Back

ⓘ Сима Карановић




Сима Карановић
                                     

ⓘ Сима Карановић

Сима Карановић био је лекар, санитетски генерал, начелник Санитетског одељења Министарства војног од 1913 до 1928. године.

                                     

1. Живот и рад

Сима Карановић рођен је у Новом, Босанској Крајини 3. фебруара 1866. године од оца Остоје и мајке Деве. Основну школу завршава у Госпићу, а гимназију у Шапцу и Београду одличним успехом. Од стране Војног министарства изабран је за војног питомца на медицинском факултету у Бечу. Дипломирао је 1895. године. По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу као санитетски капетан II класе и одмах је био постављен за лекара Шумадијске сталне Војне болнице у Крагујевцу. Од 1900. године постављен је за лекара Војне болнице у Београду, а од 1903. до 1909. године за управника Војне болнице. У периоду од 1909. до 1910. године био је референт санитета Дунавске дивизијске области, а од 1910. до 1912. године на служби у Санитетском одељењу Министарства војног. Поред редовне дужности био је и наставник Хигијене у Војној академији. У Балканским ратовима био је на служби у санитету Врховне команде. Од 1913. па све до 26. септембра 1928. године био је начелник Санитетског одељења Министарства војног.

Др Сима Карановић био је познавалац организације и администрације војно-санитетске службе, као писац многих прописа, правила и упутстава санитетске војне службе, све у циљу унапређења војног санитета. Старао се о унапређењу и употпуњавању кадра санитетских официра повећањем броја војних стипендиста и специјалиста.

Отворио је 1923. прву Војно-санитетску школу при Главној војној болници у Београду за спремање санитетских помоћника. Подигао је нову зграду Војно-хигијенског института у Београду, у коме се одвијала настава Хигијене за студенте Медицинског факултета. Формирао је 1923. Апотекарски одсек у Санитетском одељењу Министарства војске и морнарице и настојао је да се регулише рад апотека у санитету, ради чега су донета правила за апотекарску службу у миру и рату, за војносанитетска складишта и апотеке, као и Привремена војна фармакопеја, а упућивани су и млади кадрови на студије фармације. Био је једно време потпредседник Српског лекарског друштва, члан главног санитетског савета и судија инвалидског суда.

Др Сима Карановић преминуо је 9. новембра 1928. године у свом стану, у Београду, од запаљења плућа.

                                     

2. Одликовања

Домаћа одликовања

  • Крст милосрђа
  • Краљевски орден Светог Саве 2. реда
  • Орден Белог орла 2. реда
  • Орден Таковског крста 4. реда
  • Медаља за војничке врлине
  • Орден Белог орла 3. реда

Инострана одликовања

  • Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа 3. реда, Енглеска
  • Ordre national de la Légion dhonneur
                                     

3. Библиографија

  • Карановић С. и Петковић Д. С., Истина о сузбијању епидемије трбушног тифуса – Typhus abdomalis – у Ваљевском гарнизону, Српски архив за целокупно лекарство: часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale: organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine: Journal of the Serbian Medical Society, годиште 12., година 1906. стр. 64, 119.
  • Шрапнели на суду: одбране Рашићева и Рашићева браниоца Д-р Симе Карановића и судска одлука, Београд: Нова штампарија "Давидовић", 1911.
                                     
  • Махмуд три Србина из Стоца Политика 13. септембар 2014 Трибина Мустафа Голубић између стварности и фикције историчара мср Огњена Карановића
  • стан штаб све до јануара 1877. године, када се пресели у Црне Потоке. Карановић Милан & Цвијић, Јован Т.: Насеља и порекло становништва Књига 20, Српски
  • Mićanović, Branimir Popović, Vojislav Brajović, Rade Marković, Mirjana Karanović Nikola Djuričko, Stella Ćetković, Boro Stjepanović, Milica Mihajlović
  • Ђорђе Сибиновић, Речник поезије, КОВ, Вршац. 2015. КАРАНОВИЋ Где је песма? у: Војислав Карановић Поезија настаје, изабране песме, Народна библиотека
  • Rade Šerbedžija: Poslednji put sam igrao u Beogradu 1992, sa Mirom Karanović Brankom Petrić, Petrom Kraljem Te godine sam prestao da budem glumac
  • Стефан Капичић 1978 Милорад Капор 1971 Марија Каран 1982 Мирјана Карановић 1957 Милутин Караџић 1955 Оливера Катарина 1940 Бранка Катић 1970
  • Сентандрејску препарандију био је 1815. године, будући сивачки учитељ Лазар Карановић Деда Он ће учити сивачке ђаке све до 1861. године. Учитељ Лаза је посебно
  • Прекајац, Радослав Шовљански, Влада Прекајац, Станимир Шовљански Баћа, Сима Шуваков, Владислав Богојевац, Стеван Ћирић Чича и други. Своју прву утакмицу
  • књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 232 - 259. Ћирковић, Сима 2004 Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. Вујовић, Димитрије

Users also searched:

...