Back

ⓘ 27. септембар




                                     

ⓘ 27. септембар

  • 1990 - Иран и Уједињено Краљевство су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге "Сатански стихови" британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од "фатве", смртне казне којом је запрећено Рушдију.
  • 1939 - Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19-дневни отпор Варшављана и заузели град.
  • 1937 - Основана Осма београдска гимназија
  • 1996 - Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан.
  • 1905 - Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc 2.
  • 1964 - Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату.
  • 1940 - Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине.
  • 1947 - У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија Информбиро. Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту.
  • 1997 - Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије ДОС на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића.
  • 1540 - Папа Павле III одобрио је булом "Regimini militantis eccleciae" оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола.
  • 1922 - Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо.
  • 1970 - На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану.
  • 2000 -
  • 1968 - Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара.
  • У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара.
  • 1962 - У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада.
  • 1998 - Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке.
  • 2001 - Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.
  • 2015 - Појавила се Витлејемска звезда после више од 2000 година.
                                     

1. Рођења

  • 1948 - Азра Ченгић, босанскохерцеговачка глумица.
  • 1871 - Грација Деледа, италијанска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност. прем. 1936
  • 1984 - Аврил Лавињ, канадска музичарка и глумица.
  • 1978 - Бред Арнолд, амерички музичар, члан групе 3 Doors Down.
  • 1975 - Драган Шарац, српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1947 - Мит Лоуф, амерички музичар и глумац.
  • 1904 - Едвард Коцбек, словеначки књижевник, учесник Народноослободилачке борбе. прем. 1981
  • 1977 - Јово Станојевић, српски кошаркаш.
  • 1924 - Бад Пауел, амерички џез пијаниста. прем. 1966
  • 1901 - Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар. прем. 1944
  • 1976 - Франческо Тоти, италијански фудбалер.
  • 1984 - Ваутер Вејлант, белгијски бициклиста. прем. 2011
  • 1601 - Жак Бенињ Босије, француски класицистички књижевник и католички свештеник. прем. 1704
  • 1978 - Ана Николић, српска певачица.
  • 1921 - Богдан Бабић, српски диригент и руководилац хора АКУД "Бранко Крсмановић". прем. 1980
  • 1271 - Вацлав II Пшемисл, краљ Чешке и Пољске. прем. 1305
  • 1993 - Моника Пуиг, порториканска тенисерка.
  • 1967 - Исидора Жебељан, српска композиторка. прем. 2020
  • 1965 - Стив Кер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
  • 1990 - Мирка Васиљевић, српска глумица и модел.
  • 1925 - Роберт Едвардс, британски научник, Нобеловац, пионир у лечењу неплодности применом методе вештачке оплодње. прем. 2013
  • 1919 - Џејмс Вилкинсон, енглески научник који се бавио нумеричком анализом прем. 1986
  • 1991 - Симона Халеп, румунска тенисерка.
  • 1947 - Дик Адвокат, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1902 - Милан Дединац, српски писац и позоришни критичар. прем. 1966
  • 1601 - Луј XIII, француски краљ. прем. 1643
  • 1972 - Гвинет Палтроу, америчка глумица.
  • 1974 - Паола Тојос, мексичка глумица.
  • 1972 - Ласа де Села, америчко-мексичка музичарка. прем. 2010
  • 1982 - Лил Вејн, амерички хип хоп музичар.
                                     

2. Смрти

  • 2009 - Вилијам Сефајр, амерички аутор, новинар и колумниста Њујорк Тајмса и добитник Пулицерове награде. рођ. 1929.
  • 2001 - Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије.
  • 1891 - Иван Гончаров, руски писац.
  • 2007 - Ненад Богдановић, градоначелник Београда.
  • 2003 - Доналд О’Конор, амерички плесач, певач и глумац. рођ. 1925.
  • 2018 - Милорад Марковић, југословенски и српски директор фотографије рођ. 1922.
  • 1917 - Едгар Дега, француски сликар, графичар и вајар.
                                     

3. Празници и дани сећања

  • Међународни празници
  • Светски дан туризма
  • 1825 - Првом у свету јавном железничком пругом, Дарлингтон-Стоктон, у североисточној Енглеској, кренуо је воз с првом парном локомотивом, којом је управљао њен конструктор Џорџ Стивенсон.
                                     
  • 28. септембар 28.9. је 271. дан у години по грегоријанском календару 272. у преступној години До краја године има још 94 дана. 351 - Битка код Мурсе
  • 25. септембар 25.9. је 268. дан у години по грегоријанском календару 269. у преступној години До краја године има још 97 дана. 1066 - Харолд Годвинсон
  • 17. септембар 17.9. је 260. дан у години по грегоријанском календару 261. у преступној години До краја године има још 105 дана. 1630 - Основан је
  • само мање повреде. Губитак оријентације и катапултирање пилота из Су - 27 15. септембар 2005. године, у Литванији. Током лета пилот је пријавио губитак оријентације
  • 27 је била проста година. Списак датума Списак година Списак деценија Списак векова Списак миленијума
  • 15. септембар 15.9. је 258. дан у години по грегоријанском календару 259. у преступној години До краја године има још 107 дана. 533 - Византијски
  • 12. септембар 12.9 је 255. дан у години по грегоријанском календару 256. у преступној години До краја године има још 110 дана. 1185 - У побуни у
  • 4. септембар 4.9. је 247. дан у години по грегоријанском календару 248. у преступној години До краја године има још 118 дана. 476 - Одоакар је срушио

Users also searched:

...