Back

ⓘ Иван Антић (писац)




Иван Антић (писац)
                                     

ⓘ Иван Антић (писац)

Рођен је у 1981. години у Јагодини. Студирао књижевност и филозофију у Београду. Књига прича Тонус објављена му је 2009. године у едицији Прва књига Матице српске. Приче су му преведене на енглески, немачки, пољски, албански и словеначки језик и заступљене у антологијама и зборницима у земљи и иностранству. Уређивао је часопис Знак.

Преводи са словеначког. Од 2012. године живи у Љубљани.

Члан је Српског књижевног друштва.

                                     

1. Објављена дела

  • Тонус, Матицa српскa, Нови Сад, 2009.

Антологије, зборници, избори

  • Nga Bergradi, me dashuri – Tregimi ri nga Serbia Приштина, 2011.
  • Antologija manjšinske in preseljenske književnosti Љубљана, 2014.
  • Плејлиста с почетка века Београд, 2011.
  • Изван коридора – најбоља кратка прича 2011. Подгорица, 2011.
  • Пуцања Београд, 2012.
                                     
  • Иван Антић може да се односи на: Иван Антић академик Иван Антић писац
  • 1877 и коњички пуковник Миливоје Чолак - Антић праунуци дивизијски генерал Војин Чолак - Антић др Бошко Чолак - Антић маршал краљевог двора и посланик амбасадор
  • Ово је списак српских писаца за децу. Драгана Абрамовић Весна Алексић Дејан Алексић Мира Алечковић Мирослав Антић Иво Андрић Владимир Андрић Борисав Атанасковић
  • познати немачки песник, Жан Пјер Фај, песник, прозни писац и филозоф из Француске и Бен Окри, прозни писац и песник из Нигерије, који живи у Енглеској. Званични
  • писањем стихова и сатире. Поред великана српске књижевности као што су Мика Антић и Душко Радовић и он је био аутор у часопису за хумор и сатиру Јеж Главни
  • Алечковић Николић Иво Андрић Владимир Андрић Душан Анђелковић Мирослав Антић Владимир Арсенијевић Еустахија Арсић Ана Атанасковић Борисав Атанасковић
  • Стјепановић, Наталија Хаџи Антић Нина Јанковић Лана Караклајић, Дуња Павле Пекић, Марко Тања Бошковић, Далиборка Хаџи Антић Станисављевић Мишковић Раде
  • Владислав Михаиловић Бранислав Трифуновић Софија Јуричан Иван Јевтовић Јелена Петровић Тамара Драгичевић Иван Михаиловић Дејан Дедић Јована Стојиљковић Јована
  • идејног пројекта. Конкурс је завршен 1960. а изабрани аутори су били арх. Иван Антић 1923 - 2006 и арх. Иванка Распоповић 1930 - 2015 Зграда Музеја савремене