Back

ⓘ Људи говоре




                                               

Центар за културну деконтаминацију у Београду

Центар за културну деконтаминацију је непрофитна институција културе, чију заједницу представљају уметници, активисти, теоретичари, невладине организације, иницијативе културе и уметности и људских права и која се налази у Павиљону Вељковић, у Бирчаниновој 21 у Београду. Рад центра је заснован на критичком мишљењу и културној и уметничкој продукцији.

                                               

Жена у зеленом

Жена у зеленом је амерички детективски филм из 1945. године, и једанаести филм у серијалу од четрнаест филмова о Шерлоку Холмсу у коме главне улоге играју Бејзил Ратбон и Најџел Брус. Филм је базиран на ликовима које је створио Артур Конан Дојл, а насловну женску улогу тумачи Хилари Брук, док се Хенри Данијел појављује као професор Моријарти. Филм прати оригиналну премису, док су неки елементи преузети из прича "Последњи проблем” и "Празна кућа”. Ово је трећи филм из серијала, након филмова Шерлок Холмс и глас страха 1942 и Шерлок Холмс суочен са смрћу 1943, у којем је Хилари Брук тумачила ...

                                               

Милош Масаловић

Милош Масаловић је био српски и југословенски официр, пуковник Југословенске војске и шеф кабинета председника Владе народног спаса Милана Недића. Убијен је од стране припадника Југословенске војске у Отаџбини и постхумно унапређен у чин бригадног генерала.

                                               

Шерлок Холмс у Вашингтону

Шерлок Холмс у Вашингтону је амерички детективски филм из 1943. године, и пети филм у серијалу од четрнаест филмова о Шерлоку Холмсу у коме главне улоге играју Бејзил Ратбон и Најџел Брус. Филм је у потпуности оригиналан и није базиран ни на једној причи сер Артура Конана Дојла. Прича је смештена у време Другог светског рата. Строго поверљиви документ британске владе мора бити уручен америчкој влади, документ који би могао да промени и сам ток рата. Међутим, мистериозна смрт гласника и нестанак документа довешће у опасност судбину читавог човечанства. Шерлок Холмс и његов верни пријатељ до ...

                                     

ⓘ Људи говоре

"Људи Говоре" су прозно књижевно дело српског авангардног књижевника Растка Петровића објављено 1931. То је уједно и последње Петровићево књижевно остварење објављено за живота. У складу са авангардном поетиком ово дело је жанровски дифузно и у себи садржи елементе кратког лирског романа, путописа и есеја. Петровић већ у кратком уводу књиге наговештава њене суштинске особености, њену генезу, предмет и форму, а посредно и значење и поруку. Из увода се види, а касније се током читања на више места потврђује, да је дело настало спонтано, да се рађало управо у тренуцима доживљаја, у самом догађању, односно да је писање дела било продужавање непосредног, аутентичног догађаја.

"Људи Говоре" се састоје из три дела. У првом делу главни јунак, који је обликован аутобиографски, одлази на острво на једном језеру, где се упознаје са животом и становницима на њему. Сутрадан одлази на другу обалу и обилази градић, да би се истог дана вратио у рибарско насеље одакле је кренуо свој обилазак. Други део описује долазак истог путника на исто место након годину дана, где открива нове детаље међу људима и у простору. Трећи део је есејистички и лирски интониран и у њему су представљене рефлексије и осећања у виду непосредног доживљаја стварности путника загледаног у природу и обузетог гласовима из даљине.

Предмет "Људи говоре", како је Петровић записао у уводу, нису ни грађевине ни предели као у класичном путопису, већ оно што се непосредно догађало пред њим, то јест оно што су људи говорили око њега, што је на први поглед једноставно и готово банално, а што у суштини испуњава свакодневни живот људи и универзума, како бележи у уводу. Књижевна критика је похвално писала о овом прозном делу. Милан Богдановић је у тескту из 1931. истакао да је писац успео да постигне тежак резултат да општа стања пружи живописно., док ће Марко Ристић закључити да су "Људи говоре" са чисто уметничког гледишта Растково најскладније, у извесном смислу најзавршеније дело. Дело је временом добило статус класика српске књижевности, и саставни је део лектире за трећи разред средњих школа у Србији.

                                     
  • горњо - енгадински и доњо - енгадински којиме говоре Енгадинци, и сутселвански и сурселвански којима говоре Романши или Руманши у швајцарском кантону Граубинден
  • језика. Горњолужичкосрпски језик према подацима из 2007. године говори око 13.490 људи Горњолужичкосрпски текстуални корпус Witaj Онлајн курс горњолужичкосрпског
  • Јавне похвале Народног позоришта за представе Потера за златом и Солунци говоре Ивковић Лепомир Народно Позориште у Београду narodnopozoriste.rs.
  • приликама или у разговору са становницима осталих крајева Србије претежно говоре стандардним језиком у зависности од образовања и познавања стандарда
  • језик је званичан у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори и говори га око 12 милиона људи Такође је мањински језик у државама централне и источне Европе
  • једини је представник нигерско - конгоанске подскупине цвана, којим говори преко 4.500.000 људи у Боцвани, Јужноафричкој Републици, Намибији и Зимбабвеу. Припадници
  • званична језика у Папуи Новој Гвинеји. Говори га око 120.000 људи Становници Папуе Нове Гвинеје који говоре Хири Моту не могу у потпуности разумети
                                               

Ацхуми

Народ Ацхуми или Кудмони су етничка група аријевске расе и ирански народи који живе на југу Ирана, односно на југу провинција Фарс и Керман, источном делу провинције Бушер и готово целом Хормозганy провинција. Поред тога, многи од њих већ дуги низ година живе у Персијски залив, попут УАЕ, Бахреина, Кувајта, Катара и Омана, и сматрају се домороцима. Већина њих су сунити, а међу њима се виде и мањине шиити, ти људи говоре језик Ацхуми који је ближи древном персијском него савременом персијском.

Users also searched:

...
...
...