Back

ⓘ Ристо Ратковић




                                     

ⓘ Ристо Ратковић

Рођен је у осиромашној трговачкој породици, у Црној Гори у Бијелом Пољу. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а 1923. године долази у Београд где се уписује на Филозофски факултет. У периоду од 1927. до 1931. године радио је у Министарству просвете и Министарству иностраних послова, a у дипломатској служби провео је седам година 1938 - 1945. У земљу се вратио 1945. године.

                                     

1.1. Књижевни рад Књижевна оријентација

Ратковић припада умерено модернистичкој, а идеолошки левој оријентацији српског експресионизма, која се у даљим токовима међуратне књижевности приближила надреализму и социјалној литератури, ипак оставши самостална. Он је био главна личност те групе и највише је допринео њеном теоријском самоодређењу.

                                     

1.2. Књижевни рад Схватање поезије

Своје схватање поезије изнео је у програмском чланку О надреализму из мог живота. По облику и намери чланак подсећа на објашњење Суматре Милоша Црњанског, а поезија је објашњена понајвише у мистичном кључу песме Можда спава, Владислава Петковића Диса. Ратковић је надреализам схватио као уношење сна у стварност, а своје песничко опредељење изразио је, помало бруталном, девизом сном силовати стварност. Песма се ствара у сну, она је фотографија сна, а улога разума је споредна, он само организује песнички материјал.

                                     

1.3. Књижевни рад Песме

Настављајући Дисову визионарску, сновидовну линију српског песништва Ратковић у свему види тајне везе и неухватљива значења. Слично Дису и Драинцу и он је био дошљак из провинције. У њему је дубоко усађено патријархално осећање живота и мистика примитивног менталитета. На ту основу надоградиле су се идеје 20. века: Фројдова психоанализа, атеизам и марксизам. Овакав сусрет менталитета и образовања доносио је Ратковићевој поезији необичне визије, додире са оностраним светом, општење са непознатим бићима или са умрлим, блиским људима. Те песничке слике конкретизују се у изненадним метафорама и необичним синтаксичким обртима, што утиче на делимично или потпуно одсуство строго схваћене логике.

Језик његове поезије делује неспретно, искидано, као да покушава да нам саопшти неку дубоку тајну или ноћашњи сан.

Те особине посебно су карактеристичне за песме из ранијег периода стваралаштва, у збирци Мртве рукавице и краткој поеми Левијатан. Међу њима се издваја песма Поноћ мене, настала у ноћним бдењима пред сенком мртве жене. У једној другој песми песник је толико уверен у стварност мртвих да је изненађен што му се умрла жена не јавља.

Тридесетих година Ратковић пише и социјалне песме, али су оне малобројне и поетски слабије.

Његова дипломатска мисија у Египту донела је и последњу збирку песама Са оријента. У њој је песнички обрађен доживљај сахарске пустиње, оријенталне беде и медитеранског сунца, као и додир са историјом и садашњошћу Истока.



                                     

1.4. Књижевни рад Проза

Ратковић је написао и кратки роман Невидбог. То је врста породичне саге, повести о пропадању једних и уздизању других породица у његовом завичају. Роман је компонован као низ више самосталних прича, а међу најбољима су оне о сећањима главног јунака на детињство и његовим доживљајима под аустријском окупацијом.

Писао је и есеје о књижевним питањима и критике појединих књига.

                                     

2. Библиографија

  • "Зорај" 1929., драма
  • "Са Оријента" 1955, путописна проза
  • "Ћутања о књижевности" 1928., есеји
  • "Невидбог" 1933., роман
  • "Додири" 1952., избор из поезије,
  • "Мртве рукавице" и "Левиатан" 1927., збирке пјесама,
                                     

3. Награда Ристо Ратковић

Од 1973. године "Ратковићеве вечери поезије” почеле су да додељују и Ратковићеву награду за књигу поезије. Ево списка досадашљих добитника ове награде.

