Back

ⓘ Rista Simonović




Rista Simonović
                                     

ⓘ Rista Simonović

Rista M. Simonović, bio je po obrazovanju pravnik, po zanimanju advokat, sudija i upravnik Državnog arhiva u Vranju, po interesovanju istoričar, književni kritičar, novinar, bibliofil.

                                     

1.1. Život i delo Poreklo

Rista M. Simonović Gočoban roden je 20. februara 1908. godine u Vranju, kao deseto dete, u braku Mladena Simonovića, zanatlije, i Aleksandre Simonović devojačko Dordević, domaćice. Mladen i Aleksandra imali su jedanaestoro dece, desetoricu sinova i ćerku, od kojih je preživelo njih petoro. Njegov deda Simon Ivanović, po kome je posle 1878. porodica dobila prezime Simonović, bio je pismen čovek. Njegovi preci došli su krajem 18. veka iz okoline Prizrena. Simon Ivanović i njegov sin Mladen, kasnije Simonović, bili su dobri majstori, zidari i dunderi. Rista M. Simonović je rano ostao bez oca, koji je učestvovao u Prvom i Drugom balkanskom ratu, a zatim u Prvom svetskom ratu. Ubili su ga Arnauti 1914, izmedu Prištine i Prizrena. Njegova majka Aleksandra Simonović sama je odškolovala svoju decu.

                                     

1.2. Život i delo Mladost i školovanje

Rista M. Simonović završio je osnovnu školu i gimnaziju u Vranju. Kao mladić bavio se sportom, igrao je za fudbalski klub "Sloga". Učestvovao je u svim kulturnim i prosvetnim priredbama u Vranju. Vodio je metereološku stanicu od 1929. do 1931. Godine 1933. bio je knjižničar Gradanske kasine s bibliotekom i čitaonicom, a 1937. i 1938. bio je njen potpredsednik i u njoj je održao mnoga predavanja. Jedan je od osnivača i urednika "Vranjskih novina". Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1935. Ispite je polagao kod Slobodana Jovanovića, Dorda Tasića, Dragoljuba Jovanovića, Lazara Markovića i drugih. S nekima od njih se kasnije dopisivao. Godine 1937. postao je advokatski pripravnik.

                                     

1.3. Život i delo Drugi svetski rat

Kad su Bugari okupirali Vranje 1941, Rista M. Simonović, Srbin i levičar, odbio je da se izjasni kao "moravski Bugarin". Medu prvima je uhapšen i mučen. Bugari su mu zaplenili knjige i spalili ih ispred zgrade Gimnazije. Vreme okupacije preživeo je obradujući zemlju. Godine 1944. oženio se Katarinom Ilić, iz porodice Kaludera, s kojom je dobio ćerku i trojicu sinova, i od njih desetoro unučadi. U NOV-u je bio od 15. septembra 1944, kao vojnik 46. divizije, ratovao je protiv balista u Drenici, gde je ostao do 15. maja 1945. godine.

                                     

1.4. Život i delo Poratno vreme

Nakon rata, radio je u Okružnom narodnooslobodilačkom odboru i kao sudija u Okružnom sudu u Vranju. Novembra 1950. otpušten je iz službe, jer se "ogrešio o tekovine naše narodne reolucije", tako što je čitao "jedan letak IB da o tome nije nikoga obavestio". Kao i za vreme okupacije, obradivao je zemlju da bi prehranio porodicu. Tek marta 1953. dobio je rešenje da može da otvori advokatsku kancelariju u Kosovskoj Kamenici. Zatim je bio advokat u Bosilegradu i u Vladičinom Hanu, da bi se, posle devet godina izgnanstva, 1962. vratio u Vranje i osnovao Državni arhiv Vranja, čiji je direktor bio do penzionisanja. Iste godine, ustupio je Muzeju Vranja veliku i retku gradu da bi osnovali spomen-kuću Borisava Stankovića. Bio je pokretač mnogih kulturnih aktivnosti u Vranju, a izmedu ostalih i podizanja spomenika Borisavu Stankoviću, održavanja "Borine nedelje" i drugih. Godine 1967. otvorio je prvu "Borinu nedelju" u Gradskom parku. Otišao je u penziju 1973.



