Back

ⓘ Лазар Генчић




Лазар Генчић
                                     

ⓘ Лазар Генчић

Рођен је у Зајечару 1868. године, где завршава гимназију 1886. године. Након завршене гимназије одлази у Беч где уписује Медицински факултет. Дипломирао је 1892. године. После завршеног факултета враћа се у земљу где је постављен за лекара Војне болнице у Крагујевцу. Крајем 1892. године упућен је на специјализацију хирургије на клинику професора Карла Гусенбауера у Бечу. По повратку 1895. године, основао је Хируршко одељење Војне болнице у Крагујевцу. За начелника санитета у Министарству постављен је 1909. године. У ратовима 1912-1916. године постављен је за начелника санитета Врховне команде.

Генчић је, заједно са још неколико војних хирурга Михаилом Петровићем, Јорданом Стајићем, Романом Сондермајером, Чедомиром Ђурђевићем, један од пионира хирургије у српској војсци.

Активно је учествовао у раду Српског лекарског друштва, затим у припремама за оснивање Медицинског факултета у Београду. Био је члан одбора за израду новог санитетског закона, радио је на припреми тог нацрта све до избијања ратова 1912-1918. године.

Генчић је био учесник ослободилачких ратова, и члан Врховне команде. Није био унапређен, већ напротив, по оценама Врховне команде није "задовољио својим радом”. Његов рад је био критикован, због неблаговремених и неодговарајућих мера против епидемије пегавог и трбушног туфуса, услед чега су настали масовни губици у војсци и народу.

Уследила је смена 1916. године, а пензионисан је 1918. године. Преминуо је 1942. године.

Своју богату библиотеку из области медицине, књижевности и других грана науке, оставио је Хируршкој клиници Опште болнице у Београду.

                                     

1. Библиографија

  • Зашто је дошло до епидемија и помора у нашој војсци и народу за време ратова 1912-1918, Историја српског војног санитета = Lhistorie du service de santé de lаrмéе serbe ; Наше ратно санитетско искуство = Notre expérience du service de santé pendant la guerre, Београд: В. Станојевић, 1925 Београд: Златибор. стр. 772-789
  • Николић Ђ.Ј., Наш војни санитет у последњим ратовима од д-ра--. Реферат са дискусијом, у којој су учествовали д-ри: Андрија Николић, Драгослав Ј. Поповић, Лазар Генчић и Тома М. Леко. Српски архив, Год. 20, година 1914. стр. 196.
  • Предлог за оснивање англо-југословенске здравствене лиге, 1919 Београд: Топографско одељење Врховне команде
  • О значају војено-санитетске струке, о здрављу у нашој војсци и потреби реорганизације наше санитетске струке од д-р--. Саопштено у Српском Лекарском Друштву 5. фебруара 1911. године у Београду. Српски архив, Год. 17, година 1911. стр. 299.
                                     

2. Спољашње везе

  • Кратак историјат Лекарске коморе
  • Службени војни лист
  • ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ У СРПСКОЈ ВОЈСЦИ И НАРОДУ 1914. И 1915. ГОДИНЕ
  • ВОЈНИ САНИТЕТ НЕПОСРЕДНО ПОСЛЕ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ
                                     
  • династији Обреновић. Као део споразума са министром унутрашњих послова Ђорђем Генчићем влада је званично избацила улогу Пашића из свог извештаја, па је изгледало
  • женској конкуренцији. За Партизан је од 1954. до 1976. године играла Јелена Генчић Она је 18 пута била првакиња Југославије: 2 пута појединачно, 6 пута у
  • свега 450 лекара, рачунајући ту старе, младе и жене лекаре. Пуковник др Лазар Генчић у свом предавању у Официрском дому, уочи самих ратова 1912 - 1918., закључио
  • је у организовању Мајског преврата 1903. Косара Гита Генчић касније се развела од Ђорђа Генчића због њене везе са кнезом Арсеном Карађорђевићем Војислав
  • zaslužnih gradana fzs.edu.rs. n.d. Beogradani se oprostili od Jelene Genčić telegraf.rs. 5. 6. 2013. Poslednji ispraćaj Svetozara Gligorića blic
  • и у том звању остаје до 1919. године. Заједно са Николом Крстићем, Лазаром Генчићем и Љ. Здравковићем, основао је 1912. године, санаторијум Врачар прву
  • Уредник Мирковић Ј, издавач, Музеј жртава геноцида, Београд 2007 83 90. Генчић Лазар Зашто је дошло до епидемија и помора у нашој војсци и народу за време

Users also searched:

...