Back

ⓘ Славско Поље




Славско Поље
                                     

ⓘ Славско Поље

Крајем 17. века, село је постало део Војне границе. У 18. веку припадао је глинском пуку. Изградња железничке пруге Вргинмост - Карловац 1905. године био је важан догађај за развој села, јер је истовремено омогућавао запослење тј. радове на одржавању железнице и омогућавао становницима да траже запослење и баве се трговином даље. Крајем Првог свјетског рата, 1918. године село је постало део Српско-хрватско-словеначке краљевине, а касније и Краљевине Југославије.

Село је претрпело велике демографске губитке у Другом свјетском рату са 417 његових становника који су страдали. Од тога је 235 било цивилних жртава фашизма, док је 81 погинуло као борци партизанских јединица, а остали су подлегли тифусу. Само у масакрима у глинском срезу почетком августа 1941. године живот је изгубило 136 мушкараца и дечака. Први становници који су изгубили живот већ у мају 1941. умрли су у концентрационом логору Јадовно, док су неки од заробљених партизана умрли као ратни заробљеници у далекој Норвешкој. Након снажног удара бруталне усташке кампање у лето 1941. године, становништво се масовно придружило антифашистичком покрету отпора.

Славско Поље се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини.

                                     

1. Становништво

Према попису становништва из 2001. године, Славско Поље је имало 375 становника. Многи становници српске националности напустили су село током операције Олуја 1995. године. Славско Поље данас представља највеће повратничко село на Кордуну. Последњим пописом становништва из 2011. године, у Славском пољу живи 338 становника.

                                     

2. Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено мјесто Славско Поље је имало 752 становника, следећег националног састава:

Аустроугарски попис 1910.

На попису 1910. године насеље Славско Поље је имало 1.402 становника, следећег националног састава:

  • Мађари - 6 0.42%
  • Хрвати - 1 0.07%
  • Срби - 1.395 99.50%
  • укупно: 1.402
                                     

3. Познате личности

  • Бранко Мамула 1921, антифашиста, борац отпора, адмирал ЈНА и министар одбране Југославије у периоду 1982-1988.
  • Симо Вучинић 1915-1943, антифашиста, партизан и Народни херој Југославије.
                                     
  • поп Димитрије Јовановић. Домаћин славе био је учитељ, који је по резању славског колача изговорио светосавску беседу. За следећу годину се примио да буде
  • Домаћице младенце нуде деци и свима који дођу у кућу пре подневним сатима. Славски обредни хлеб традиционални је српски колач, који се меси за крсну славу
  • на месту где ће ће се изградити храм, 3. јуна 2001. године пресечен је славски колач. У тадашњој Скупштини Града Ниша је први пут прослаљена слава Св
  • Сварожићи основана 2001. године словенска општина Донбаса и Приазовља Дивље поље рус. Дикое поле основана 21. септембра 2008. године минска општина родновера
  • је већ 1225. добила градска права, затим самостан Злат данашње село Славско Поље и цистерцитска опатија Топуско. О важности овог простора у предтурском
  • Преподобномученици Параскеви. Црква је служила за венчања, крштења и сечење славских колача. Зна се да је последње венчање обављено 1895. године. Поред саме
  • површи која је нагнута од севера ка југу и постепено прелази у ниже Темнићко поље Ова површ представља и крајњи југоисточни обод Шумадије. На северозападу
  • поље скине капу, прекрсти се и врати капу наглаву. Ножем прекрсти градоносни облак три пута, расијецајући га на четвртине, које затим отјера од поља
  • свештеника. Освећена водица за Крсну славу сва се употреби на справљање славског колача и кољива, а може и да се остави мало за пиће да сви чланови дома

Users also searched:

...