Back

ⓘ Цар Срба и Ромеја




Цар Срба и Ромеја
                                     

ⓘ Цар Срба и Ромеја

Цар Срба и Ромеја је била царска титула коју су користили током постојања Српског царства само два монарха, Стефан Урош IV Душан и Стефан Урош V Немањић.

                                     

1. Историја

Стефан Душан се прогласио за цара 1345. године, а 16. априла 1346. године су га крунисали патријарх српски, патријарх бугарски и архиепископ охридски. Његову титулу је признала Бугарска и остале околне земље, али не и Византија. Душанова титула је према византијском узору била Στέφανος ἐν Χριστῷ τῷ θεῷ πιστὸς βασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας или на старословенском, уз поједине измјене, Стефанъ въ Христа бога вѣрни царъ Србълѥмъ и Гръкомъ.

Када је Стефан Душан под неразјашњеним околностима умро 1355. године, његов син Стефан Урош је понео титулу цара Срба и Ромеја, али је ујак новог цара, Синиша Урош, оспорио његово право на пријесто, па сам себе прогласио царем Срба и Ромеја и са том је титулом владао државом са сједиштем у Тесалији. Након Синишине смрти, његов син Јован Урош је наставио користити ову титулу све док се није 1370. године замонашио.

Титула се престаје користити 1371. године када српска владарска династија Немањић нестаје. Вукашин Мрњавчевић, српски великаш, понио је титулу краља Срба и Ромеја, која је остала у употреби до смрти Вукашиновог сина Марка 1395. године. Твртко I бан Босне се такође прогласио за краља и користио је титулу краљ Срба, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја, док је сама Србија остала под влашћу локалних великаша.

У народној књижевности кнез Лазар Хребељановић се понекад назива царем, иако ту титулу никада није носио.

                                     
  • на белој или златној подлози и штит са крстом и оцилима огњилима. И један и други симбол Срби су користили пре Ромеја Крст са оцилима огњилима вероватно
  • Прилеп и Штип и вратио се у Солун где му је Гаврило Радомир послао неког једноруког Ромеја као изасланика обећавши своју покорност и потчињеност. Цар му није
  • титулу римског цара василевса Ромеја како би се подвукао легитимитет византијског цара Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и хеленским
  • јужно од Саве и Дунава, око 631. године и Срби су се доселили на Балканско полуострво. Податке о досељавању и пореклу Срба оставио је цар Константин VII
  • цар Ромеја подмићује архонта Петра да се повеже са Турцима Мађарима и зарати против Бугарске. У оно време била је битка код Анхијала између Ромеја и
  • једног за себе. Цар му га је послао, али га је Бајан, чим га је видео, вратио у Цариград. Затражио је повећање данка за још 20.000 златника. Цар је одбио те
  • доселио и већи племенски савез Срба Како је касније забележио цар Константин VII Порфирогенит у време цара Ираклија 610 - 641 доселили су се и Срби на Балкан
  • византијски цар Алексије I Комнин предузео против Срба 1093 1094. године. Када је царска војска заузела Липљан, велики жупан Вукан је цару Алексију одмах

Users also searched:

...