Back

ⓘ Жарко Рувидић




Жарко Рувидић
                                     

ⓘ Жарко Рувидић

Жарко Рувидић лекар интерниста, санитетски генерал, начелник Санитетског одељења Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије од 1936. до 1940. године.

                                     

1. Живот и рад

Жарко Рувидић рођен је у Лесковцу 27. маја 1880. године. Основну школу завршио је у Шапцу. Прву Београдску гимназију завршио је 1898. године. Након заршене средње школе студије медицине започео је на Медицинском факултету у Грацу, а наставио у Бечу, где је и дипломирао 1904. године, као војни питомац. Првих дана јануара 1905. године ступа у војну службу као санитетски поручник, најпре као пуковски лекар 6. пешадијеког пука у Београду. Крајем септембра 1906. године одлази у Пожегу где је постављен за трупног лекара гарнизона и управника амбуланте. Као трупни лекар имао је прилику да упозна живот војске и проблематику трупне санитетске службе. Специјализирао је интерну медицину у Бечу 1909-1910. године код професора Neusser-a и посебно се бавио туберкулозом.

У Балкански ратовима био је пуковски лекар 12. пука, шеф Унутрашњег одељења Војне болнице у Скопљу. У Првом светском рату 1914. био је референт санитета и командир болничке чете Дринске дивизије. Преболео је пегавац 1915. године, прешао преко Албаније. На Солунском фронту успешно је организовао евакуацију и збрињавање рањеника у току Кајмакчаланске битке. Од 1917-1918. био је шеф Унутрашњег одељења и управник Војне болнице Престонаследник Александар у Солуну. Пред офанзиву 1918. године постављен је за референта санитета Југословенске дивизије. После рата 1919. године постављен је за управника Сарајевске војне болнице, која постаје болница II армијске области. Др Жарко Рувидић је био лични лекар војводе Живојина Мишића и налазио се његовој пратњи на лечењу у Француској 1920. године. У периоду од октобра 1921. године до августа 1927. године био је шеф интерног одељења Сарајевске војне болнице I армијске области и стални члан Војно–санитетског комитета поред редовне дужности. Александар I Карађорђевић 1. децембра 1925. године, на предлог Министра Војске и Морнарице унапређује др Жарка Рувидића у чин санитетског бригадног ђенерала. Од августа 1927. године до маја 1928. године био је начелник Санитетског одељења V армијске области. Од маја 1928. године постаје шеф интерног одељења Сарајевске војне болнице I армијске области. Јуна 1930. године постаје шеф интерног одељења Главне војне болнице. Новембра 1932. године постаје шеф I интерног одељења Главне војне болнице. На тој дужности остаје до августа 1934. године када је постављен за помоћника начелника Санитетског одељења од Министарства Војске и Морнарице. 13. марта 1936. године постављен је за начелника Санитетског одељења Министарства Војске и Морнарице. Петар II Карађорђевић на предлог Министа Војске и Морнарице 6. септембра 1936. године унапредио га је и чин санитетског ђенерала. На тој дужности је остао до 28. септембра 1940. године када је пензионисан. Активиран је на истом положају 1941. године почетком Другог светског рата.

Био је дугогодишњи члан и председник Главног санитетског савеза, члан ГО и председник Санитетске секције Друштва Црвеног крста Југославије, председник и наставник Школе за нудиље, делегат Југославије на дипломатској конференцији у Женеви 1929. године на којој је донета Женевска конвенција за побољшање судбине рањеника и болесника у војскама у рату. Био је активни учесник на бројним конгресима и другим скуповима војне медицине, Црвеног крста и других стручних скупова у земљи и иностранству; био је члан управе Лекарске коморе, председник српске и југословенске Лиге против туберкулозе, један од оснивача Југословенског физиолошког друштва, потпредседник Друштва лекара БиХ, активно је учествовао и њиховом раду. Био је активан члан Српског лекарског друштва и његових секција.

Као начелник војног санитета допринео је реорганизацији санитетске службе доношењем нове Ратне санитетске службе у војсци, Санитетске службе у миру, Уредбе о сузбијаљу туберкулозе у војсци. Основао је Фонд за сузбијање туберкулозе, обновио Интернат војних питомаца за обезбеђење лекарског кадра у војном санитету.

Написао је велики број стручних и научних радова који су излазили и Српском архиву, Војно-медицинском гласнику, Медицинском прегледу, Фтзиолошком гласнику, Ратнику и у појединим мањим часописима. Сви ови радови и чланци углавном су расправљали проблеме респираторне и кардио-васкуларне патологије, а износили су његова искуства из војне медицине и војно-медицинске организације у ратовима, тако да представљају драгоцен прилог за историју нашег санитета.

За своју дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима.

Окупацију је провео у Београду, где је и умро 23. децембра 1947. Сахрањен је на Новом гробљу.

