Back

ⓘ Категорија:Православни обичаји




                                               

Бадњак

Бадњак, у неким крајевима зван и весељак, грана је дрвета или младо дрво која се код православних Срба обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече. Дрво за бадњак, најчешће млад и прав цер, сијече се ритуално рано ујутру на Бадњи дан. Сјечење, припрема, уношење и налагање изводе се кроз сложене обреде, који у разним крајевима имају различите форме. Изгарање бадњака попраћено је молитвама да у наредној години не мањка хране, среће, љубави и новца. Према бадњаку се односе као према личности; упућују му поздраве и приносе жртве: жито, вино и мед. Бадњак гори и током Божића: први пос ...

                                               

Билићка водица

Билићка водица је једна од три водице које се налазе крај Сомбора. Налази се у салашарском насељу Билића, северозападно од Сомбора, у Западнобачком округу. Капелу на водици је саградио 1900. године Коста Георгијевић-Грк.

                                               

Божићни обредни хлебови

Божићни обредни хлебови су посебне врста обредних колача који православни верници у многим српским селима месе за Божићне празнике. Припрему обредних хлебова могу пратити разна обичајна правила и обреди. Уобичајено је да се у умешено тесто за обредне хлебове стави новчић, а према локалним обичајима и неки други ситни предмети. Они имају одређену магијску улогу и представљају неку врсту жртвеног обичаја који се подноси у циљу веће родности усева, берићета, и здравља укућана и стоке. Како по народном веровању божићни обредни хлебови поседују и плодоносну моћ, односе се у поља, воћњаке и вино ...

                                               

Буковачка водица

Буковачка водица, саграђена 1928. године, је једна од три водице које се налазе у околини Сомбора. Налази се уз Велики бачки канал, недалеко од преводнице на каналу Дунав-Тиса-Дунав на уласку у салашарско насеље Чичови. Водица је посвећена светом Илији и припада Буковцу, салашарском насељу северозападно од Сомбора.

                                               

Водица Успења Богородице у Стапару

Водица Успења Богородице у Стапару налази се на територији општине Сомбор, у атару Стапара, у Западнобачком округу. Водица у Стапару је саграђена 1864. године на месту старе из прве половине 18. века. Водица Успења Богородице у Стапару утврђена је за споменик културе.

                                               

Култ хаџилука у Нишу

Култ хаџилука у Нишу настао је с краја 19. и почетком 20. века, када је већи број нишлија одлазио на хаџилук из дубоких религиозно-верских убеђења. Нишлије које су материјално биле могућности, настојале су да за живота посети Христов гроб. Након повратка добијале су почасно звање хаџија. Према овим хаџијама нишлије су се са односиле са посебним поштовањем, цениле их и са уважавањем прихватале њихове ставове. Један од облика испољавања верских осећања нишлија био је хаџилук. Корен оваквог испољавања вере можемо вероватно наћи у старим веровањима али и утицају ислама који је имао велики утиц ...

                                     

ⓘ Православни обичаји

  • тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који
  • Црна Гора, Босна и Херцеговина Република Српска Северна Македонија, православни делови Хрватске... Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији
  • се узима као година новог стварања света. Православни литургијски календар диктира ритам живота православне цркве. Сваки дан у години има своје светитеље
  • обредних хлебова могу пратити разна правила и обреди православне цркве, али и уврежени народни обичаји међу верницима. Сви обредни хлебови имају одређену
  • највише се украшава. Обредни хлебови у Србији Петар Костић Пролећни обичаји У: Годишњи обичаји у околини Бора, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ.38
  • стр. 577 - 78. Караџић, Вук Стефановић 2005 Нарави и обичаји у Црној Гори Живот и обичаји народа српскога. Београд: Политика: Народна књига. стр. 323 - 26
  • обичаји везани за интервал од године дана, тзв. годишњи обичаји који се понављањем легализују и легитимизују у човјековом понашању. Годишњи обичаји
  • обзира на вероисповест и етничку припадност. Постојали су обичаји о рођењу, свадбени обичаји како код градског тако и код сеоског становништва врањског
  • Прогон православних хришћана или анти - православни прогон је прогон хришћана због припадности православљу, односно православној цркви. Током историје
  • Српска православна црква СПЦ јесте помесна и аутокефална црква, са достојанством патријаршије. Налази се на шестом месту у диптиху Православне цркве