Back

ⓘ Шопски говори




Шопски говори
                                     

ⓘ Шопски говори

Шопски говори представљају скуп дијалеката којима се говори на простору Шоплука. Шоплук се простире у западном делу Бугарске, југоисточном делу Србије и североисточном делу Северне Македоније.

                                     

1. Подела

Шопски говори на простору Бугарске се могу поделити на:

  • ботевградски говор Ботевград
  • дупнички говор Дупница, Радомир
  • трнски говор Трн
  • видинско-ломски говор
  • софијски говор Софијска котлина - западно од реке Искар
  • Годечки говор Годеч
  • ихтимански говор Ихтиман
  • врачански говор Враца
  • елинпелински говор Елин Пелин, Софијска котлина - источно од реке Искар
  • брезнички говор Брезник
  • самоковски говор Самоков
  • западнобелоградчишки говор северно, западно и југозападно од Белоградчика
  • ћустендилски говор Ћустендил

на простору Србије:

  • говори сврљишко-заплањског дијалекта Сврљиг, Црна Трава
  • говори призренско-јужноморавски дијалекта
  • говори тимочко-лужничког дијалекта

и на простору Северне Македоније:

  • кратовски дијалект Кратово
  • кривопаланачки дијалект Крива Паланка
  • кумановски дијалект Куманово

Тимочко-лужнички и сврљишко-заплањски чине призренско-тимочки дијалект који припада српском језику, остале шопске говоре поједини угледни научници, попут Александра Белића и Олафа Брока, такође сматрају делом српског језика. У Бугарској се шопски говори на подручју Бугарске сматрају западним бугарском говорима, док се у Северној Македонији, кривопаланачки, кратовски и кумановски дијалект сматрају делом македонског језика.

                                     
  • видне националне подвојености до појаве бугарских и српских Шопова. Осим шопског становништва, у плaнинским областима Висок до 1930. су живели Каракачани
  • били први српски трговци у граду. Око 1800. године доселила су се и два шопска рода - Ћесибрадинци и Дадаживинци - и један сврљишки род Џоњинци Ови
  • односно у његовом атару, налази се пак локалитет Латинско гробље. Све ово говори о густини римских насеобина у овом крају, у коме су били присутни до 4.
  • краја Грнчари са ширег простора Пирота су били надалеко познати. О томе говори и податак о њиховој бројности, по којој је у Србији 1914. године укупно

Users also searched:

...