Back

ⓘ Масловљева хијерархија потреба



Масловљева хијерархија потреба
                                     

ⓘ Масловљева хијерархија потреба

Масловљева хијерархија људских потреба је теорија из психологије коју је створио амерички психолог Абрахам Маслов, која истиче да се људске потребе могу разврстати у групе, и да постоји јасна хијерархија између тих група потреба. Нижи нивои потреба се морају задовољити пре него што се активирају потребе виших нивоа.

Масловљева хијерархија људских потреба се састоји од пет група потреба а то су, од најниже до највише, физиолошке потребе, потребе за сигурношћу, потребе за припадношћу, потреба за уважавањем, и потреба за самоостварењем. Обично се приказује у виду пирамиде подељене на пет нивоа, где свака група представља по један ниво. Физиолошке потребе су: потреба за храном, водом, ваздухом, сном, сексом; потребе за сигурношћу: неугроженост живота, сталан посао, сигурност породице, здравља, имовине; потребе за припадношћу: пријатељство, породица, сексуална интимност; потреба за уважавањем: самопоштовање, успех, поштовање других, признања својих успеха; и потреба за самоостварењем: моралност, креативност, спонтаност, решавање проблема, мањак предрасуда, прихватање чињеница.

Четири нижа нивоа су груписани као потребе недостатка, које се везују за физичке потребе. Задовољење ових потреба помаже особи да расте и развија се као људско биће. За разлику од њих које се морају задовољити, потребе раста самоостварење се стално развијају. Основна претпоставка је да се више потребе из ове хијерархије појављују тек након што су задовољене, већином или потпуно, све потребе нижег нивоа.

Такође, када се једна потреба задовољи, опада значај њене мотивационе улоге, међутим, када се нека потреба задовољи, друга брзо заузима њено место, тако да људи увек теже да задовоље неку потребу. Уколико те потребе недостатка нису задовољене, особа ће се развити у, физички и психички, нездраву особу.

Маслов ју је своју теорију први пут изнео у чланку Теорија људске мотивације A Theory of Human Motivation, 1943. године. За пример је узео угледне људе као што су Алберт Ајнштајн, Џејн Адамс, Елеонора Рузвелт и Фредерик Адамс, а не ментално оболеле или неуротичне особе, истичући да "студија сакатих, заосталих, незрелих и нездравих примера може да произведе само сакату психологију и сакату филозофију". Motivation and Personality, 1987.

                                     

1.1. Људске потребе Физиолошке потребе

Физиолошке потребе организма су основне људске потребе и задовољење је основни предуслов који претходи потребама вишег реда.

Физиолошке потребе углавном подразумевају:

  • потреба да дише
  • потреба да једе
  • потреба да пије воду

Ако неке од њих нису испуњене, физиолошке потребе постају највиши приоритет. Физиолошке потребе могу да утичу на мисли и понашање и могу да учине да се особа осећа болесном и да осећа бол и нелагодност.

Маслов овде придодаје и сексуалну активност као телесно задовољство, активност, вежбу, итд. Иако су неке од ових активности важне, многе нису пресудне за опстанак.

                                     

1.2. Људске потребе Потребе за сигурношћу

Када су задовољене физиолошке потребе, појављују се потребе за сигурношћу. Као и код претходних, уколико нису задовољене, особа је преокупирана њиховим задовољењем.

Потребе за сигурношћу подразумевају:

  • безбедност – када особа не трпи нечије насиље
  • заштита личне имовине
  • сигуран посао
  • сигурност породице
  • стални приходи и расположивост средстава
  • морална и физиолошка сигурност
  • сигурност здравља

Понекад жеља за сигурношћу постаје преча од потпуног задовољења физиолошких потреба.

                                     

1.3. Људске потребе Потреба за припадношћу

Када се задовоље физиолошке потребе и потребе за сигурношћу, јављају се потребе за припадношћу.

Потребе за припадношћу подразумевају:

  • пријатељство
  • складни породични односи и подршка породице
  • сексуална интимност

Људи осећају дубоку потребу да негде припадају и да их други прихватају, било да се ради о великим друштвеним групама или друштвеним везама. Имају потребу да воле и да буду вољени. У недостатку љубави, многи постају усамљени, повучени и депресивни. Ова потреба за припадањем често може да надјача физиолошке и потребе за сигурношћу, у зависности од снаге самог притиска који осећају.

                                     

1.4. Људске потребе Потреба за уважавањем

Према Маслову, сви људи имају потребу да их други поштују, да имају самопоштовање, и да поштују друге. Људи желе да учествују да би их људи уважавали и да раде нешто што им пружа осећај да је корисна и да је потребна, било да је допринос у својој струци или из хобија. Поремећај код овог нивоа може довести до недостатка самопоштовања и осећаја ниже вредности или осећај превелике важности и снобизам.

Постоје два нивоа потребе за уважавањем. Нижи ниво се односи на популарност, уважавање, славу и слично. Виши ниво подразумева самопоштовање, стручност и достигнуће.

                                     

1.5. Људске потребе Потреба за самоостварењем

Самоостварење је инстинктивна људска потреба да покажу своје умеће и да се труде да достигну свој максимум.

Самоостварење је инстинктиван раст онога што је већ у бићу или, боље речено, онога што јесте биће. Psychological Review, 1949.

Особе које теже самоостварењу, теже да прихвате себе и друге и да повећају способност решавања проблема. Самопоуздање долази из остварења потребе за самоостварењем.

Маслов пише следеће о онима који су се остварили као особе:

  • Заинтересовани су за решавање проблема; то често укључује и проблеме других. Решавање ових проблема је често циљ њиховог живота.
  • Спонтани су у својим идејама и делима.
  • Проницљиви су и способни да објективно сагледају ствари. Немају предрасуде и не криве друге.
  • Моралне су особе и имају унутрашњи осећај моралности који не зависи од мишљења других.
  • Прихватају чињенице и стварност живота укључујући и свог уместо да то поричу, или избегавају.
  • Креативни су.
  • Осећају блискост са другим људима, и умеју да цене живот.

Укратко, самоостварење је остварење свих највиших потенцијала једне особе.



                                     

2. Критика

Иако је Масловљева теорија била напредак у односу на претходне теорије личности и мотивације, има и својих недостатака.

Овај модел наглашава да су потребе вишег нивоа присутне код већине људи, иако се може десити да их они не уочавају или не чине ништа да их задовоље.

Психолог Едвин Невис је критиковао Масловљеву хијерархију потреба, истичући да је културно одређена и да, самим тим, није универзална те је стога формулисао сопствену, побољшану, хијерархију потреба.

Претпоставља се да је базирана на културолошких вредностима Америке. У културама које вреднују избегавање неизвесности, као што су Јапан и Грчка, сигурност посла и доживотно запослење су снажнији мотиватори од самоостварења. У Данској, Шведској и Норвешкој, социјалне потребе су снажније од самоостварења и самопоштовања. У Кини, Јапану и Кореји, које вреднују колективизам и заједнички рад над индивидуалним достигнућима, припадање и сигурност су значајнији од испуњења потреба раста. Стога, иако потребе које је Маслов идентификовао могу бити универзалне, логички или хијерархијски редослед се разликује од културе до културе.



                                     

3. Спољашње везе

  • Theory and biography језик: енглески
  • Abraham Maslow језик: енглески
  • Maslows Hierarchy of Needs језик: енглески
  • A Theory of Human Motivation језик: енглески
  • A Theory of Human Motivation: Annotated језик: енглески
Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →