Back

ⓘ Малиша Атанацковић




Малиша Атанацковић
                                     

ⓘ Малиша Атанацковић

Борисав - Малиша Атанацковић је ужички угоститељ, трговац, уредник, одборник и председник општине, народни посланик Народне радикалне партије и индустријалац. Надимак "Малиша" добио је због ниског раста и касније је био познат под тим именом.

                                     

1. Биографија

Рођен је 1860. године у селу Заглавак. Родитељи су му живели одвојено, мајка Јела домаћица пореклом из Дуба је живела са децом у Заглавку, а отац Трипко, колар из Кремана, живео је у Ужицу. После мајчине смрти 24.12.1871. доселио се код оца. Биографи Малише Атанацковића наводе да су га очеви пријатељи предали Јевту Петковићу да код њега, у централној кафани ужичких трговаца научи кафеџијско умеће и "стекне основне појмове о варошком животу и трговачким пословима и односима". Осамдесетих година 19. века на иницијативу професора реалке, Добросава Ружића и његових колега, Малиша одлази на кројачко - ткачки занат у Београд код ткача Тилера где је научио и немачки језик и германски однос према послу. По повратку у Ужице отворио је кафану и ракиџиницу, а финансијску потпору су му дали тројица професора Ужичке реалке: Добросав Ружић, Настас Петровић и Љубомир-Љуба Давидовић. Био је народни посланик на листи Радикалне странке од 1897-1919. године. У истом периоду у неколико наврата био је председник општине ужичке и одборник исте општине, председник Окружне скупштине округа ужичког, председник Извозничког еснафа у Ужицу, председник Управног одбора трговачке банке у Ужицу 1908-1919, члан Трговачке коморе у Београду за округ ужички 1912-1919, члан неколико хуманитарних и просветних установа итд. Једно време био је уредник "Златибора", првих новина које су излазиле у Ужицу са прекидима од 1885. до 1900. године. Три индустријска објекта у Ужицу су била у његовом власништву: парни млин 1910, хидроцентрала на Ђетињи у кланцу "Грото" 1911 и електрични млин на Ракијској пијаци 1912. Политичко деловање Малише Атанацковића у Ужицу обележило је залагање за изградњу Ужичке реалке и оснивање Ткачке школе граду. Највећи политички противници су му били Милорад Мићић и Димитрије Туцовић. Први светски рата провео је у избеглиштву на Крфу, у Швајцарској и Француској. Био је члан делегације индустријалаца из Србије 1917 која је обишла индустријске центре у Енглеској. Отуда је понео много виђеног, намеран да то примени у Србији и у Ужицу. Само неколико месеци по повратку у земљу и у Ужице, због срчаних компликација, живот овог ужичанина се завршио.

                                     

1.1. Биографија Породични живот

Имао је кућу на Ракијској пијаци део Ужица, поред ње кафану, а наспрам куће први индустријски млин у Ужицу. Прва жена му се звала Јелена Шундерић, датум венчања 16.01.1886. Са њом је имао ћерку Симку рођену 17.05.1887. године. Другом женом Драгом Марковић оженио се 09.02.1892. године и са њом је имао шест ћерки: Јелена, Косара, Милица, Надежда, Спасенија Цаца, Милена и два сина: Бранислав и Милош близанац са Миленом.

                                     

2. Предузетнички рад

1907. године изградио је електрични млин у клисури Грот, а хидроелектрану за покретањеу млина у периоду 1911-1913. године. Нови млин, на Ракијској пијаци, изграђен је 1912. године. На Беглуку део Ужица је имао складиште робе и грађевинског материјала, 1912. године. После кафеџије и трговца Томе Наумовића, Малиша је један од првих произвођача Клековаче у ужичком крају. У центру Ракијске пијаце 1912. Атанацковић је подигао две ваге: малу и велику која је могла да мери волујска кола натоварена житом. Оснивач и утемељивач Ткачке радионице која је почела са радом 3.маја 1901. године. Црепана и циглана саграђена је 1913. године у Крчагову део Ужица, а у њој је радило 15-20 радника. Посебно се ангажовао на изградњи електричне централе на Ђетињи. Ужице је тако 1899. године добило електрично осветљење, а Ткачница струју, као прва фабрика у Србији која је применила хидро-електричну енергију за индустријски погон.

                                     
  • Лазар Поповић, Лаза С. Поповић, Лазар Симоновић, Љубомир Јовановић, Малиша Атанацковић Маринко Станојевић, Марко Ђорђевић, Марко Трифковић, прота Милан
  • Арсеновић, 1783 - 1868? свештеник - прота панчевачки и сликар Миленко Атанацковић 1875 - 1955 Борислав Боро Алексић 1936 Тања Бабић 1978 Милош Бајић
  • нестраначко, неполитичко и непрофитно удружење грађана Локација Малише Атанацковића бр. 6 31000 Ужице Србија Службени језици српски Главни уредник Надежда

Users also searched:

...