Back

ⓘ Атанасије Јечинац




Атанасије Јечинац
                                     

ⓘ Атанасије Јечинац

Атанасије Јечинац био је пуковник у Руској царској војсци, добровољац у Другом српско-турском рату 1877-78, преводилац, писац уџбеника страних језика, и један од зачетника идеје да се у Русији формира музејска збирка фонографских снимака гласова познатих глумаца и певача.

Атанасије Јечинац, и након одласка у Русију није прекидао везе са завичајем. Био је претплаћен на бројна штампана издања и периодику, за српске новине и друге публикације на српском језику слао је прилоге и чланке за различите рубрике. Његов рад и допринос српско-руским културним везама цитирају се и данас у неким књижевним радовима у Србији.

                                     

1. Живот и дело

Атанасије Јечинац, рођен је 2. фебруара 1852. године у Госпођинцима, у јужној Бачкој, тада у саставу Аустријског царства, од оца Тодора, који се као војник-шајкаш, у чину каплара, борио против Мађара у буни 1848/49., и за испољено јуначко држање стекао Златну медаљу за храброст.

Основно школовање завршио је у Госпођинцу, а војне школе као питомац у Аустроугарској војсци. Официрско школовање започео је у Ајзенштату 1867., а завршио је у Војно-географском институту у Бечком Новом Месту 1874. године. Од 1871. до 1874. служио је у 29. угарском пешадијском пуку у Великом Бечкереку данас Зрењанин.

Октобра 1876. године, као добровољац, прешао је, заједно са многим Србима пречанима у Србију, и учествовао у ратовима које је Краљевина Србија водила од 1877. до 1878. године, у чину поручника и ордонанс официра у штабу Тимочког корпуса.

Из неких недовољно разјашњених разлога одселио се у Русију. Тамо је као школовани Србин, са војничким искуством и високим нивоом личног образовања, наставио војничку каријеру, све до чина пуковника. Јавља се 1882. године новосадској "Застави" као руски официр из Каменец-Подољска.

Атанасије Јечинац, све до краја живота, био је активан јавни друштвени и културни радних у руској грађанској средине, с краја 19. и у првим деценијама 20. века, о чему говори податак да се као познавалац страних језика, бавио не само војним и цивилним педагошким радом већ и писањем наставних уџбеника на неколико језика. Био је и у пословном контакту са међународном школом за учење страних језика "Корпорација Берлиц" енгл. Berlitz Corporation, основану 1878. године у САД.

Код Грамофона који је у 19. веку био нова справа, нови технички изум, Атанасије је уочио могућност за снимања гласа еминентних уметника. Неким позориштима у Русији предложио је формирање музејских збирки са снимцима гласова познатих Руских глумаца и певача. Са приручним грамофонским уређајем за нарезивање плоча, Атанасије Јечинац начинио је и снимке гласа, или говора, Лава Толстоја, кога је иначе посећивао више пута у Јасној Пољани.

Атанасије Јечинац је у периоду од 1878. до Првог светског рата написао неколико књига из војне оабласти, уџбеника страних језика, на руском језику, као и уџбеник на немачком језику; "О методама учења живих језика" нем. Methodik der lebenden Sprachen 1892.

Преводио је са руског на српски и немачки језик, па је тако превео и Рад Антона С. Будиловича, "О литературном единстве народов славнского племени" нем. Uber die literarische Einheit der Slaven, који је, у сопственом издању, штампао у Петрограду 1879. У прилогу овог издања дао је етничку карту Европе коју је сам нацртао. У многим руским листовима Атанасије Јечинац објављивао је прилоге из српске историје а у српским часописима: Јавор 1887 - 1891, Застава 1895–1908, Нова Искра 1902, Босна 1911 приказе руских књига из разних струка, посебно из књижевности. Извештавао је и о политичким приликама у Русији, али и текстове о заслужним Србима који су живели у Русији у Јавору 1891.

Имао је ћерку Милицу, али не постоје подаци у каквим условима се она родила, у породици или без породице, брачно или лолински-бекријски ванбрачно? Познато је да је ћерка Милица, после смрти оца Атанасија, у периоду између два светска рата, одржавала поштанску везу писмима са рођаком пуковником Милошем Јечинцем из Ниша.

Атанасије Јечинац, преминуо је 1918. године у Петрограду, Русија, где је и сахрањен.

                                     
  • 19. века у том сибирском граду, Србин Шајкаш родом из Госпођинаца, Атанасије Јечинац Био је он царски аустријски па затим и руски официр са службом у
  • генерал Грујић. У Омску је 1897. године живео Србин из Шајкашке, Атанасије Јечинац Слао је одатле дописе у српске листове, нарочито новосадску Заставу

Users also searched:

...