  • 1994. Илија Лакушић
  • 1977. Мило Краљ
  • 1978. Радојица Бошковић
  • 2012. Миле Стојић
  • 2009. Павле Горановић
  • 1983. Исо Калач
  • 1988. Радован Павловски
  • 1992. Александар Секулић
  • 1984. Ранко Јововић и Вукман Оташевић
  • 2007. Владимир Ђуришић
  • 1996. Благоје Баковић и Драган Копривица
  • 2015.
  • 2013.
  • 1990. Ранко Сладојевић
  • 1989. Љубица Милетић
  • 2000. Тиодор Росић
  • 1982. Драгољуб Јеронић
  • 1980. Драгомир Брајковић
  • 2003. Богић Ракочевић и Драган Јовановић Данилов
  • 2014.
  • 1999. Тодор Живаљевић Велички и Милован Витезовић
  • 1998. Павле Поповић
  • 2006. Борислав Јовановић
  • 2004. Младен Ломпар
  • 2008. Марко Вешовић – одбио да прими
  • 2005. Душко Новаковић и Милорад Поповић
  • 1976. Сретен Перовић
  • 2016.
  • 2010. Ивица Пртењача
  • 1985. Није додијељена јер по мишљењу жирија ниједна није заслужила
  • 1991. Исмет Реброња – одбио да прими награду
  • 1979. Добросав Смиљанић
  • 2011. Љубета Лабовић
  • 2001. Ђорђе Николић
  • 1993. Радован Караџић
  • 1986. Тодор Дутина
  • 1987. Слободан Костић
  • 1975. Душан Костић
  • 2017. Тања Крагујевић и Балша Брковић
  • 2002. Александар Бечановић
  • 1974. Јеврем Брковић
  • 1995. Бећир Вуковић
  • 1997. Ђорђо Сладоје
  • 1973. Љубислав Милићевић
  • 1981. Гојко Дапчевић


                                     
  • награде Марко Миљанов 1989 Удружења књижевника Црне Горе и награде Ристо Ратковић 1995 које спадају међу најзначајније књижевне награде у Црној Гори
  • Кондир Косовке девојке Србија Кочићево перо Република Српска Награда Ристо Ратковић Црна Гора Златно перо Бугарска Видовданска повеља Црна Гора Сениор
  • Добио је више награда: Удружења књижевника Црне Горе, Марко Миљанов, Ристо Ратковић Раде Драинац, Лаза Костић, Радоје Домановић, Печат Унирекса, Грачаничку
  • Москва Станислав Винавер, Тин Ујевић, Раде Драинац, Душан Матић, Ристo Ратковић Драган Алексић и други приступа 1919. године, а прву песму објављује
  • Жичке хрисовуље, награде Бранко Ћопић, Лаза Костић, Јелена Балшић, Ристо Ратковић Скендер Куленовић, Награда Душко Трифуновић, Кочићево перо, Кондир
  • Златна струна Смедеревске песничке јесени, Дисова награда, Чачак, 1987, Ристо Ратковић Бијело Поље, Браћа Миладиновци, 11 Октомври, Кочо Рацин, Печалбарска
  • етимолошки речник са 2000 одредница, Пси су најбољи људи, сећања, Награда Ристо Ратковић Босански језик у Србији - српски - у другом паковању Независна
  • сусретима писаца Косовског поморавља Награда Ђура Јакшић Награда Ристо Ратковић Награда Лазар Вучковић Награда Милорад Панић Суреп Грачаничка повеља
  • Миљковић, Дисова, Даница Марковић, Ђура Јакшић, награда Васко Попа, Ристо Ратковић Исток - запад, Десанка Максимовић, за песнички опус, те награда и признање
  • Pero Ćamila Sijarića Nagrada SKD Biljana Jovanović Bosanski stećak Risto Ratković Vijesti: Sve je devalvirano, zlikovci se proglašavaju herojima, i obrnuto
  • Бранислав Бранко Миловановић Растко Петровић Коча Поповић Петар Поповић Ристо Ратковић Марко Ристић Јелица Живадиновић - Шева Ристић Душан Дуда Тимотијевић
  • Меша Селимовић Бити 2013 Змајева награда Матице српске, награда Ристо Ратковић Књиге за децу: Дугме без капута, 2002. Пустоловине једног зрна кафе