                                     

2. Одликовања

Домаћа одликовања

  • Орден Црвеног крста
  • Крст милосрђа
  • Орден Југословенске круне II реда
  • Орден Белог орла III реда
  • Армијску похвалу за успешну евакуацију рањеника у Кајмакчаланској бици
  • Сребрна Медаља Милоша Обилића
  • Орден Светог Саве II реда
  • Орден Белог орла V реда

Инострана одликовања

  • Ordre National de la Légion d’honneur Officier
  • Ordre National de la Légion d’honneur Commandeur
  • Грчки орден Св. Спаситеља
                                     

3. Библиографија

  • Рувидић Ж., Епидемија скробута у Српској војсци 1915 и 1917, од д-ра Рувидић Жарка, референта санитета Дринске дивизије, С.Н. на Крфу 1918. бр. 98.
  • Рувидић Ж., Епидемија инфлуенце 1921/22 год. Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XXV, год. 1923, бр. 5. стр. 223.
  • Рувидић Ж., Епидемија мраса и инфлуенце у I арм. Војној болници 1924. год., Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XXVI, год. 1924, бр. 6. стр. 267.
  • Рувидић Ж., Ауторегулација крвног притиска и њени поремећаји, Београд: Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. 1935. стр. 57 са 20 црт. и табелама
  • Рувидић Ж., Лечење маларије, Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XXVI, год. 1924, бр. 8. стр. 327.
  • Рувидић Ж., д-р, Огромни длакави neaevus pigmentosus, Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XIII, год. 1907. стр. 145.
  • Рувидић Ж., С. А. XII, 1906, 22 ; XIV, 1908, 119.
  • Рувидић Ж., Борба против маларије у војсци, Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XLII, год. 1940, бр. 9. стр. 385.
  • Рувидић Ж., Евакуација рањеника при заузећу Кајмакчалана 1916. год., Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XXIV, год. 1922, бр. 4-5. стр. 239.
  • Др Жарко М. Рувидић. Маларија – наступна или барска грозница. Malaria, Febris intermittens. – Београд. 1932. стр. 11. са 10 сл. Одломак из књиге "Заразне болести у војсци".
  • Рувидић Ж., Избор мета за лечилиште за туберкулозна војна лица. - Београд: Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. 1934. стр. 18 са 5 сл. Посебни отисак: Војно-санитетски гласник №1, 1934.
  • Рувидић Ж., Један случај конгениталног вициума срца, Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XXV, год. 1923, бр. 3. стр. 138.
  • Др Рувидић Жарко: Повећан крвни притисак – Hypertonia – Београд. Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. 1932. Стр 14 са дијагр. Посебни отисак: Војно-санитетски гласник №3, 1932.
  • Рувидић Ж., Туберкулоза у војсци, Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XXXI, год. 1929, бр. 10. стр. 867.
  • Рувидић Ж. М., Из II мед. Клинике у Бечу, шеф дворски саветник v. Neusser. Поглед на савремену дијагностику и терапију плућне туберкулозе од санитетског капетана д-ра Рувидић Ж. Предавање одржано на III редовном састанку Срп. Лекарског Друштва 23. октобра 1910. године, у Београду. Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XVII, год. 1911, бр. 1. стр. 97.
  • Рувидић Ж., Епидемија скробута у Српској војсци 1917, С.Н. на Крфу, 1918.
  • Рувидић Ж., Један случај парализедесног горњег и доњег екстремитета после антирабичне вакцине. - Београд: Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. 1933. Стр 6. Посебни отисак: Војно-санитетски гласник №1, 1933.
  • Рувидић Ж., Маларија у војсци и њено сузбијање, Београд: Војно-санитетски гласник, 1938 Београд: Дом
  • Dr Jarko M. Rouviditch. Le désencombrement des Hôpitaux Militaires en temps de paix. стр. 13. Extrait: Bulletin International des Services de Santé des Armées de Terre, der Mer et de lAir. №1 Janvier 1940.
  • Рувидић Ж. и Павловић В., О пнеумотораксу, Београд: Војно-санитетски гласник, 1931 Београд: Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице
  • Рувидић Ж., Историја санитетских јединица и установа Дринске дивизије II позива. – Београд. Штампарија Живка Маџаревића 1940. стр. 16. Посебни отисак: Војно-санитетски гласник №3, 1940.
  • Др Ж.М. Рувидић. Једанаест година рада Унутрашњег одељења Главне војне болнице – 1922 до 1932 год. Закључно. – Београд. Штампарска радионица Министарства Војске и Морнарице. 1934. стр. 55 са таб. + 3 прил. Са црт. и дијагр., Војно-санитетски гласник №3, 1934.
  • Рувидић Ж., Један случај страног тела у једњаку, Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва, XXIV, год. 1922, бр. 2-3. стр. 114.


                                     

4. Спољашње везе

  • Службени војни лист 6.9.1936
  • Клиника за пулмологију
  • Службени војни лист 23.3.1936
  • Евакуација рањеника при заузећу Кајмакчалана 1916. године
  • Службени војни лист 1.12.1925
  • Начелници Војномедицинске академије
                                     
  • Serbian Front in Macedonia, John Lane & Bodley Head, London, 1917. Рувидић М. Жарко Евакуација рањеника при заузећу Кајмакчала 1916, Србија, Ратник
  • Serbian Front in Macedonia, John Lane & Bodley Head, London, 1917. Рувидић М. Жарко Евакуација рањеника при заузећу Кајмакчала 1916, Србија, Ратник
  • Горан Недовић Стефан Савић Никола Јосиповић, Бранислав Тодорић, Милутин Рувидић Здравко Петровић 97 2016. Властимир Пурић Дејан Ковачевић Весна Првуловић

Users also searched:

...