Back

ⓘ 2. октобар




                                     

ⓘ 2. октобар

  • 1946 - Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.
  • 1924 - Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.
  • 1975 - Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.
  • 1989 - Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова.
  • Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали.
  • 1935 - Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији.
  • 1608 - Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп.
  • 1187 - Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.
  • 1870 - Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим.
  • 1990 -
  • 1944 - После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен.
  • На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти.
  • 2009 - Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67.13% за ратификацију. На референдум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.
  • 1991 - Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде.
  • 1998 - Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије.
  • 2000 - Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је "савест потпуно мирна", док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.
  • 2003 - Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003.
  • 1999 - Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље.
  • 2002 - Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид.
                                     

1. Рођења

  • 1992 - Шејн Ларкин, амерички кошаркаш.
  • 1984 - Марион Бартоли, француска тенисерка.
  • 1969 - Дејан Говедарица, српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1960 - Теренс Винтер, амерички сценариста и продуцент.
  • 1904 - Грејам Грин, енглески књижевник. прем. 1991
  • 1948 - Дона Каран, америчка модна дизајнерка.
  • 1938 - Вишња Ђорђевић, српска примабалерина и кореографкиња. прем. 2017
  • 1988 - Иван Зајцев, италијански одбојкаш.
  • 1991 - Роберто Фирмино, бразилски фудбалер.
  • 1973 - Верка Сердјучка, украјински музичар и хумориста.
  • 1995 - Муса Нџај, норвешки фудбалер.
  • 1987 - Џо Инглс, аустралијски кошаркаш.
  • 1851 - Фердинанд Фош, француски маршал. прем. 1929
  • 1968 - Јана Новотна, чешка тенисерка. прем. 2017
  • 1992 - Алисон Бекер, бразилски фудбалски голман.
  • 1869 - Махатма Ганди, назван Махатма, индијски национални вођа. прем. 1948
  • 1945 - Мартин Хелман, амерички криптограф.
  • 1982 - Тајсон Чандлер, амерички кошаркаш.
  • 1944 - Абас Арсланагић, бивши југословенски рукометаш и рукометни тренер.
  • 1980 - Горан Богдан, хрватски глумац.
  • 1978 - Ајуми Хамасаки, јапанска певачица.
  • 1951 - Стинг, енглески музичар и глумац.
  • 1986 - Камила Бел, америчка глумица.
  • 1979 - Жарко Лазић, српски глумац и ТВ водитељ.
  • 1847 - Паул фон Хинденбург, немачки државник и фелдмаршал. прем. 1934
  • 1883 - Карл фон Терцаги, отац механике тла. прем. 1963
  • 1954 - Лорејн Брако, америчка глумица.
  • 1997 - Тами Абрахам, енглески фудбалер.
  • 1956 - Горан Миљановић, српски фудбалер.
  • 1967 - Томас Мустер, аустријски тенисер.
                                     

2. Смрти

  • 1996 - Андреј Луканов, бивши бугарски премијер. рођ. 1938
  • 2018 - Бајо Џаковић, српски новинар и књижевник рођ. 1960
  • 1985 - Рок Хадсон, амерички филмски глумац. рођ. 1925
  • 1973 - Паво Нурми, фински спортиста. рођ. 1897
  • 1804 - Никола Кињо, француски проналазач, познат по томе што је изумео први аутомобил на свету. рођ. 1725
  • 1803 - Самјуел Адамс, амерички политичар. рођ. 1772
  • 2018 - Смиља Аврамов, српски стручњак за међународно право и члан Сената Републике Српске. рођ. 1918
  • 829 - Михаило II Аморијац, византијски цар. рођ. 770
                                     

3. Празници и дани сећања

  • 1836 - Енглески природњак Чарлс Дарвин упловио на броду "Бигл" у енглеску луку Фалмут после петогодишњих истраживања живог света у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику, а која су значајно допринела развоју његове теорије о еволуцији.
  • 1810 - Српски устаници у Првом српском устанку под вођством Карађорђа потукли, код Лознице, турску војску послату из Босне да угуши устанак.