Back

ⓘ Арбитражна комисија Мировне конференције о Југославији




                                     

ⓘ Арбитражна комисија Мировне конференције о Југославији

Арбитражна комисија Мировне конференције о Југославији, позната још као Бадинтерова арбитражна комисија, комисија је коју је саставио Савјет министара Европске економске заједнице 27. августа 1991. године да би Мировну конференцију о Југославији обезбједила правним савјетима. Роберт Бадинтер је именован за предсједника петочлане комисије, коју су чинили предсједници уставних судова држава у ЕЕЗ. Арбитражна комисија је изрекла десет мишљења о "великим правним питањима” која су покренула сукоб у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

                                     

1. Чланови комисије

  • Ирен Петри, предсједник Уставног суда Белгије
  • Роман Херцог, предсједник Савезног уставног суда Њемачке
  • Роберт Бадентер, предсједник Уставног суда Француске
  • Алдо Коразанити, предсједник Уставног суда Италије
  • Франсиско Томас и Валиенте, предсједник Уставног суда Шпаније
                                     

2. Мишљења

Између краја 1991. и средине 1993. године, Арбитражна комисија је изрекла петнаест мишљења која се односе на правна питања која проистичу из распарчавања Југославије.

Мишљење бр. 7 Словенија

У овом мишљењу, комисија је препоручила ЕЗ да призна Словенију.

Мишљење бр. 8 Завршетак процеса распада СФРЈ

У овој одлуци, комисија је одлучила да је правни процес распада СФРЈ завршен, и да стога СФРЈ више не постоји.

                                     

2.1. Мишљења Мишљење бр. 1 Распад СФРЈ

Питер Карингтон је 20. новембра 1991. године поставио питање, ако се неке републике одвоје од СФРЈ, која, како трде Србије и Црна Гора, да ли је она наставила да постоји, или се СФРЈ распала и све републике су равноправни насљедници СФРЈ. Комисија је одговорила 29. новембра исте године "Социјалистичке Федеративна Република Југославије је у процесу распада”.

                                     

2.2. Мишљења Мишљење бр. 3 Границе

Питер Карингтон је 20. новембра 1991. године поставио питање: "Могу ли се унутрашње границе између Србије и Хрватске и између Босне и Херцеговине и Србије сматрати границима у смислу међународног права?” Примјењујући принцип uti possidetis, комисија је закључила 11. јануара 1992. да "Границе између Хрватске и Србије, Босне и Херцеговине и Србије, и евентуалних других сусједних независних држава не могу се мијењати, осим уз слободно постигнут договор” и "Осим ако није другачије договорено, бивше границе постају границе заштићене међународним правом”.

                                     

2.3. Мишљења Мишљење бр. 4 Босна и Херцеговина

У овом мишљењу, комисији је постављено питање да ли треба признати независност Босне и Херцеговине. Комисија је одлучила да у том тренутку не би требало признати независност, јер за разлику од других република који траже независност, Босна и Херцеговина још није одржала референдум о независности.

                                     

2.4. Мишљења Мишљење бр. 5 Хрватска

У овом мишљењу, комисија је разматрала захтјев Хрватске за признање њене независности. Комисија је одлучила да независност Хрватске не би требало да буде призната, зашто што хрватски устав није обухватио заштиту мањина коју захтијева Европска заједница. Као одговор, на ову одлуци, предсједник Хрватске је писао Роберту Бадентеру, давајући гаранције да ће овај недостатак бити отклоњен, а с обзиром на ово увјерење Европска заједница је признала Хрватску.

                                     

2.5. Мишљења Мишљење бр. 6 Македонија

У овом мишљењу, комисија је препоручила Европској заједници да прихвати захтијев Републике Македоније за признањем, сматрајући да је Македонија дала потребне гаранције да ће поштовати људска права, међународно мир и безбједност. ЕЗ нерадо прихвата препоруке због грчког негодовања.

                                     

2.6. Мишљења Мишљење бр. 7 Словенија

У овом мишљењу, комисија је препоручила ЕЗ да призна Словенију.

                                     

2.7. Мишљења Привремена одлука

У овој одлуци, комисија је одбацила примједбе Србије и Црне Горе на надлежности комисије који су резултирали одговорима на три питања која је пистао Питер Карингтон, што је довело до мишљења број 8, 9 и 10.

                                     

2.8. Мишљења Мишљење бр. 8 Завршетак процеса распада СФРЈ

У овој одлуци, комисија је одлучила да је правни процес распада СФРЈ завршен, и да стога СФРЈ више не постоји.

                                     

2.9. Мишљења Мишљење бр. 9 Закључење проблема државне сукцесије

У овој одлуци, комисија је разматрала начин ријешавања проблема сукцесије усљед распада СФРЈ. Одлучили су да проблем треба ријешити међународним споразумом између неколико држава насљедница, уз правичну подјелу међународних средстава и обавеза бивше СФРЈ.

                                     

2.10. Мишљења Мишљење бр. 10 Савезна Република Југославија - Србија и Црна Гора

У овој одлуци, комисија је одлучила да СРЈ Србија и Црна Гора није могла легално постати наставак СФРЈ. У одлуци стоји да Европска заједница не би аутоматски требало да призна СРЈ, него да примјени исте критеријуме као за признање других држава насталих из СФРЈ.

                                     
  • Краљевини Италији. У складу са мировним уговором са Италијом из 1947. године, који представља део Мировне конференције у Паризу, острва Црес, Ластово
  • март - Амерички Сенат ратификовао је у уторак Протокол о приступању Црне Горе НАТО. Резолуција о чланству Црне Горе усвојена је огромном већином гласова

Users also searched:

...