Back

ⓘ Прва српска читаоница




                                     

ⓘ Прва српска читаоница

Прва српска читаоница или Читалиште у Иригу основано је 1841. године по угледу на Матицу српску, а основао га је крушедолски архимандрит Димитрије Крестић уз помоћ тамошњих младих Срба.

                                     

1. O читаоници

Оснивачка скупштина одржана је 23. децембра 1841.и том приликом изгласан је Устав и изабрана управа. Кирило Неофитовић изабран је за председника, трговац Гаврило Васић за потпредседника, трговац Ђорђе Поповић за надзиритеља, Никола Николић за благајника и Аца Васић за секретара. Читаоница је смештена у "Србској школи" и свечано отворена 1.јануара1842. Имала је на располагању три просторије са четири већа и једним мањим столом. Циљ оснивања Читалишта био је да се, осим књига на страним језицима, купује свака српска књига или новина, нарочито књиге које је издавала Матица српска, како би се помогла српска књижевност. Члан је могао да буде сваки Србин из Ирига и околине а цена чланарине је била пет форинти. У Иригу су се могле пронаћи српске, пештанске, београдске, хрватске и немачке новине, а даље су се новине слале у суседна места на по три дана. Такође, књиге су из Ирига слате на читање у Митровицу, Руму, Земун и Београд. Током 1842. године Читаоница је радила и под називом "Дружство Читаонице србске".

Познато је и да је Читалиште поклањало књиге Српској библиотеци у Братислави. Читаоница је на поклон добила и Голубицу за 1839-1841 Глигорија Возаровића са његовим потписом.

                                     

1.1. O читаоници Читалиште данас

Данас Српска читаоница у Иригу располаже фондом од двадесетак хиљада књига и богатом збирком слика. Смештена је у нов, наменски грађен простор. У едицији Стражилово објавила је више од двеста наслова из области књижевности и науке. О угледу Српске читаонице и континуитету њеног деловања говори и плејада почасних чланова међу којима су Владимир Јовановић, Љубомир Ненадовић, Јован Јовановић Змај, Вељко Петровић, Иво Андрић. За свој допринос у развоју културе и писане речи Читаоница је добила Вукову награду, Сурепову награду за резултате постигнуте у развоју библиотечке делатности, као и многе друге значајне награде.

                                     
  • равноправно коришћење читаонице и у томе врло брзо успјели. Тако су донесена нова правила читаонице Читаоница је добила име Радничка читаоница и у њој су радници
  • неколико крупнијих послова оснивање Народне библиотеке и музеја, општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије наука али није успевало због слабе
  • Светозар. И ова читаоница је престала са радом неке од наредних година. Године 1979. отвара се нова читаоница под називом Читаоница крушевачка. Почетком
  • Републике Србије 1961. године. У Лесковцу је 1879. године отворена прва читаоница - Градска читаониоца. Она је отворена под патронатом београдског школског
  • је, у току рата, Читаоница остала. Због тешке финансијске ситуације Читаоница се селила из кафане у кафану. Одмах по оснивању Читаоница је била смештена
  • старијег узраста од 12 до 16 година. Поред издавачког одјељења ту је и читаоница у којој се организује већина манифестација у библиотеци, као и интернет
  • добро као споменик културе. Данас се у Згради Српска круна налази Библиотека града Београда. Хотел Српска круна изграђен је 1869. године као најмодернији
  • Градском читаоницом као интергралном организационом јединицом која је смјештена и приземљу стамбеног објекта на 116 м2 корисног простора. Градска читаоница располаже

Users also searched:

...