумац и филантроп.
  • 1960 - Карека, бразилски фудбалер.
  • 1781 - Бернард Болцано, чешки математичар и филозоф. прем. 1848
  • 1991 - Торнике Шенгелија, грузијски кошаркаш.
  • 1986 - Владимир Богдановић, српски фудбалер.
  • 1947 - Брајан Џонсон, енглески музичар, најпознатији као певач групе AC/DC.
  • 1940 - Милена Дравић, српска глумица. прем. 2018
  • 1938 - Вилијам Вотсон, амерички глумац. прем. 1997
  • 1971 - Дерик Шарп, америчко-израелски кошаркаш.
  • 1929 - Боривоје Бора Стојановић, српски глумац. прем. 2008
  • 1990 - Федерико Делбонис, аргентински тенисер.
  • 1983 - Џеси Ајзенберг, амерички глумац, писац и драматург.
  • 1829 - Честер А. Артур, амерички генерал и политичар, 21. председник САД. прем. 1886
  • 1983 - Ники Хилтон, амерички модел и богата наследница.
  • 1919 - Војтех Замаровски, словачки историчар античког света и писац. прем. 2006
  • 1864 - Луј Лимијер, француски хемичар, индустријалац, редитељ и продуцент. прем. 1948
  • 1975 - Кејт Винслет, енглеска глумица.
  • 1972 - Грант Хил, амерички кошаркаш.
  • 1967 - Гај Пирс, аустралијски глумац.
  • 1986 - Новица Величковић, српски кошаркаш.
  • 1976 - Рамзан Кадиров, руски политичар, трећи председник Чеченске Републике.
  • 1948 - Зоран Живковић, српски писац.
                                     

2. Смрти

  • 2001 - Емили Шиндлер, супруга Оскара Шиндлера, филантроп.
  • 1990 - Ђорђе Вукадиновић, српски и југословенски фудбалер.
  • 1056 - Хенрик III, цар Светог римског царства. рођ. 1017
  • 579 - Јустин II Млађи, византијски цар владао 565 - 578
  • 1973 - Милунка Савић, српска хероина Балканских и Првог српског рата. рођ. 1888
  • 1805 - Чарлс Корнволис, британски генерал и државник.
  • 1933 - Николај Јуденич, руски генерал рођ. 1862
  • 2004 - Морис Вилкинс, енглески научник и нобеловац рођ. 1916.
  • 1957 - Хосе Андраде, уругвајски фудбалер. рођ. 1901
  • 2011 - Стив Џобс, један од оснивача и главни руководилац Епла и Пиксара.
  • 1996 - Симор Креј, рачунарски архитекта, основао компанију Cray Research.
  • 1986 - Џејмс Вилкинсон, енглески математичар и информатичар.
  • 1880 - Жак Офенбах, француски композитор немачког порекла рођ. 1819