Back

ⓘ Мелко Чингрија




Мелко Чингрија
                                     

ⓘ Мелко Чингрија

Мелкиор П. Чингрија био је српски политичар из Далмације и гувернер Народне банке Краљевине Југославије.

                                     

1. Породица

Рођен је у угледној дубровачкој грађанској породици од оца Петра- Пере М. Чингрије 1837-1921, тј. итал. Pietro Antonio Gaetano Cingria и мајке Маре Чингрија 1836-1899, рођене Натали, тј. итал. Maria Gaetana Girolama de Natali, која је потицала из једне од најугледнијих српских католичких породица у Дубровнику.

Пуно име било му је Мелкиор Гашпар Балтазар Антун Чингрија итал. Melchiorre Gaspare Baldassarre Antonio Cingria.

Мелко је имао и две старије сестре Клару Габријелу Марију Гајетану Чингрију 1867-19?, тј. итал. Chiara Gabriele Maria Gaetana Cingria удату у породицу Малешевић и Јелену- Јелку Марију Ану Чингрију 1870-1953, тј. итал. Elena Maria Anna Cingria удату у породицу Велзек.

Мелко Чингрија је као и већина дубровачких Срба био католичког верског опредељења.

                                     

2. Образовање

Након завршене основне школе и гимназије у родном граду, наставио је студије у Грацу. У Грацу је дипломирао и докторирао право, а седмогодишњу адвокатску праксу 1896-1903 провео је у адвокатској канцеларији свога оца и у дубровачким судским установама котарском и окружном суду, да би од краја 1903. године почео да ради као самостални адвокат.

                                     

3. Политичка каријера

У политици, следио свог оца, идући његовим стопама на почетку своје политичке каријере, те је попут њега био члан далматинске Народне странке, а од 1903. до 1908. године посланик је Далматинског сабора у Задру и од 1911. до 1918. године Царског већа нем. Verstarkter Reichsrat у Бечу.

Такође, од 1911. до 1914. године обавља функцију начелник дубровачке општине и још једном од 1919. до 1920. године.

Као начелник дубровачке општине увек је помагао локално српско соколско Гимнастичко друштво "Душан Силни" основано је 1907. додине које је од старта у својим редовима имало више од 150 Дубровчана Срба католика, на чијем је челу био старешина др Матија- Мато Грацић 1865-1944, као и нешто касније формирану хрватску Соколску жупу "Гундулић" основану 1909. године на чијем челу је био Јосип Онискиевич 18?-1915, мада је она имала само 6 чланова на врхунцу рада 20 чланова у Дубровнику.

Иако евидентиран код аустријских полицијских власти др Мелко Чингрија је са др Матом Грацићем дошао 27. маја 1914. године по старом календару на откривање споменика Доситеју Обрадовићу у Београд.

Недељу дана после сарајевског атентата 28. јуна 1914. године, на аустроугарског престолонаследника, Мелко је скинуо хрватску заставу са зграде дубровачке општине где је у то време био начелник.

Аустроугарске власти хапсе Мелка у ноћи између 25. и 26. јула 1914. године, као носиоца" великосрпског покрета ", а већ од 27. јула 1914. године, он се налази у тамници Судбеног двора I степена у Шибенику.

Ухапшен је заједно са другим виђенијим Србима католицима из Дубровника, међу којима се истичу: гроф Иво К. Војновић 1857-1929, маркиз Луко Бунић/Бона 1863-1940, члан управе Гимнастичког друштва "Душан Силни", још један племић др Иван Т. Гризогоно 1871-1945, српски политичар из Цавтата и саветник Покрајинског суда Задарски окружни суд, те адвокат др Стијепо Кнежевић 1870-1950, стручњак за поморство и посланик са српске листе, Кристо П. Доминковић 1877-1946, уредник гласила Срба католика "Дубровник" и члан управе Гимнастичког друштва "Душан Силни", Франо/Фрањо Кулишић 1885-1915, секретар Књижевног одбора "Матице српске" у Дубровнику период: 1913-1915, секретар Просветно-привредног друштва "Српска зора" и потстароста Гимнастичког друштва "Душан Силни", др Антун Пуљези 1858-1927, председник Управног одбора "Српске банке у Приморју" и председник председништва Српске народне странке на Приморју, сликар Марко Игњат- Инко Јоб 1895-1936, …итд.

Из тамнице у Шибенику, Мелко је пребачен у Марибор, одакле је потом интерниран у аустријско место Гринау, али је убрзо потом мобилисан у аустроугарску војску од краја 1915. године, до маја 1917. године, а од маја 1917. године учествује у раду Царског већа у Бечу. Он је 1917. године председник општине Дубровник и народни посланик за изборни срез Макарска - Метковић.

