Back

ⓘ Време чуда




                                     

ⓘ Време чуда

Време чуда је филозофски, сатирични и историјски роман српског књижевника Борислава Пекића објављен 1965. Састоји се из два дела. Први део Време чуда сачињен је из седам приповедних целина написаних на основу библијских мотива Исусових чуда у Јудеји. У односу на библијску парадигму представљена чуда су изокренута и пародирана. Тако слепац коме је Христ повратио вид, сам себи копа очи згађен светом који види, жену излечену од лепре одбацује и заједница здравих и заједница болесних, неми просјак када проговори бива осуђен на смрт, Лазар након васкрснућа постаје несрећни инструмент борбе између Христових присталица и противника итд. Други део Време смрти састављен је из четири поглавља. У њему се великим делом сагледава јеванђељска прича из перспективе апостола Јуде, који је представљен као најстраственији поборник и прави идеолог пророчанства о спаситељу, док се Исус представља као преварант са инсистирањем да до његовог разапињања на крст, па самим тиме ни до спасења човечанста, никада није дошло.

Иако је у питању Пекићев роман првенац, Време чуда је књига изузетне уметничке зрелости и филозофске дубине, лишена било каквих почетничких недостатака. У њој су развијене основне поставке Пекићеве поетике: избрушен стил, широка ерудиција и митомахија. Под термином митохамија подразумева се једна особена борба против митова, односно беспоштедна критика и разобличавање митског виђења света. На овај начин, уз пуно хумора и дубоке емпатије према људским недостацима, имплицитно је критикован било какав вид догматског мишљења, идеја о усрећитељским пројектима као и идеја о цивилизацијском прогресу, усавршавању и спасењу човека. Пекић је планирао да напише наставак романа под насловом Време речи, али ту идеју није стигао да оствари. Време чуда је преведено на енглески, пољски, мађарски, грчки, француски, румунски и украјински језик.

Филм Време чуда из 1989, за који је Пекић написао сценарио, врло је слободна адаптација овог романа.

                                     
  • је волео возове, Посебан третман, Сутон, Варљиво лето 68, Анђео чувар, Време чуда филм Танго аргентино. Била је у браку са једним од пионира југословенске
  • налазе на стенама указују на постепено формирање и постојање овог природног чуда на Земљи још од пре више од две милијарде година. Вегетацију овог региона
  • постао монах за време Абда од Гамре. Проповедао је хришћанство заратустријанским Персијанцима и приповедало се да је учинио многа чуда пре него што је
  • Александрији, на ушћу реке Нил. Овај светионик спада међу Седам светских чуда старог света. Први светионик у Америци је подигнут 1716. а светло се добијало
  • Према хришћанској традицији још за време живота чинио је чуда а и након смрти над његовим моштима су се дешавала чуда Православна црква га прославља 28
  • овај догађај јесу Чуда Светог Димитрија непознатог аутора. Словени се појављују на Дунавској граници Византијског царства већ у време владавине Јустинијана
  • Беснило, Одбрана и последњи дани, Како упокојити вампира, Атлантида и Време чуда Од 12. децембра 1985. био је дописни члан Српске академије наука и уметности
  • спомињу под именом Верзети или Велегезети у делу Чуда Светог Димитрија, везано за опсаду Солуна. У то време Брсјаци су живели у пределима Македоније и Косова
  • е., за време другог пунског рата. Такође се спомиње у римској легенди када весталинка Клаудија, оптужена због блуда, која је уз помоћ чуда успела доказати
  • у море јер су хришћани тврдили да се над његовим моштима догађају многа чуда У хришћанској традицији помиње се да је вода донела сандук до Липарских
  • тражио од од извршилаца смртне казне време за молитву, и почео да се моли три сата. Хришћани верују да је за време моливе он био обасјан необичном светлошћу

Users also searched:

...