                                     

1.5. Život i delo Životno delo

Za svoj višedecenijski rad u kulturi i društvenom životu Vranja, dobio je Sedmoseptembarsko priznanje grada Vranja. Umro je 19. maja 1998. u devedeset i prvoj godini, kao najznačajnija ličnost Vranja druge polovine 20. veka. Od 1925. do 1997. objavio je 290 radova u više od dvadeset novina i časopisa: "Vranjski glasnik", "Leskovački glasnik", "Politika", beogradska "Pravda", zagrebački "Vijenac", cetinjski "Zapisi", skopsko "Srpsko Kosovo", niške" Narodne novine", "Anali Pravnog fakulteta", "Književne novine". Njegovo najznačajnije delo jeste "Društvena istorija Vranja, od kraja 19. do kraja 20. veka" 2013. Rukopis su za štampu priredili Slobodanka Mladenović, Simon Simonović, Branislav Simonović i Tomislav Simonović, njegova deca. Ova kapitalna knjiga ima 880 strana i sadrži 120 fotografija, pisama, plakata. "Društvenu istoriju Vranja" Rista M. Simonović pisao je, s kraćim i dužim prekidima, punih sedam decenija. Pored uvodnog dela "Počeci istorije Vranja", priredivači su 116 priloga podelili u deset poglavlja, u kojima se ogleda život Vranja u poslednjih sto godina.

                                     

2. Dela

  • Vranjska gimnazija 1881-1981, 1981.
  • Ljudi i dela II, 1984.
  • Borisav Stanković i njegovo književno delo fotografije, 1984.
  • Ljudi i dela I, 1968.
  • Borisav Stanković i njegovo književno delo 1966.
  • Prva književna dela Borisava Stankovića, Vranje, 1990.
  • Vranje, okolina i ljudi II, 1973.
  • Ljudi i dela III, 1991.
  • Život i književno delo Borisava Stankovića, 1968, 2007.
  • Botaničar Josif Pančić u Vranju, Vranje, 1995.
  • Društvena istorija Vranja, od kraja 19. do kraja 20. veka, Vranje, 2013.
  • Vranjska gradanska kasina izmedu dva svetska rata, 1982.
  • Plakati narodne vlasti za 1942, 1943, 1944. i 1945. godinu, 1983.
  • Borisav Stanković i njegovo književno delo II, 1968.
  • Staro Vranje koje nestaje fotografije Vranje, 1984.
  • Gradski narodnooslobodilački odbor Vranje, 1944-1945.1973.
  • Vranje, okolina i ljudi, 1964.
  • Plakati narodne vlasti za 1944-1945, 1983.
  • Priredio knjigu priča Ljudski jadi Vuke-Pop Mladenove, Vranje, 1972.
  • Život i naučno delo Dorda Tasića, Vranje, 1990.
  • Osnivanje i rad metereološke stranice u Vranju, 1983.
  • Borisav Stanković i njegovo književno delo III, 1972.
  • Dva jugoslovenska velikana – Borisav Stanković i Dorde Tasić, 1982.


                                     
  • Од искусних четника ту су били наредник Веселин Веселиновић, Стојан Симоновић - Коруба и Стојан Ристић - Гниљанац. Војвода Ковачевић је одмах по доласку
  • Цветковић - Долгач Зафир Премчевић Стојан Симоновић - Коруба Крста Ковачевић - Трговишки Тренко Рујановић Спаса Павловић - Гарда Риста Цветковић - Сушачки Ђорђе Цветковић - Дримколски
  • 1943. године на Гламочком пољу Јосип Рус Брано Савић Павле Савић Јагош Симоновић Никола Срдић, погинуо Петар Стамболић Лука Стевић Флоријан Сучић Ђуро
  • Иван Ренко, Милан Ризевски, Милан Рукавина, Танкосава Симић, Драгица Симоновић Јоже Смоле, Славко Сорчак, Таип Таипи, Фадиљ Таиповић, Борко Темелковски
  • Санто, Зорка Секуловић, Максимилијан Сеница, Бранислав Симић, Добривоје Симоновић Јоже Слокар, Андреј Спасов, Борисав Сребрић, Борис Станковски, Иван Стојановић
  • Милован Спасић, управитељ основних школа, Димитрије Данић, трговац, Максим Симоновић професор Кнежевског лицеја, Јанаћ Кумануди, трговац, Петар Радовановић
  • Врањанци 2015. изд. Врање: Историјски архив 31. јануар стр. 31 - 33. Симоновић Риста Друштвена историја Врања 2013. изд. Врање: Историјски архив 31
  • 1802 - 1873 Милутин Дедић 1935 - 2021 Александар Дероко 1894 - 1988 Ива Деспић - Симоновић 1891 - 1961 Ксенија Дивјак 1924 - 1995 Војо Димитријевић 1910 - 1980 Илија
  • у Врању 1. Маја се организује Међународна изложба паса свих раса. Симоновић Риста М. Друштвена историја Врања : од краја 19. до краја 20. века. Врање:
  • за грађане и врањске породице: Врањски обичаји и веровања Надимак Симоновић Риста М. Друштвена историја Срба. Историјски архив Врање. стр. 409 - 411. 

Users also searched:

...