Мелко је био један од потписника Бечке декларације од 30. маја 1917. године Југославенског клуба у Аустроугарском парламенту, као и Женевски споразум од 9. новембра 1918. године.

Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије 1882-1918, Народног већа из Загреба и Југословенског одбора са централом у Лондону.

Од стране Срба, Споразума су поред др Мелка Чингрије такође потписали и Никола П. Пашић 1845-1926, Марко Н. Трифковић 1864-1928, др Душан Васиљевић 1870-1951, Милорад Драшковић 1873-1921, Јован Бањанин 1874-1960, др Војислав Д. Маринковић 1876-1935 и др Никола Стојановић 1880-1964 а испред Словенаца Густав Ј. Грегорин 1860-1942, Антон Корошец 1872-1940 и Грегор Жерјав 1882-1929, док је испред Хрвата потписник био Анте Трумбић 1864-1938. Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца из Загреба представљали су делегати: А. Корошец, М. Чингрија и Г. Жерјав

Југославенски одбор: Г. Грегорин, А. Трумбић, Ј. Бањанин, Д. Васиљевић и Н. Стојановић Владу Краљевине Србије представљао је: Н. Пашић председник владе

Народну скупштину Краљевине Србије представљали су посланици: М. Трифковић, М. Драшковић и В. Маринковић

Пашић је због неприхватања закључака овог Споразума у сопственог влади, односно под притиском присталица Стојана М. Протића 1857-1923, био принуђен да 4. новембра 1918. године обавести учеснике конференције у Женеви да је Србија одустала од постигнутог споразума.

Чингрија после овог догађаја постаје поборник националних идеја Николе Пашића. Формално се учлањује у српску Народну радикалну странку тек 1926. године. Носилац је радикалске листе пред општинске изборе у Дубровнику 1926. године.

Мелко је од 1931. године у Београду обављао функцију вицегувернера Народне банке Краљевине Југославије 1929-1945, а једно време је био на положају в.д. гувернера април 1934. - фебруар 1935. Изабран је 1940. године за сенатора Краљевине Југославије. Одликован је 1924. године Орденом Св. Саве III степена. Као дубровачки адвокат одликован је 1927. године Орденом Белог Орла V реда. У Дубровнику је био председник Трговачке коморе.

За разлику од свог оца, Мелко је себе сматрао Србином, а још пре смрти оца започиње и отворену борбу против покушаја историјско-политичког похрваћења Дубровника. Приликом писања, као своје писмо користио је ћирилицу.

Др Мелко Чингрија је био велики противник извлачења града Дубровника из политичко-географског састава Зетске бановине 1929-1941 и припајања истог новоуспостављеној Бановини Хрватској 1939-1941.

Револтиран овим потезом намесника кнеза Павла А. Карађорђевића 1893-1976, Чингрија је написао брошуру на 23 стране "Дубровник и хрватско питање" 1939 у којој негира било какав хрватски карактер Дубровника.

Уочи почетка Другог светског рата 1941-1945, поновно долази у Дубровник, где је после окупације 1941. године био ухапшен од Италијана и затворен у Сплиту, у коме је остао и по пуштања из затвора, све до ослобођења земље.

У његовој заоставштини налазе се и његови мемоари.

Мелко је умро у Дубровнику 8. децембра 1949. године.



                                     

4. Види још

  • Списак гувернера народних банака Србије и Југославије
  • Историја српског народа
  • Чингријина генеалогија
  • Дубровачка братовштина Светог Антуна
  • Перо Чингрија
  • Далмација
  • Грађанска класа у Дубровнику
  • Дубровник
                                     
  • имао четворо деце: две ћерке Клара и Јелка и једног сина Мелко Мелкиор - Мелко П. Чингрија 1873 - 1949 је у политици, следио свог оца, идући његовим
  • Крај мандата Потпис Напомене Игњат Ј. Бајлони 1876 - 1935 1929. 1934. Мелко Чингрија април 1934. фебруар 1935. в. д. гувернера др Милан Радосављевић 1935
  • Сапредсједници одбора били су Луце уд. Зоре удовица Лука Зоре и др. Мелко Чингрија а један од секретара био је Франо Кулишић један од секретара и Дубровачке
  • најугледнијих Срба, међу којима су се нашли и дубровачки начелник Мелкиор - Мелко П. Чингрија 1873 - 1949 гроф Иво К. Војновић 1857 - 1929 маркиз Луко Бунић Бона