Back

ⓘ Љиљана Смајловић




Љиљана Смајловић
                                     

ⓘ Љиљана Смајловић

Љиљана Смајловић српска је новинарка, председница Суда части Удружења новинара Србије, колумнисткиња Недељника и бивша главна и одговорна уредница листа "Политика”.

                                     

1. Детињство и школовање

Љиљана Угрица је рођена у Сарајеву. Мајка, Даница, родом из Бихаћа, медицинска сестра по занимању, која је након Другог светског рата, постала потпуковник Југословенске народне армије, а отац, Мирко, био је члан државне службе. Има шест година старију полусестру Милу, с мајчине стране, којој је то био други брак.

У емисији "Откопчано”, рекла је како јој је као малој девојчици, било занимљивије праћење Кубанске ракетне кризе и односа великих сила, од играња са луткама.

Када је Љиљана имала девет година, пошто је у то време Југославија помагала земљама трећег света, њена мајка је послата као медицинска сестра у Алжир, па су се она и сестра преселиле са мајком. У Алжиру се школовала у француском интернату. По повратку у Сарајево, наставила је школовање, уписивањем Прве сарајевске гимназије. Године 1972. последње године гимназије, добила је стипендију, "American Field Service”, те годину дана живела у Сан Рафаелу, у Калифорнији, са једном америчком породицом.

У Сарајеву је дипломирала новинарство на Факултетy политичких наука 1977. године.

                                     

2. Журналистичка каријера

Након завршеног факултета, од 1978. до 1992. године била је запослена у сарајевском "Ослобођењу”, на пословима скупштинског извештача, уредника политичке рубрике и дописника из Брисела.

Удала се за Златана Смајловића, пореклом из Милетковића код Чајнича са којим има сина Невена. Развела се 1988. и задржала мужевљево презиме.

Јануара 1993, по пресељењу у Београд, запослила се у листу "Време”, а 1997. је постала спољнополитички уредник магазина "Европљанин”, да би 1999. године прешла у НИН, где је радила до 2005, када је именована за главну и одговорну уредницу листа "Политика”, Са тог места је смењена у октобру 2008. године, а јула 2013. године, поново је именована за главну и одговорну уредницу овог дневног листа. Услед неслагања, са менаџментом листа и већинским власником-државом, али заправо са тадашњим премијером Александром Вучићем, подноси оставку у јулу 2016. године.

Лета 1999. године је радила као консултант "Њујорк тајмса” и "Вашингтон поста”. У октобру 1999. године прешла у недељник "НИН”, најпре као коментатор, а затим и уредница спољнополитичке рубрике 2001. У исто време од 1996. до 2005. је радила као консултант америчке невладине организације енгл. IREX ProMedia.

Маја 2009. је изабрана за председницу Удружења новинара Србије. На изборној скупштини Удружења новинара Србије, одржаној 11. маја 2013. године, поново је тајним гласањем, као једини кандидат, добила други мандат за председницу удружења. Године 2017. долази до смене на челу УНС-а, због правила, да једна особа не може да буде председник дуже од два мандата.

Председница је Управног одбора Савета за штампу и члан Комисије Владе Србије за разматрање чињеница у истрагама о убиствима новинара у Србији.

Објављивала је чланке домаћим и страним листовима и часописима.

Објавила је две књиге есеја о Балкану у издању енгл. Konrad Adenauer Stiftunga.

Члан је Европског центра за слободу штампе и медија од 2015. године European centre for press and media freedom.

Године 2017. је постала председница Суда части Удружења новинара Србије.

                                     

3. Награде

  • Награда Удружења новинара Србије "Димитрије Давидовић”, за 2007. годину.
  • Награда "Капетан Миша Атанасијевић”, за допринос слободи медија и демократизацији друштва, 2013. године
                                     
  • Никола Констадиновић, за карикатуру без текста Награду за портрет Љиљане Смајловић је добио Лаза Средановић Дикан Први пут је додељена и награда за младе
  • Деца под Кључем Политика 6. октобар 2006 Реговање на мој текст: Љиљана Смајловић Комесар Политика 11. октобар 2006 и Д. Жарковић, Не плачите
  • 1992 - 1997 Ферид Алић 1997 - 2000 Закир Пашалић 2000 - 2004 Хусејин Смајловић 2004 - 2016 Фуад Касумовић 2016 - данас извор: Споменици зеничког
  • излазе. Мурат Шабановић и Зијад Субашић спречили су милиционара Авда Смајловића у вршењу стражарске дужности пред улазом у зграду. Они су, ухвативши га
  • је члан Армије БиХ добитник је њеног највишег признања, значке Златни љиљан а након дипломирања добио је посао у Министарству намјенске производње
  • Ловрић - Стражмештеров Мирјана Прашникар Љиљана Јошић Теодора Ристић Катарина Радусиновић Наташа Чавошки Весна Паунов - Смајловић Даворин Јенко Корнелије Станковић
  • Приступљено 25. 07. 2013. Текст Kameni konjanik игнорисан помоћ Мустафа Смајловић Човјек испод стећка, Сарајево, 2012. Рад Хрватске академије знаности
  • Džemal Muminagić Mehmed Metevelić Dane Olbina Muzafer Osmanagić Avdo Smajlović Žarko Varajić nije dodjeljena OOUR Elektrotopionica RO Željezara Ilijaš

Users also searched:

...