Back

ⓘ 20. јун




                                     

ⓘ 20. јун

  • 1960 - Кракотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република данас Мали и Сенегал, добила је независност од Француске.
  • 1891 - Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео.
  • 451 - Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију.
  • 1992 -
  • 1944 - Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
  • 1214 - Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја.
  • 1972 - 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенско-аустријску границу.
  • 1991 - Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990.
  • 1960 - Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији.
  • Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
  • 1928 - Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС.
  • 1459 - Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.
  • Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу.
  • 1973 - У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973.
  • 1963 - СССР и САД се договориле о успостављању "црвеног телефона" после Кубанске кризе.
  • 1819 - У енглески град Ливерпул упловио брод "Савана", први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова.
  • 1756 - У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као "црна рупа Калкуте".
  • 1789 - Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције.
  • Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33.7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага.
  • 2000 -
  • Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу.
  • 2001 -
  • Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа.
  • Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића.
  • Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф.
  • 2003 - Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције.
  • 2015 - Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.
  • 2002 - У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа.
                                     

1. Рођења

  • 1987 - Асмир Беговић, босанскохерцеговачки фудбалски голман.
  • 1969 - Драган Мићић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1967 - Владимир Драгутиновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
  • 1993 - Сеад Колашинац, босанскохерцеговачки фудбалер.
  • 1991 - Петар Ђуричковић, српски фудбалер.
  • 1983 - Џош Чилдрес, амерички кошаркаш.
  • 1928 - Жан-Мари ле Пен, француски политичар, оснивач и дугогодишњи председник странке Национални савез.
  • 1968 - Роберт Родригез, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
  • 1933 - Дени Ајело, амерички глумац, продуцент и музичар. прем. 2019
  • 1928 - Мартин Ландау, амерички глумац, учитељ глуме и продуцент. прем. 2017
  • 1988 - Стефан Синовец, српски кошаркаш.
  • 1952 - Џон Гудман, амерички глумац и комичар.
  • 1941 - Стивен Фрирс, енглески редитељ и продуцент.
  • 1902 - Марко Ристић, српски писац, песник и дипломата. прем. 1984
  • 1930 - Јован Антић, српски глумац. прем. 1994
  • 1819 - Жак Офенбах, француски композитор и челиста. прем. 1880
  • 1931 - Џејмс Толкан, амерички глумац.
  • 1993 - Ђорђе Милошевић, српски кошаркаш.
  • 2001 - Бојан Томашевић, црногорски кошаркаш.
  • 1978 - Франк Лампард, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1958 - Светозар Цветковић, српски глумац и продуцент.
  • 1985 - Дарко Миличић, српски кошаркаш.
  • 1949 - Лајонел Ричи, амерички музичар, глумац и музички продуцент.
  • 1977 - Гордан Гиричек, хрватски кошаркаш.
  • 1909 - Ерол Флин, аустралијско-амерички глумац. прем. 1959
  • 1967 - Никол Кидман, аустралијска глумица.
  • 1975 - Паулина Манов, српска глумица.
  • 1990 - Фаб Мело, бразилски кошаркаш. прем. 2017
  • 1937 - Љубомир Драшкић Муци, српски редитељ, сценариста и глумац прем. 2004
  • 1942 - Зденка Вучковић, хрватска певачица. прем. 2020
                                     

2. Смрти

  • 1933 - Клара Цеткин, немачка револуционарка. рођ. 1857
  • 2005 - Џек Килби, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. рођ. 1923
  • 1597 - Вилем Баренц, холандски истраживач. рођ. отприлике 1550
  • 1943 - Олга Поповић-Дедијер лекарка и учесница Народноослободилачке борбе. рођ. 1914
  • 1973 - Георгиј Вернадски, руски историчар. рођ. 1887
  • 1837 - Вилијам IV, британски краљ.
  • 840 - Луј I Побожни, франачки краљ и цар Светог римског царства. рођ. 778
  • 1459 - Ретродраг Ситничар, српски витез. рођ. 1421.
  • 1836 - Емануел Жозеф Сиејес, француски револуционар и свештеник. рођ. 1748
                                     

3. Празници и дани сећања

  • Међународни празници
  • Светски дан избеглица
  • Светог Маркела - римског папу
  • Светог Маркелина - римског папу
  • Свете мученице Киријакију, Велерију и Марију
  • Преподобног Данила Скитског
  • Српска православна црква слави
  • Светог мученика Теодота Анкирског
                                     
  • 26. јун 26.6. је 177. дан године по грегоријанском календару 178. у преступној години До краја године има још 188 дана. 363 - Римски цар Јулијан
  • 28. јун 28.6. је 179. дан године по грегоријанском календару 180. у преступној години До краја године има још 186 дана. 1098 - Крсташи у Првом крсташком
  • 10. јун 10.6 је 161. дан године по грегоријанском календару 162. у преступној години До краја године има још 204 дана. 1610 - Први холандски досељеници
  • 12. јун 12.6. је 163. дан године по грегоријанском календару 164. у преступној години До краја године има још 202 дана. 1667 - Жан Батист Дени, лекар
  • 24. јун 24.6. је 175. дан године по грегоријанском календару 176. у преступној години До краја године има још 190 дана. 474 - Јулије Непот је присилио
  • 2. јун 2.6. је 153. дан године по грегоријанском календару 154. у преступној години До краја године има још 212 дана. 455 - Вандали упали у Рим и
  • 21. јун 21.6. је 172. дан године по грегоријанском календару 173. у преступној години До краја године има још 193 дана. 217. п. н. е. - Римљани предвођени
  • 9. јун 9.6. је 160. дан године по грегоријанском календару 161. у преступној години До краја године има још 205 дана. 68 - Римски цар Нерон извршио

Users also searched:

...