Back

ⓘ Списак римских легија




Списак римских легија
                                     

ⓘ Списак римских легија

Ово је списак римских легија, у коме су изнесени кључни подаци о свакој легији. Примарни фокус је дат Принципатским легијама, о којима постоји знатна литература, као и епиграфска и архаеолошка евиденција.

                                     

1.1. Укратко о развоју легија Рана република

Постоје штуре информације о римским легијама, које су се можда састојале од 1000 регрута из сваке од три трибе из периода раног краљевства. До краја V века п. н. е. легије су бројале до 6.000 људи, али Полибије, пишући око 150. п. н. е., обезбеђује најранији детаљан опис легијских структура и, највероватније, је мислио на војску после рата против Ханибала. Величина легије је варирала између 4.200 и 5.000 људи подељених у 30 манипула поређаних у 3 линије; док су лако оклопљене јединице – велити, формирале заклон, хастати копљаници и принципи главни људи, изабрани на основу година и искуства, распоређени у два реда, праћени најискуснијим војницима тријарији или људи трећег реда. Легијама је подршку пружало по 300 коњаника.

                                     

1.2. Укратко о развоју легија Од Гаја Марија до битке код Акцијума

Гају Марију је приписана промена у тактичкој структури легија од манипула у кохорте, иако се у пракси овај помак највероватније одвијао поступније; било је 10 кохорти, а свака се састојала од 6 центурија од по 80 људи, јачајући снагу легије на 4.800 људи, иако је прва кохорта можда била већа. Отприлике у ово време је орао aquila усвојен као симбол сваке легије, персонификујући њено перманентно постојање. Велити и легионарска коњица били су замењени специјалним помоћним трупама које су се састоје од странаца или људи из освојених земаља.

                                     

1.3. Укратко о развоју легија Принципат

Октавијан Август је од преживелих легија из периода тријумвирата формирао стајаћу, професионалну војску са којом је планирао да изађе у сусрет свим војним потребама. 14. године било је 25 легија у служби, повећавајући се током владавине династије Севера до 33 легије. Свака легија, организована у кохорте, са 120 коњаника, укључујући око 5.400 људи, имала је свој број и почасни назив и њоме су командовали сенатски легати легије, осим у Египту и касније у Месопотамији анектираној 198. г. где су легије биле под командом коњаничких префеката. Легионари су били регрутовани међу римским грађанима и, у све већем броју, из провинција, тако да је, до доба Хадријана, мало Италијана служило у легијама. Поред тога, тежило се томе да војници буду регрутовани локално, зато што су легијама биле потребне сталне базе. Од касног I века легионари су служили 25 година и примали су плату од 1.200 сестерција. Плата је допуњавана донацијама, а легионари су добијали и годишњу плату и уживали разне правне привилегије.



                                     

1.4. Укратко о развоју легија Доминат и позно царство

Диоклецијан је подигао број легија на, намање 67, иако можда нису задржале свој традиционални састав. Под Константином I "Великим" многе су остале а друге су биле основане, иако су оне легије у копненој војсци бројале само 1.000 људи и којима су командовали трибуни. Граничне трупе су се састојале делом од традиционалних легија, можда до половине своје уобичајене снаге, а њима су командовали префекти.

                                     

2. Појединачне легије

Legio I: првобитно формирана од стране Јулија Цезара или Ц. Вибуса Панса Цетрониануса; служила је под Октавијаном од 41. године н. е.; можда је легији одузет назив" Augusta ” пошто се осрамотила у Шпанији 19. године н. е. Служила је на Рајни од око 16. године н. е. до 69. године са базом у Ара Убиоруму данашњи Келн од 9. г, касније у Бони данашњи Бон; једна од легија које су учествовале у Вителијевом маршу на Рим; расформирана 70. године због сарадње са побуњеником Јулијем Цивилом лат. Iulius Civilis; можда су неки од њених војника били укључени у VII legia Gemina; добила је име Germanica због службе на Рајни.

Legio I Adiutrix" Помоћник ”: формирина је од стране Нерона 66. или 67. године од морнара у Мизенуму лат. Misenum; као формалну легију ју је организовао Галба. Борила се код Бедриакума лат. Bedriacum – данашње Кремоне за Отона, заробивши орла XXI легије Rapax; Вителије ју је послао у Шпанију. 70. године пребачена је у Могонциакум лат. Mogontiacum -, у Горњој Германији око 43. године. Пратила је Вителија у његовом маршу на Рим; на краће време је била пребачена у Карнунтум лат. Carnuntum, и до 71. године је на новој позицији код Ветере дан. Ксантен у Доњој Германији. Добила је назив pia fidelis Domitiana" Домицијанова одана и верна ” за лојалност показану 89. и 92/93. године. При пребацивању XIV легије Gemina на Дунав, XXII легија Primigenia је била премештена у Мајнц.

Legio XXX Ulpia Victrix" Улпијанова победничка ”: основао ју је Трајан и дао јој име по себи Марко Улпије Трајан око 105. г; њен број показује да је била тридесета легија у војсци. Била је стационирана у Бригециу лат. Brigetio у Горњој Панонији. Учествовала је у Другом дачком рату пре 122. године када је била пребачена у Ветеру дан. Ксантен у Доњој Германији - тада је VI легија Victrix била послана у Британију.

                                     
  • блокирао римску пешадију. Слонови су газили прве редове римских легија али главнина војске била је поштеђена од слонова због велике дубине римских редова
  • поседа у Африци. Таква акција је захтевала огроман број бродова за превоз легија и опреме у Африку. Патролирање картагињанске флоте крај Сицилије повећавало
  • потиснута и провлачила се унатраг између легија које су долазиле на врх брда, па је нарушила бојни поредак легија Пре него што су поново успоставили добар
  • победом тријумвира и њиховим доласком на власт Римске републике. У бици је учествовало преко 200.000 римских војника што ову битку чини највећом у историји
  • и Атанарика Визиготи су постали федерати - римски савезници који су служили у редовима римских легија а заузврат им је дозвољено да се населе на територији
  • је располагао са 13 легија 6.000 коњаника и 6.000 лаких пешака. Основано се намеће питање је да ли је свих 13 Помпејевих легија било у пуном броју, узвевши
  • су слабост северних граница и због тога ће након тога чак половина римских легија 16 од 33 бити стационарино на Дунаву и Рајни. Марко Аурелије провео
  • војску састављену од Преторијанске гарде и вексилација више легија У почетку, далматска римска коњица је победила готске коњанике. Готи, који су имали бројчану

Users also searched:

...