Back

ⓘ Јордан Стајић




Јордан Стајић
                                     

ⓘ Јордан Стајић

Јордан Стајић био је српски хирург, учесник Балканских и Првог светског рата, санитетски генерал, начелник санитетске службе у Министарству војске и морнарице Краљевине Југославије од 1925. до 1931.

Јордан Стајић припадао је групи првих пет школованих српских војних хирурга с краја 19. и с почетка 20. века. У тој групи заједно са њим били су и пуковник Роман Сондермајер, пуковник Лазар Генчић, генерал Чедомир Ђурђевић и генерал Михаило Петровић.

                                     

1. Живот и дело

Јордан Стајић рођен је у Врању 25. јануара 1868. године. Оновну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Врању, а средњу у Крагујевцу. Након заршене средње школе студије медицине започео је на Медицинском факултету у Грацу, а наставио у Бечу, где је и дипломирао 1898. године.

По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу. Како је у том периоду војни санитет српске војске имао мали број школованих специјалиста, хирурга, одлучено да се Стајић пошаље на специјализацију хирургије на клинику професора Гусенбауера у Бечу.

По повратку са специјализације Стајић је постављен за шефа Хируршког одељења Војне болнице у Ваљеву. Ту је почео његов веома цењен и успешан хируршки рад, који се уз мањи прекид током Балканских ратова наставио све до Првог светског рата и Албанске голготе.

Када је 1915. године избила велика епидемије пегавца у ваљевском крају, иако хирург, Стајић је у Ваљеву радио на сузбијања епидемије. У току епидемије и сам је оболео од пегавог тифуса, али је и поред тога даноноћно радио на хируршком збрињавању рањеника. Због изузетне хируршке вештине и брзине, Лазар Генчић га је назвао "Српски Лареј".

Стајић се заједно са српском војском повлачи преко Албаније крајем 1915. године. Све време током Албанске голготе оперисао је српске војнике и избегло становништво. Међу њима оперисао је и престолонаследника Александра од упале слепог црева.

У периоду када се српска војска опорављала и реорганизовала на Крфу, Стајић је од стране српске Врховне команде упућен у Француску, на фронт у околини Вердана и Вогеза, како би се упознао са организацијом рада санитетске и хируршке службе у француској војсци. По повратку из Француске упућен је на Солунски фронт где је кратко време био начелник санитета Врховне команде српске војске, а затим управник и шефа Хируршког одељења Српске војне болнице у Солуну. На тој дужности остао је до краја Великог рата.

По завршетку Првог светског рата Стајић се поново вратио у Ваљево где је обављао дужност начелника Хируршког одељења Војне болнице у Ваљеву. Током 1922. године премештен је у Скопље на дужност начелник санитета III Армијске области, и ту дужност обављао је до 1925. године.

Године 1925. постављен је за начелника санитетске службе у Министарству војске и морнарице, и произведен у чин генерала. На овој дужности био је до 1933. године, када је, по својој молби, пензионисан.

Основао је Војно-хигијенски завод, значајно је унапредио војно-санитетску службу, покренуо и издавање Војно-санитетског гласника. После пензионисања радио је у Друштву црвеног крста и у Лиги против туберкулозе. Био је учесник Првог конгреса српских лекара и природњака 1904. године и Првог југословенског састанка за оперативну медицину 1911. године.

Јордан Стајић преминуо је 28. јануара 1949. године у Београду у 81. години живота.

                                     

2. Спољашње везе

  • Врхунски домети српске хирургије у Балканским ратовима
  • Почасни грађани Ваљева
  • Официри из Јагодине – најзаступљенији припадници врха војне интелектуалне елите Краљевине Србије у 20. веку
  • Допринос лекара из Војводине
                                     
  • новозеландски глумац, сценариста, редитељ и продуцент 21. септембар - Јордан Ивановић, српски спортски новинар 2010 21. септембар - Стивен Кинг
  • Суботићу, др Михаилу Петровићу, др Леону Коену, др Николи Крстићу, др Јордану Стајићу др Чеди Ђурђевићу, др Соломону Алкалају, др Ђорђу Нешићу и многим
  • морнарице. Као помоћник заступао је, после пензионисања генерала др Јордана Стајића успешно начелника санитетског одељења Министарства војске и морнарице
  • др Чедомира Ђурђевића, треба споменути и: др Михаила Петровића, др Јордана Стајића др Романа Сондермајера, др Лазара Генчића. Био је активан члан Српског
  • Индрих Захорж Праг, Чешка др Леон Коен, др Живојин Јанковић, др Јордан Стајић др Војислав Суботић др Чедомир Ђурђевић, др Аврам Винавер, др Никола
  • Алекса Ивић 1881 - 1948 Јаков Игњатовић 1822 - 1889 Стеван Игњић 1922 Јордан Илић 1883 - 1950 Димитрије Исаиловић 1783 - 1853 Невен Исаиловић 1981
  • Уједињене нације - Немања Стевановић у Њујорку Стални арбитражни суд - Марија Стајић Радивојша амбасада у Хагу СЗО - Дејан Златановић у Женеви Светска царинска
  • M. Dr. Čeda Durdević. Srp Arh Celok Lek 1940 42: 583 5. Dordević A. Jordan Stajić 1863 - 1949 Srp Arh Celok Lek 1949 47: 510 1. Tripković I, Živanović
  • свеска 7, pp. 181. Леко Т., Јавна реч: Оригинални погледи г. д - ра Јордана Стајића Ваљево на етнологију патогенезу акромегалије. Српски архив за целокупно
  • Злато Владимир Батез, Слободан Ковач, Слободан Бошкан, Ђула Мештер, Васа Стајић Никола Грбић, Владимир Грбић, Андрија Герић Иван Миљковић, Игор Вушуровић
  • Србић - Ракитић Биљана Србљановић 1970 Стојан Срдић 1950 Жика Срећковић Биљана Стајић Мира Станишев 1965 Драган Станишић Слободан Станишић 1939 Борисав Станковић

Users also searched:

...