Back

ⓘ Брана Цветковић




                                     

ⓘ Брана Цветковић

Брана Цветковић био је српски глумац, редитељ, управник позоришта, сценограф, карикатуриста, илустратор, преводилац, дечји песник, приповедач и водећи српски сатиричар у првој деценији 20. века. Оснивач је позоришта "Орфеум".

                                     

1. Биографија

Брана Цветковић је рођен 20. новембра 1874. године у Књажевцу. У Београду завршава гимназију. Након тога, као државни питомац на Академији уметности у Минхену студирао је сликарство, сценографију и глуму. Већ за време студија показао је изразити таленат за сценографију, карикатуру, хумористичку прозу и глуму. Каријеру започиње у Народном позоришту као сценограф. Одлучио је да се окуша и у глуми кроз путујуће трупе Ђуре Протића, Николе Бате Симића и другх познатих глумаца. Свој "Орфеум" основао је 1899. године, који је деловао у Београду у салама Пашиног Булевара и Коларцу, са прекидима од 1929. године.

За време Првог светског рата био је инспектор војничких позоришта, а затим је извесно време обављао дужности управника позоришта у Скопљу и Новом Саду. Покретач је часописа "Глума", а уређивао је сатиричне часописе "Сатир”, "Ђаво", "Церекало", "Сатирац", "Виц". Хумореске је објављивао у свим водећим листовима тог доба и био је водећи српски сатиричар у првој деценији 20. века.

Написао је десетине орфеумсих програма и у њима бравурозно учествовао и тиме постао зачетник једног новог жанра у српском глумишту. Након све жешћих насртаја цензуре и забрана надолазеће диктатуре 1929. године, Брана прекида рад "Орфеума и повлачи се у миран живот у својој кући у Хиландарској бр. 34 и посвећује се стваралаштву и превођењу. Сарађивао је са низом београдских листова, а неупоредиво највише на дечјој страни "Политике", објављујући песме и приче које је сам илустровао. Сматра се да је уз чика Јову Змаја, Брана Цветковић деценијама био "највреднији и најдостојнији хвале дечји писац".

Овај чувени "смејач и засмејач", како га је називао Винавер, умро је за време окупације 20. новембра 1942. године, у 68. години. У Београду је, неколико месеци по смрти добио улицу, која је после ослобођења преименована. Његово име данас носи једна мања улица у насељу Жарково.

                                     

2. Дела

  • Врло ретке приповетке, 1951;
  • Брана за децу у слици и речи, 1934;
  • Бранине приче, I и II, 1907;
  • Зунзарина палача, 1957;
  • Тамо далеко, 1925;
  • Истра, сцена са нашег приморја, 1920;
                                     
  • Цветковић Гајица: Cvetković је српско презиме. Може се односи на: Александар Цветковић 1993 српски кошаркаш Брана Цветковић 1874 1942 српски
  • У Орфеуму код Бране је југословенски ТВ филм из 1975. године. Режирао га је Радослав Дорић а сценарио су написали Брана Цветковић и Радослав Дорић. У
  • Власник и одговорни уредник је био Брана Ђ. Цветковић Овај лист било је у целини његово ауторско дело. Брана Цветковић се у овом листу афирмисао као карикатуриста
  • 1. јануара 1893. до 1893. године. Лист је покренуо Брана Ђ. Цветковић У то време Брана Цветковић био је ђак реалке, тако да овај лист припада ђачкој
  • јесте да је у њему сарађивао Брана Цветковић као илустратор, текстописац и карикатуриста. Својим прилозима у Вицу Цветковић се потврдио као водећи српски
  • Ђорђе Цветковић Дримколски 1860 - 1905 је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века. Ђорђе Цветковић рођен
  • веселих пајаца, међу којима су вероватно чувени српски хумористи Брана Ђ. Цветковић и Милорад Павловић Крпа. Сатир је садржавао шаљиве песме и приче
  • Кисиљево - 30. мај 1905, село Петраљица код Куманова познат као Војвода Брана је био пешадијски поручник и четнички војвода. Веома је мало поузданих
  • Вукан Ћирић Милош Ћирић Растко Ћирић Стјепан Филеки Бранислав Фотић Брана Цветковић Едуард Чеховин Ненад Чонкић Станислав Шарп Бошко Шево Љубинко Шошанић
  • колекције Велики рат Народне библиотеке Србије. У листу је сарађивао Брана Ђ. Цветковић као илустратор, карикатуриста и писац сатиричних прилога. Поред њега