Back

ⓘ Стеван Живадиновић




                                     

ⓘ Стеван Живадиновић

Рођен је 20. новембра 1908. године у Бору као трећe, најмлађе дете, од оца Драгутина, путујућег лекара, и мајке Десанке, која је имала епистоларну љубавну везу са српским песником Миланом Ракићем. Имао је старијег брата Вука банкар у Београду и Дубровнику и сестру Јелицу, познатију као Шева Ристић супруга надреалисте Марка Ристића. Као кћи Марка и Шеве Ристић родила се 1928. године Мара Ристић умрла 1996. године.

Бор је ушао у његово уметничко име, као што је и он постао неодвојиви део искуства и историје малог рударског места.

Ване Бор је сведочио у тексту "Сведочанство шесте" да се 1914. године, после повлачења, нашао у Скопљу, где је његов отац лечио рањенике.

Од 1914. до 1918. у групи српских ђака који су школовање наставили у Француској, Ване Бор је био у Ници, са Растком Петровићем, Александром Вучом, Марком Ристићем, Николом Вучом и браћом Дединац. Бранко Алексић је, у "Хронологији" живота и рада Вана Бора, подсетио да Душан Матић у својим "Песмама непозваним" римује "Ница" са болница. "То су историјски и културни контексти будућих југословенских надреалиста", такође је додао.

По свршетку рата наставио је школовање у Загребу и Београду.

Свој први рад Ване је објавио у часопису "Сведочанства" 1925. године, а убрзо након тога је матурирао у Београду. Своје прве фотографије снимио је идуће године у Врњачкој бањи, где су му родитељи држали санаторијум.

Студије права, на Сорбони, започео је 1927, а завршио 1931. године. Од 1933. године почело је његово дугогодишње службовање на Правном факултету у Суботици. Након докторирања на београдском универзитету 1938. године, постао је доцент на Правном факултету у Суботици, и то у периоду од 1938 до 1941. године.

Учествовао је ангажовано у уметничком и интелектуалном животу, а посебно је био присутан током готово читавог свог уметничког века у формалним и неформалним оквирима надреализма, како српског, тако и европског. За време студија, све своје слободно време проводио је у кругу француских надреалиста. Сарађивао је са Бретоном, Далијем, Елијаром. Инспирисан сликама Макса Ернста урадио је прве експерименте са техникама "згужваног папира" и "набораних слика", од којих је сачувано платно "Кугла са алгама на привидном хоризонту". Био је један од првих експонената надреализма у Београду, у време када је надреализам и у Европи био нова појава. Учествовао је у београдском надреалистичком алманаху Немогућe - L`Impossible, који је изашао 1930. године. Са Марком Ристићем направио је серију фотограма, од којих су неки објављени у овом алманаху. Био је и међу потписницима манифеста надреализма, а осим фотограма, у алманаху су му објављени колажи и слике: "На тржишту немих песама", "Едип у простору", касније изгубљене. Сарађивао је и у надреалистичкој публикацији - часопису "Надреализам данас и овде" 1931-32. Са Кочом Поповићем, Робером Десносом и другим уметницима окупљеним око париског часописа "Revue Du Cinéma" потписао је протест "Човек од укуса" против филмског дистрибутера који је скратио филмску верзију серије "Њујоршке мистерије". У париском часопису "Revue du cinéma", Жан–Пол Драјфус му је посветио своју критику Фриц Ланговог филма. Био је члан Филмске културне задруге из Земуна и снимио је документарни филм о Београду. Писао је филмске критике за лист "Политика", а у часопису "Данас" писао је чланке о филму и психоанализи. Са Ристићем направио је уникатну књигу колажа и текстова "Ма Врауа", која је изгубљена, а 1932. године са њим је објавио и књигу "Анти–зид".

Године 1944. илегално је отишао у Лондон. У томе му је помогла породица Банац, рођаци његове мајке. Никада се није вратио у земљу. 1966. године постао је члан удружења "Free Painters and Sculptors" у Лондону. Крајем 1973. године преселио се из Лондона у Оксфорд, где је сарађивао са часописима "True Thomas", "Orbis" и "Argo" под псеудонимом Стеван Живадин. Године 1984. постао је доживотни члан "Oxford University Geological Society" и члан "University Anthropological Society",

Ванетов архив, четири сандука књига, фотографија, списа и других радова, преполовљен је, изгубљен непажњом чистача у једном складишту у Лондону 1986. године.

Умро је у Оксфорду 6. маја 1993. године. Јула месеца 1993., захваљујући Ванету Ивановићу, усред санкција ОУН према СРЈ, а посредством Марка Крсмановић-Симића, урна са његовим пепелом донета је из Лондона и положена у Ванетовој породичној гробници на Новом Гробљу у Београду.

                                     

1. Спољашње везе

  • Стеван Живадиновић - Ване Бор
  • Ванетова биографија
  • ИЗ НАДРЕАЛИЗМА, ВАНЕ БОР Зборник радова/уредници Горан Миленковић и Виолета Стојменовић, Бор 2009.
  • Ване Бор
                                     
  • Стеван Андрејевић Јован Анђелковић Слободан Антић Стеван Балов Зоран Банковић Санид Бегановић Драгиша Бинић Зоран Бојовић Витомир Димитријевић Илија Димоски
  • који је живео у Сремској Каменици и капетана Стевана Матића, који је 1848. борећи се под командом Стеван Книћанин, против Мађара истакао се храброшћу
  • 26, 66 Европско првенство 2000 - квалификовала се четвртфинале Милан Живадиновић 1998 - 1999. 6 3 2 1 50, 00 33, 33 16, 66 Слободан Сантрач 1994 - 1998. 43 26
  • састану са њим. Љотић је на пут кренуо 23. априла. Возач аутомобила Ратко Живадиновић био је изразито кратковид. Када је сумрак већ пао и мало тога се на путу
  • Бања, анализе минералних вода. Природно лечилиште, Врњачка Бања, 1964. Живадиновић В.: Врњачка Бања и лековите воде уопште. Бгд. 1925. Јаћимовић В., Манојловић
  • Златко Ожболт Домагој Марко Гверо Спонзор Никола Малбаша Јовић Ђорђе Живадиновић Димитрије Вујадин Милошевић Посилни Ивана Николић Ацина жена Ђуро Брстина
  • 20.452808 Савски венац Београд Београд БЕОГРАД СК 1633 Кућа Димитрија Живадиновића Грачаничка 16 44.817513 N 20.454412 E 44.817513, 20.454412 Стари

Users also searched:

...