Back

ⓘ Милорад Ћириловић




Милорад Ћириловић
                                     

ⓘ Милорад Ћириловић

Милорад Ћириловић, земљорадник и учесник два Балканска рата, као и Првог светског рата. Носилац је два официрска ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, Орден Белог орла, Албанске споменице и многих других одликовања и споменица.

                                     

1. Биографија

Милорад Ћириловић рођен је у селу Новаци код Уба, 1877. године, као најстарији син Јована и Миљане рођене Митровић. Његов млађи брат Марко Ћириловић, је такође касније био учесник ослободилачких ратова и такође носилац ордена Карађорђеве звезде, као и његов старији брат.

После основне школе и пет разреда гимназије завршио је и ратарску школу. Да би и практично усавршио стечена знања још две године провео је на стручном усавршавању у Чешкој. По повратку у домовину настојао је да стечена знања што потпуније примени на сопственом поседу. Захваљујући стеченом знању и искуству, урођеној вредноћи и ентузијазму веома брзо је био запажен. Чим му је отац умро, иако веома млад преузео је старешинство над породичном задругом и не само да је сачувао велико породично имање већ га је унапредио и увећао. Активно је учествовао и у друштвеном животу своје средине па су му повераване разне дужности. Између осталог био је и председник новачке општине. Београдски дневник "Правда" за њега је написао:

                                     

1.1. Биографија Ратно искуство

И заиста Милорад Ћириловић као резервни официр српске војске активно је учествовао у оба балканска и Првом светском рату. Својом храброшћу и витешким држањем истакао се у више борби и других акција. Посебно је био запажен у борби на Гучеву, где је у силном налету са својим војницима освајао читаве низове аустроугарских ровова. Према казивању његових сабораца, добро су га запамтили и Турци и Бугари у претходним балканским ратовима. Према војницима био је као родитељ – пун разумевања, нежан и пажљив. Сву своју плату делио је са њима. За њега се говорило да је витез без страха и мане, узоран и вредан радник, оличење честитости и родољубља, несебичан и племенит, настојао јед да увек буде у првим борбеним редовима са својим војницима. Због свега тога брзо је стекао подршку и поверење својих сабораца, који су настојали да га у свакој прилици следе. Као што је некад предњачио у настојању да спречи задржавање непријатеља у Србији, тако је и на Кајмакчалану предњачио у жељи да их што пре протера из наше земље. Чета којом је командовао прва је изашла на врх Кајмакчалана, висок 2.522 метра. И тек што је резервни капетан I класе Милорад Ћириловић са својим војницима, после дужег времена, стао на тло слободне српске земље.

Врховна команда је свој дневни извештај завршила овим речима:

Сахрањен је у крипти Маузолеја на Зејтинлуку у Солуну парцела 19. Његово име и презиме прво је уписано на Споменику палим Тамнавцима – учесницима ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године у градском парку на Убу, као једног од најхрабријих Тамнаваца. О његовом јунаштву и погибији писале су многе новине и друга средства јавног информисања.

За испољену храброст добио је два официрска ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV степена. Први је зарадио за хероизам испољен на Гучеву, а други за показано јунаштво на Кајмакчалану. Поред та два висока одликовања имао је Орден Белог орла и још нека одликовања и друга признања.

Био је ожењен Катарином из чувене породице Драгојловића из Рађевог Села крај Ваљева. У браку су имали пет синова и две кћери иза којих је остало бројно потомство.