Back

ⓘ Пријапизам




Пријапизам
                                     

ⓘ Пријапизам

Пријапизам је стање које се манифестује дуготрајном патолошком ерекцијом. Ова ерекција пениса сматра се невољном јер није везана за сексуалну стимулацију. То је ургентно стање у урологији које захтева брзо решавање због изражених тегоба и могућих веома озбиљних компликација. Када се једном јави, постоји вероватноћа да се јавити поново у току живота. "Прави" пријапизам, после санације полног органа, најчешће доводи до трајне еректилне дисфункције.

                                     

1. Порекло назива

Ова дисфункција поног органа названа је по Пријапу грч. Πρίαπος, сину бога вина Диониса и богиње Афрофите који је у митологији познат као бог плодности. Као бог плодности није био само бог телесне љубави већ и заштитник винограда и вртова, па су се из тих разлога његове фигуре - кипови, стављали у вртове и винограде. Његов култ досеже из Мале Азије, а у Грчку и Рим је стигао доста касно и проширио се у последњем веку старе ере.

                                     

2. Епидемиологија

Према расположивим студијама пријапизам се јавља код око 3% пацијената који користе лекове за лечење импотенције. Кос оболелих од анемије српастих ћелија јавља код преко 70% болесника.

Раса

Нешто је чешћи код припадника црне расе

Старост

Може се јавити у било ком животном добу, али се према досадашњим истраживањима, најчешће јавља код мушкараца током друге и треће деценије живота.

                                     

3. Етиопатогенеза

Пријапизам може настати без икаквог разлога што је јако ретко, а у савременој медицини најчешће се виђа након самосталног убризгавања еректилних супстанци папаверин хидрохлорид или простагландини од стране пацијената, или примене одређених лекова и психоактивних супстанци у лечењу неуспешне или непотпуне ерекције

Поремећај се може јави и у склопу обољења других органа нпр. српесте анемије, неких врста леукемија Фабријеве болести, васкулитиса, масне емболије, болести кичмене мождине карцинома простате и бубрега и других малигних болести.

Евентуално може да настане у склопу операција уградње протеша на пенису, васкуларних операције у циљу лечења импотенције, естетски захвати елонгација пениса и сл.

Постоји и идиопатски урођен облик пријапизма.

                                     

4. Клиничка слика и дијагноза

Симптоматологија и дијагноза су јасне:

  • Постоји ерекција која траје дуже од 5-6 часова,
  • Пацијент трпи изузетно јаке болове,
  • Уочавају се васкуларно-трофичке промене на полном уду.

У оквиру дијагностике ради се комплетна крвна слика како би се утврдило постојање анемија, или промене у белој крвној лози, а обавезно треба урадити и анализу фактора коагулације.

Препоручује се и ултразвучни доплер пениса, а поједини аутори наводе и радиографију грудног коша, како би се искључил метастаза као могући узрок пријапизма.

                                     

5. Терапија

У лечењу пријапизма примењује се конзервативни и хируршки начин:

Конзервативна терапија
  • Аспирација 20-30 ml крви директно из кавемозних тела пениса, понекад у неколико покушаја, односно, све док не дође до губитка ерекције.
  • Обавезна је и примена аналгетика или/и анестетика за смањење болова.
  • Убризгавање раствор адреналин-хидрохлорида у кавемозитете.
Хируршко лечење

Ова метода је ретко потребна и заснива се на васкуларној операција која има за циљ стварање артерио-венског шанта, између кавернозних тела или/и дорзалне вене пенис са веном сафеном магном или другом већом периферном веном.

Метода избора је артефицијални шант иглом између кавернозних и спонгиозног тела кроз главић пениса.

                                     

6. Компликације

Као могуће компликације продужене ерекције могу се јавити следеће компликације:

  • Појава тромбозе, као најозбиљнија компликација, која настаје као последица немогућности враћања повећана количина крви у пенису у циркулацију.
  • Стварање везивно ткивних промена унутар пениса, што касније резултује импотенцијом.